Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

102 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

и мати Анћја у ков. Шанцу отдавна преставили се, и никого сад не имјеет кромје јединаго от себе млађега брата, кои у служби находи се у реченом Шанцу. В том ШЈјанцу и дом имјејут, пред прошли скоро праздник вознесенија Христова, овај Максим с женоју своеју доселио се здје у Карловце и пребива код Ћуре ћурчие Новопазарца (ибо и от Ћурина брата из Ирига девојку за себе узео Максим, того ради како своего зета Ћура примио га и онај таст његов кои је у Иригу благодјетелствовати му објештао се). Книгам первјее училсе онде у Шанцу код њекого магистера Петра, потом код попа Созонта ковилскаго пароха. Читает и пишет добрје, појати самогласње знает, точију к пјетију гласа добра неима. О таинствах точију да их 7 јест, и имјано сказати пореду којасу знает, формиже или материн тјех незнает за то, что нигдје тому неучилсе. На препоруку своего таста Младена ћурчие, проситсе во јеже би во дијакона освјатилсе, аште г. Блажењејшиј благословит.

В Карловцје 4. Јунија 1747. года.

Испод овога је својеручно написао патријарх Арсеније ТУ.: „По повељенију нашем и свидетелству духовнаго јего оца, господином Епископом славонијским Софронијем во дијакона освјаштен 6. Јунија субота задушна. От тогоже господина тој ден в презвитера посвјаштен Јоан из Черевића.

Дијак

Симеон Мијатов родом и воспитанием из предјела Сремскаго села велики Радинци, 28 љета от рожденија имјеет, отец Мијатов и мати Стоја преставили се отдавна, и никога от сродних не има, но присвоио га парох радиначки поп Михаил, и у свој дом са женом примио га. Книгом первјее почао учити се код попа Гаврила Шулманскога, потом у школи иришкој код ондје бившаго магистера Симеона једино љето на ученију постојао. Читает и пишет доста добрје, појати самогласње по мало знает. О таинствах да их 7 јест, и имено кои показати зна, Формиже и материи тјех не умјеет. На препоруку протопопа Дмитровачкаго кир Стефана просит во јеже. на степен дијаконства произвестисја, аште Г. Блажењејши благословит. В Карловцје 4. Јунија 1747. года.

Дијак

— Радосављев родом и воспитањем из Беркасова, љет от рожденија има 24. отец Радосав мати — преставили се, учитисја книгам первјее почал код покојнаго протопопе у Шиду бившаго Гаврила, потом у мон. Прибиној глави на ученију бивал досад. Читает и поет добрје, а такожде и писати добрје знает, о таинствах ничто назнает. На препоруку протопопе шидскаго и христијан беркасовачких, кои су ради сего дијака за пароха своего имјети.

В. Карловцје 12. Јун. 1747.

Дијак Георгиј Недељков родом и воспитанием из мјеста Ривице 21 љ. стар, отец јего Недељко, мати Утва, живи. Училеја у попа покојнаго Цвее и код него бил 8 љ. потом у иришкој школи код попа Живана