Dabro-bosanski Istočnik

Бр. 17 и 18

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Срт. 293

па кад је догаао у Нови, да је обећао и рекао : „Ако ее икад почне црква у Стриговој правити, даћу толико волова и толико овиова а и новаца. Од тих Брковића налази ее и данас племена у Новом, само је остала у народу изрека „да не било Челебнје Брка оста нама у Стриговој црква". Недавно приповиједају, да је покојни прото Петар ГвоздеЛовић из Чптлука парох Стригове читао код цркве на споменику „браћа сестри Јелисава умрпје нам ни стара ни млада 300 год. дјевовала 300 год. за човјеком била, а 300 година удовица била". Прото није прибифежио а камена је нестало, јер су Турци у Козарац одвезли камено велико корито што је било под точком код цркве, па се поговара, да је кријући и тај споменик одвежеп. Толико за сад, ако гато внгае дознам јави ћу. Бос. Костајница, 9. Фебруара 1888. Спасоје Недимовић парох добрљински.

п. Кол Змијаље! Кол Змијање находи се у котару бањалучком, а простире се од Бањалуке, те до Чађавице. Под Кол Змијање подпада од прилике једно 15 села. Кол Змијање је досад звано као сад једна опћина. На сред „Кол Змијања" лежи село Дуспћи које се простире изнад Кадине воде, а простор је тог села дивота вгфети; јер се је пружило једно равно и лијепо пол>е, које у ду.љин}' има 2 1 2 сата, а у гаирину 1 сат, а опкол.ено је са свију страна великом и лијепом планином (гаумом). На сред тог пол>а при источном крају има једно поузвигаено мјесто (главица); на истоме мјесту — главици, находи се једна развалина, зидина. Народ каже и

стари л.уди приповиједају, да је та зидина била српско-православна црква, и да се је звала црква „Ружица;" а сад народ ту зидину зове „Клисином" (клиса). Ова је црквена развалина управо у исток окренута. Ду.випа ове цркве била је од прилике од 20—25 аргаина а гаирина од 10—12 аргаина. Псточна, сјеверна и западна страна све три су готово до земл>е разорене а јужне или десне стране и сад зид усправ стоји од прилике 10 аргаина висине, а народ каже, да висина је још онолика била. Прије неколико година Мухарема-ага Ситннца, из Турског села Ситнице, тај је десни крај цркве разорио, па је не далеко од те цркве V,, сата, хан направио све од црквеног камепа. Црква је била зидана од тврдог материјала од л.утца камена, седре. и печеног креча. Ћогакови су црквенн би.ли од тесаног камена те је то камење поменути Мухарема-ага Ситница у ћошкове свог хана употребио. Лзуди који су и данас живи приповиједали су ми, кад је поменути Ага хан правио, да је л.уде нагонио да тај црквенн камен развал.ују и да га хану гоне, било је л.уди који нијесу хтјели развал.ивати; а једни нијесу се смјели пењатп на зид: те је поменути Ага једном своме кмету, 5 дук. дао и иаћерао га те се је на тај зид попео и казао да је те поменуте новце у зиду нагаао; а то је он урадио за то, да би и други л.уди јагмили се развал.ивати црквени зид. А и то тврди, да је била српско-православна црква, јербо јој се с десне стране налази гроб.ве; мраморове плоче леже.