Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

gzova naroda osobna ie niegova zadaća. Put ga naroda uči da sam sebe Yazumiie i da sam sebe hoće.

Ovo uvrštavanie samoga sebe u veliki lanac jest prirodni smještai DOiedinca u niegovu odnosu prema narodu. promatraln sa stanovišta subiektiviteta. Ali prirodnome subjektivnome smieštaiju ne odgovara uvilek prirodni obiektivni smještai. Ovai postoji onda kad ie narod, čijim se pripadnikom poiedinac osieća na prvom stupniu, isto S narodom, čijim se pripadnikom osieća na drugom stupniu: kada ie zaiednica onih koji imaju iednake konstanine elemente kao on. isto sa zajednicom onih koji imaju iednaku supstanciiu kao on; kad ic zavičai u kom ie odrastao zajedno zavičai miegove krvi. kad su iezik ı običaji u kojima ie odrastao zajedno iezik i običaji niegove krvi, kad ie narod koji mu ie dao oblik niegova doživliavania omai isti koji mu daie sadržal doživliavania.

Ovog prirodnog, obiektivnog stania nema u odnosu Židova, naročito zapadnog Židova prema niegovu narodu. Nedostaju svi elementi koji bi mu dali značaiku narodnosti, koji bi mu je učinili zbiliom, svi: zemlja, iezik i Živofni oblici. Zemlia n koioi stanuje, čila ga priroda okružuje i uzgaja niegova ćutila, jezik kojim govori i od kojega njegove misli dobivaju boiu, običaji u kojima sudieluje i koji oblikuiu niegove čine, sve to niie svojina niegove krvne zaiednice već neke druge zajednice. Svijet konstantnih elemenata i sviict supstanciie za niega su dvoie. Niegova se supstancija mne razvila pred njim u svijetu koji ga okružuje, ona ie zatočena u dubokoj samoći, a jedina forma ı kojoj mu se prikazuje jest podriietlo.

A ako ona ipak može da postane zbiliom Židovu, onda to biva upravo toga radi, što podriietlo ne znači tek vezu s prošlim: da nam ie nešto dalo što nas ne ostavlia ni iednog časa našega Života, Što opredieliuie svaki glas i svaku boiu u našemu Životu i u onome Što radimo i u onom Sto nam se dešava: krv kao naidublia naslaga moći u duši.

Sile, iz čileg se učinka sazdava Život, biće i udes liudski, iesu unutrašnii svijet i svijet Što nas okružuje: dispoziciia za preradbu doimova i materiial koji zalazi u nas. A naidublii sloi dispoziciie. onai tamni teški sloi, od koiega biva fip, kostur ličnosti, iest ono što sam nazvao krvliu: ono u nama što ic usađeno ı nas karikama otaca i maiki, niihovom osebnosti i njihovom sudbinom, njihovim činieniem i patniom, iest velika baština vremena koiu dolazeći na svijet donosimo sa sobom. To treba da znamo mi Židovi: niie to samo osebnost naših otaca, već ie to ı njihova sudbina, SVE, muka, nevolia, sramota, SVE ie to zajedno oblikovalo naše biće, naše ustroistvo. To treba da osiećamo i znamo upravo tako kaošto treba da osiećamo i zname da u nama Živi Osebnost proroka, pievača i kralieva Jude.

Svaki nas koji ie kadar da gleda na svoi život unatrag i u nutrinu SVOga Života. spoznaće tragove Ove moći. Ko sebi predoči patos SVOjil unutrašniili borba, spoznaće da Živi dalie u niemu nešto čila ie velika narodna praslika borba prorok4 protiv razrožne množine narodnih nagona. U svoioi čežnii za čistim i iednovitim životom čućemo gdie ozvanja ZOV koji ie nekoć probudio veliki esenski i prahrišćanski pokret. Ali u ironiji modernog Židova osietićemo i sudbinu otaca koja nas izobličava; ta ona dolazi samo odatle, što kroz Vviiekove nismo uzvraćali udarce kada nas se udaralo u obraz, nego smo se broiečm : snagom slabiji, odvraćali na drugu stranu, te smo Se S usilienom premoći OSjećali »duševnim liadima«. | ova ie intelektualnost udaliena od Života, bez osiećania za ravnotežu, regbi izvanorganska, sama ponarasla DO tome. što kroz vilekove i tisućlieća nismo poznavali život zdrav. Veza, određen prirodnim Titmom.

66