Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 278

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Бр. 17 и 18

Показпвање пута у царство небеско. Бесједа иравославпим Хришћашша. Од митроиолита Ииокситија.

(Слободан нревод с руског.) (Свршетак.)

Браћо ! Ето, колико сам могао, показах вам цут у царство нсбесно. Ето и сами можете сад видјети: 1. Да нпко без вјере у Исуса Христа нити се може повратнти к' Богу нити ући у царство небесно. 2. Нико се не може назвати учеником Исуса Христа, нптп може жпвљети с Н>им на небу, па макар н вјеровао у њега, само ако не ће да се влада н живи онако, као гато је живио и владао се Исус Христос док је био тјелесно на земљи. 3. Нико без помоћи Духа Свзтог не може ићи стопама Исуса Христа. 4. Ко хоће да добије Духа Светог тај је дужан да се користи онијем средствима, која нам је за то даровао Господ. А ја и опет тврдпм, да пут у царство небесно, што нам га је открио Исус Христос, јединп је, и да нема, није ни бнло, нити може бнти другог пута осим онога., што нам га је показао Исус Христос. Па и ако је мучан и тежак тај пут, алн зато он опет правсг и вијерно водп у право и вјечпто уживање. Мучан је пут у царство небесно, али не само у путу том, негојош п у самом почетку, хода по њему, могу нас срестн такве утјехе и насладе, какве сз нпгда не могу наћн на путу свјетског живота. Трудан је и тежак пут у царство небесно, али је помоћ Господња вазда готова; да нас окријепи у путовању по њему: Господ Исј-с Хрпстос готов је да нас подупре у ходу на том путу; Он дава Духа светог; Он шпље Анђеле Своје да нас чувају путем тијем • Он даје наставнике и руководитеље, па је и сам готов, да нас — тако рећп, узме под руку и придржава у ходу. Мучан је пут у царство небесно и горки су труди на њему; али ко не зна нити је кушао што је горко, тај не умијс цијснитн ни оно што је слатко. Трудан је пут у царство небесно; но, страдајући овдје на земљи, можемо се увијек молити н у молитви находити утјеху н окрјепљење; а молитву Бог ће нам вазда примитн. А кад ми умремо као нехришћани, и ако би се тамо могли и молити. Бог нас већ не ће усли-

шатп. Мучан је пут у царство небесно; али, патње и муке у вјечности много су више и теже од страдања на земљи. Овдашња ма и највиша страдања у сравњену са пакленпјем страдањима која су приправљена за ђавола и његове духове, тако су малена као капља напрам цијелог мора. — Мучан је пут небеском благовању; но јесу ли лакши путеви к земаљској срећи ? Погледајте како се труде и зноје они, који сабирају богаство и који траже части и славе земаљске, и како ми често, а по који пут и сами од себе са задовољством преузимамо на се труде н брпге само за какво некорисно и лудо задовољство! Па, шта буде ? У мјесто да добијемо задовољство а ми само у лудо губпмо вријеме, трошимо новце, тражимо здравље а губимо душу своју. Па уз то, ако погледамо самп на се, видјећемо, да не идемо у царство небесно, не зато, што је мучан пут, што њему водп, него зато, што немамо усрдне жеље да њим ходимо, нити смо за то расположени, и што не ћемо да се побринемо о том. Ко за чим чезне, тај ће то непрестано тражити, не пазећп ни на какве тешкоће и сметње, што му на путу стоје. По себи се зна, да ни једног нема међу нама, који не би желио да буде у царству небесном ; али је жеља та слаба, и није ништа друго, до ли урођена жел,а, да се буде срећан. Но опет и то је истина, да међу нама има и таковијех, који се труде за царство небесно ; алп их нема много, који се труде вјером, преданошћу к Богу и правнјем само прегоријевањем! А колнко ли их тек има међу нама, којп мисле, да ма како живио на овом свијету, само се покај прн крају живота, па ћета бити у царству небесном! Како ли страшно заилазе с пута они, који тако мпсле! Дакако, да су милости Господње превелике и бескрајне; Исус Христос увео је у рај и разбојника, који се покајао баш при самој својој смрти. Али обазрите се и иогледајте, да ли је без страдања и без туге уљсгао тамо тај разбојник ? Није ! Он је впспо на крсту; он је пртјг. тога био осуђпван п затворен у тамницу, а можда је који пут био и тучен. Истина је и то, да је он страдао као злочпнац и кривац; али ко није