Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

iiudi, ljudski duh i liudsko sieme, već, prkoseći vremenima i vremenu samom. kao ZŽidovi?

U velikom spremištu poimovnoga svilieta spremni su svakakvi ugledni i podatni odgovori za pametniie liude koji neće da sebi otešćaiu Živofmi Dosao time, te bi preduboko i predugo zagledali pitanilma u oči. Takvih odgovora ima i tu, niih dva na izbor: zovu se religiia i naciia. Ali ti su odgovori za nas samo zakrabulicna pitanja.

Ima li židovska religija? :

Mekao sam već: ne pitam za obličia spoliašniega života Već za unutar– nju zbilinost. Židovstvo imade za Židove toliko smisla koliko ie u niemu unutarnie zbilinosti.

Ima li židovska religioznost, zbiliska u sebi? Ne dogma i norma, kult i regula: ima li danas zasebni odnos prema apsolutnome, Živ u ljudima, koji se po svome biću može nazvati židovskim, a koji se konstituira u zajedmici Židova?

Znamo to da ie Židovske religioznosti bilo. Doba koie ie dalo da se Jakov rve s Bogom za blagoslov, pa doba koie ie dalo da Mo:sice umire u cielovu Božiiem, doba »prahrišćanstva« koie se odvažilo da do sina Božileg uzivisi čovieka koji se usavršava i kasno doba hasidizma koje se latilo da kuie sudbinu Božiiu ne zemlji u zajednici bivstvovania i dielovanja liudi — ta su vremena imala židovsku religioznost. Ali naše doba? (idie ima Božanskog · zanosa u Židova koji bi ih uzvisio iz društvene iagme za svrhama u instinski život, u Život koji sviedoči za Boga, čini ga iz istine zbilinošću, ier ga doživliavamo »u njegovo ime«? Dakako, i danas ima neko ispoviiedanie, ne. različitih ispoviiedania: ispoviiedanie od viernosti; ispoviiedanie od ponosa; ispovijedanie od tromosti kaošto kamen što pada kroz prostor ustraie u svome pravcu. Ali gdie ima ispunienia? (Gdie ima zajednica u koioi se me bi vršila židovska sposobnost ustraiania (koju zovu »tradiciiom«) ni židovska sposobnost prilagođivania (ono »pročišćeno«, to će reći lišeno duše »ŽidoOVStVO« nekog humanitela, načičkanog monofeizmom), već neposredna Žžidovsks rcligioznost, elementarno osjećanie Boga, sveta, žarka snaga Elohimova? Gdie se vrši Jehovin duh, bezuslovnost?

Promotrimo li ie s obzirom na unutarniu zbiljnost, židovska ie religioznost siećanie, možda i nada, ali niije sadašniost,

A drugi odgovor veli da su Židovi narod. Jest, zaista, oni to iesu; kaošto ima po formi Židovska religiia tako ima po učinku židovska narodnost: sčituie se u životu Židova između narod4. Ali, ta mi ne tražimo učinke, već zbilinost židovstva za »ia« Židova. Kako se očituie ovdie narodnosno bivstvo? Kako Židov, prepaćuiući i reagujući, stoii prema vanžidovskom sviietu, što mu tai kao Židovu sve zadaie i kako on to prorađuje, to sve može da ić saoblikovalo niegovu osebinu od sedamdeset koliena ovamo, ali ne može da bude iemelinim elementom niegova unutarniega Židovstva: ler inače bio bi samo Židov od prkosa, bio bi Židov ne po rođenome biću i opstanku, već Židov na otpovijed po narodima; i trebao bi samo mig naroda, te ne bi niegovo ŽidOVstvo više bilo živa supstanciian, već samo bol po spominianiu i tvorevina DO spominianju, kaošto snu to tragovi godina i usuda na našim obrazima. Mora da Đude nešto drugo: autonomna zbilinost. A što ie ono, Što Čini čovieku rođeni narod autonomnom zbilinosti u niegovoi duši i u niegovu Životu? Što čini, te osieća svoi narod ne samo oko sebe: da ga osieća u sebi?

Odrasli čovjek pojedinac opetuie na višoi razini proces koijim ie prošao već kao diiete. Diiete doživljuie ponaipriie sviiet oko sebe i tek pomalo otkriva svoj »ja«, tek pomalo zna da izluči svoje tiielo kao zasebnu egzistenciju iz

64