Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

mase stvari. Ovai stadii opažaine orijentacije opetuje tako reći SVOI ritam u kasnijem procesu duhovne oriientaciie. Poiedinac doživliuie u tome procesu ponaipriie svijet miien4 utiecaia i doimova, sviiet oko sebe, a naiposliie otkriva sebe, supstanciju trainu u mijeni.

Poiedinac se iskonski nalazi posred kozmosa koji se ispoliuie iz njegovih doimova, a kome onai Ja daie samo naglašavanie osiećania. Iz tog mu kozmosa iskaču pred oči dva velika područia nad sve ostale po tome, Što su omedena i jasna: zavičaj, zemlia i nebo svoiom poznatom mu zasebnosti i krug liudi s kojim se saobraćava u osnovnom obliku saobracaja, iezikom i u osnovnom obliku dielovania, običaiem, svrstava medu se i daie mu, da učestvuje u niemu. Na ova se tri stalna elementa niegova doživliavania, na zavičaju, jeziku i običaiu sazdaje osjećai pripadnosti poiedinčeve zajednici koia ie šira no iskonska zajednica porodice i zalednica po izboru priiatelia. Osieća da pripada onima kojima su zajednički s niime postojani elementi doživliavania, a skupnost mijihovu osjeća on na ovomu stupniu svojim narodom.

- Mnogi se zaustavliaju na tome stupniu. Nama ie do toga da promatramo onoga koji ide dalie. Što ga dalie vodi, to ie prirodeni zahtiev za tirainosfi koji u mnogih otupliuie. a u drugih raste i sazrijeva, zahtiev za ustrainosti supstan–clje, za besmrtnosti bića. Otkriva da nema samo konstantnih oblika doživliavania, Već i konstantne egzistencije, postolanog nosioca svega doživliavania. Kaošto dijete otkriva Ja svoie tielesnosti tako otkriva on Ja svoga duha naposlietku: kao trainu supstanciiu.

Obretom toga Ja doznalo ic dijete svoiu omedenost u prostoru; a Ol spoznaje svoju neograničenost u vremenu. Želia za trainosti čini, te mu pogled, otkrivajući svoi Ja, ide preko uzane granice rodđenoga života. To ie doba onih taianstvenih osiećaia daleka liieta, patetskih i mučaliivih koji se nikad više Mc vraćaiu jednakom snagom, pa ni onda kad sv iziasniše i zaobliše u ideju: meumrlost duše, neumrlost sile, neumrlost diela i čina. Mladi tai čoviek koga se takla leza vječnosti saznaie u sebi, da ima traianie. A saznaie to u goloti i taianstvenosti zaiedno, sa svim onim prostodušiem i svim čudesnim Šštomo obavila sve Što se razumileva samo sobom kad se u to gleda. Saznaie to u onai čas kad otkriva sliedstvo koliena i gleda red otaca i maiki koji je doveo do niega, pa zamijeti u sebi koliko li ga ie sastaiania liudi, koliko li saliievania Krvi proizvelo. koje li ga ie kolo sfera rađania ı poroda dozvalo u Život. U toi Desmrtnosti gemeraciia osieća zajednicu krvi, a osieća ie kao predašnji život svoga Ja, kao trainost svog Ja u beskonačmoi prošlosti. Pridružuie se tome, poebudom toga oslećania otkriće, da ie krv korienita moć u poiedinca koia ga hrani, otkriće, da su naidublie naslage našega bića uvietovane krvliu, da naša misao i naša želia od iskona od nie dobivaju boju. U tai čas pronalazi i osieća: Svijet oko njega ie sviiet doimova ! utiecaia, krv ie svijet supstancije koja može da prima te doimove i utjiecaie, a koie on poprima u svoju sadržinu, preobra– zuie ih u svoju formu. I sad se više ne osieća pripadnikom zajednice onih koji imaiu iednake konstantne elemente doživliavania kao i on, već dublie zajednice onih koji imaiu iednaku supstanciiu kao i on. Nekoć ie dospio do oslećaja pripadnosti po spolašniem iskustvu, a sad po nutarniemu. Na prvom mu se stupniu predočivao narodom svijet, sada duša. Sad mu je narod zajednica liudi koji su bili, koji iesu i koji će biti, zaiednica mrtvih, živih i nerođenih koji zaiedno prikazuju iedno iedinstvo. A baš to ie jedinstvo koje osieća razlogom svoga Ja štono se svrstava kao potrebna karika u tai veliki lanac. na onome miestu što mu ga ie viečnost odredila. Što su svi liudi stvorili i što budu stvorili u tome velikomu lancu, osieća kao dielo naidublie svoie osebine: što su doživjeli i što budu doživieli, osileća kao naidubliu svoiu sudbinu. Prošlosi nie-

65