Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 400

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9 и 10

српеких добротвора сјетивши се спромашних и бодесних свог отечества, за којнм му је далеко, далеко, на сјеверу, родољубно. срце куцало како ће вјечно служити на дивни примјер многим имућнпм ерпским синовима у Српству и пзван Српства. Мени је у дио срећа пала да четвртог апрнла по нашем старом календару, у сриједу поелије подне, ове године, благословим темељац камеп н положпм е нашим начелником г. Ваеом Ј. Јовановићем, у присуству опћпнског управитељства, и мјесиог добротворног јавног доброчннства, и лијепог броја веселе и миле наше Србадије: обојег пола. Судећи по нацрту ког мп је једпом изволо показати наш епископ г. Герасим, који се и за овај дом правом љубављу заузима, овај ће дом тако изгледатн да ће својом љеиотом свему Рнсну на дику служити. У њему ће битн и црквица посвећена ев. Великомуч. Димитрији, са виеокнм торњем нз ког ће како ми господип владнка Герасим, рече, једно звопцс поздрављатн нојаву дана и залазак сунца. Творац првог нацрта бпо јо изоставио торањ, па је иротив тога протестирао г. Епископ Герасим, те ћс усљед тога овај торањ у облику кубета, са виеоким крстом у средини, красити овај лијеии дом. Внше врата под торњем, стојаће плоча са надписом: „Задужбина Дгшитрије Ћурова ЉубатшнтЉс. Ришњатша, за убиге и болне 1890. и () Љубатовнћу и љеговој задужбини писаћу опшнрннје н поеебцце ако Богу буде угодно да се н још не одкпне моја жпца која у будућем нраху подржава искру бесрмћа, а сада ћу наставити о: Доњпм Леденицама. * * .V. На крају „Доњег поља" на сјеверној страни, ииже новог пута а под једном лнтицом (гредом) палази се вода Брштановпца. Постоји предање да Брштановица носп своје име по зеленом брштану (1е1еге), којпм јој је површнна свагда окићена. Код Леденнчана постоји предање с кољена на колјСио , да ее овај брпгган не смпје сјећи па бравпма давати: јер би тад покрепали! 1:1азлд тридесет годпна у пркос овој прнчи о епјечељу брштана, иоспјече га неки дио једне ;шме ј Буро Антов Суботић, отац садањег селског

I кнеза Аћпма и сви му брави који су од њега јели наскоро креиају! Од тада га већ није нпко сјекао. Пахомије ми повједао да је оп видио да се коза сама н ако врло тешко иепење и брштана једе, али да не крепа, а кад јој га људска рука убере н да да онда крепа! Овако је, веле, „учинио светп Сава," он пзашао пз Рпсна и на ову воду иочинуо па иошто се ље напио повикао: „Ах! лијепе ове воде! Дао Бог да ова вода буде вазда лнјепа и благословена! Светитељ је наставио послпје мале почивке: „Да Бог да, да овђе буде свагда топло и да се брштан зелени, и која би га рука убрала од њега се невориетила!" С тога је, веле, овђе зими топлије него у иједној леденичкој кући! Вода извире из греде и елијева се у дубоку рупу: која је сувомеђом до врха изидана. Од године 1867. до данас овај нзвор пресушио је уељед великих суша, два пут ; али је п тада пз греде капљала на шест мјеста, ца се од ових капал>а кроз дан и ноћ могла нанунити двадесет и четири бурила воде. Једаи деведесетогодигањи старац прпиовиједао: да се за његово доба утопило у Брштановпцу више од стотине чељади, али да је свако било спашено! II ово приписују благослову еветога Саве. Приповијетва даље вели: да је свети Сава одавдје Отишао у Крнвошпје н стигао на конак код Жмукића. Около по ноћн у Жмукића кокот заијевао, а свети Сава повпче: „Ах, лијепо ли нјева она тица" ! Пошто јо кокот неколика пута повторио своју нјеему, св. Сава повпче: „Она тица ваља стотпиу цекшта" ! Жмукићи закољу кокота п ставе га у бисаге светог Саве. У јутру светп Сава отпшао, а мало касније Жмукпћи за њим у претпјек! Стиглн га у Стреканици, па повикали: „Стани, море, калуђеру, пећеш пам утећн! Ми тебе синоћ лијепо дочекасмо а ти нас ноћас покраде"! Кад сс светптел. гтао заклпилти да нпје, онн му га тад шваде из бисака које еу о седлу висиле, па иовичу: