Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

Život, život za sebe, za narod u sebi, za sebe u narodu. Jer Žžidovstvo nema {ek prošlosti, što više: pored svega, što je stvorilo, držim: ŽidoVsStvVo nema priie svega prošlost, već budućnost. Mislim: židovstvo uistinu ioš miič doprlo do svoga diela, a velike sile koie živu u tome naitragičniiemu i nainedokučiviiemu narodu, nisu ioš progovorile svoje naisvoistvenije riječi u povijesti svijeta.

Samoafirmaciia Židova ima svoju tragiku i svoju veličinu. Jer kad sebe sami afirmiramo, onda ı isti mah osiećamo, kako sam već rekao, sve ono izrodieno odašta mora da oslobodimo buduća koliena. Ali uiedno osiećamo da ima u namz još stvari što ih ioš ne izniiesmo napolie, da u nas 10% ima moći koje čekaiu dok dode njihov dan. A živieti kao Židov reći će poprimiti u svoOI Život svu lu tragiku i svu tu veličinu Židova koji sebe alirmira. Ne stoji do. ispovijesti ni do iziave pripadania iednoi ideji ili |ednome pokretu, već do toga "da onai koji jie svoju istinu primio u se Do nioi i Živi, da se očisti od kala tudega gospodstva, da u sebi nađe put od razdvoijenosti do iednovitosti: da sebe izbavi.

: Kad sam bio dijete, čitao sam staru Židovsku priču koju nisam mogao razumieti. Samo ovo ie pričala: »Pred vratima Mima siedi gubavi prosjak i čeka. To ie Mesija«. Onda sam došao nekom starom čovieku te sam ga pitao: A na Što čeka?« A stari mi ie čoviek odgovorio nešto što tada IlOŠ nisanr bio razumio, što sam tek mnogo kasnije umio da shvatim; reče: »Na tebe«.

Preveo MWobert Veith

JAKOV MAESTRO: O DANAŠNJOJ HEBREJSKOJ POEZIJI U PALESTINI

Dig ie period »nove« hebreiske kniiževnosti. U različito doba različita ic bila i tendencija njezina. Na ovome nas miestu može priie svega zanimati tendenciia hebreiske književnosti. nastale u posliedniem deceniiu u samoj Palestini. Bez sumnie imade i u zemliama diiaspore i piesnika, pa i onili sa zvučnim imenima (n. pr. Černihovski), ali ono što bi se o niima imalo reći ne pripad:i više u nainoviiu kniiževnosi. IJglavnom su to sami Klasici.

Sadašnia ie hebreiska književnost skrenula s puta koji su ioi prokrćiji nigčni klasici. Dor, dor, vedaharo. Pravi umietnik može i u obradi naiobićniiez sižea da pruža mnogo umietničkoc užitka. U tom su pogledu vriieme i prostor sekundarnog značenia u kniževnosti. Ali svaka književnost ima samo onda svoju pravu etsku i estetsku vrilednost, ako ie odraz Života i prilika naroda u kojemu ie nastala, vremena kada ie nastala. Rat sa svojim popratnim katastrofama s jedne strane, s druge pak strane Novi ŽiVOL Palestine — ove dviie Kkomponernit= osietliivo utieči na stvaranie aktuelne hebreiske kniiževnosti. Imade i na područiu hebreiske beletristike, kritike i znanosti dosta vriiednih diela, nastalih u posliednieni periodu, ali poezila se naročito liiepo razvila. Mlade (ne uvijek po godinama) lirike muče druga pitania i problemi: drugi ie njihov ideini svijet; drugi ideali nego u Kklasika.

Ma koliko su današnii hebreiski piesnici dieca svoiega doba, nisu oni iZgubili vezu s istoriskom prošlošću svojega maroda i Palestine. !storiski mo= menti i reminiscenciie često im služe za siže u obradi piesama. Drage su im sve uspomene i miesta s biliegom istoriskog značenia. Za današnie piesnike niicistoriia davna prošlost, već baza na kolioi se gradi i nastaie nov ŽivOt. _

63