Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

Najjači su reprezentanti nove lirike Abraham Šlionski, Uri Cvi GrinĐerg, Avigdor Hameiri: donekle i Jichak L am dam. Vaniska forma niihovih piesama otskače od one uobičajene u mas; imade sličnosti s »modernom« tolikih književnosti. Tipičan ie za to primier Slionski. U snazi ie izražavamnia maistor U. C. Grinberg. Mnoge su niegove piesme u stilu bibliske: ». .. Ada ve-Cila šemana koli!« U niegovoi piesmi imade nešto divlie, sirovo, neobuzdaho. Njegovi junaci hoće da budu prirodni, da žive od rada, nesputani tolikim društvenim formama ;a nama oni izgledaju divlii. Grinberg ie revolucionaran u aailiepšem smislu: njegova ie piesma revolt protiv. svega polovičnog, nezdravog, trulog. On ie uhvatio koriiena u Palestini i razvio se pod palestinskim nebom — i ne može oprostiti tolikim svoiim drugovima — književnicima što ŽIV u Palestini a pievaiu kao pred X godina u nekom miestancii naseobenog raiomna. Ne oprašta i ne štedi one koji neće da shvate novo doba i zahtieve HOVOE VrĆmena: a niegov ukor teško pogađa.

Jevreiski su piesnici kroz stolieća opievali Palestinu, čeznuli za njom, isticali sve liepote zemlie. Za današnie piesnike Palestina niie predmet romantike i sanjiarenia već stvarnost. Oni imaiu u vidu samo život i rad u Palestini. Život u previraniu kakav već iest, rad opor i tvrd. Kad Grinberg vidi liiepo more, ıı niemu se budi misao i želia da bi to bila tvrda zemlia pod nogama na koijoi bi cvjetale nove židovske koloniie. Ne privlači ga plavo palestinsko nebo, i ne zanosi se niime: volio bi da ie to nebo pokriveno crnim diniom fabričkiii ·dimnjaka. Mi se ponosimo Tel Avivom, naižidovskijiim gradom ma sviietu, a Grinberg osieća glad besposlenih u niemu i ne može uskratiti prigovor onima koji su dopustili da do tosa dođe.

Tek spominiemo Emek. i u nama se budi ponos i nada; Emek ie za mas minjiatira radinoz, zdravog Židovskog Frec Jisraela. Šlionski poznaje u svojim piesmama Emek s izgrađenim koloniiama, i s ioš Više provizornih šatora; sa žitnim poliima i nezdravim barama; Emek gzdie krava niie predmet divlienia, već vriledi koliko daie mliieka. »Morid hatal« ie šablonska molitva tolikih Jevreja koj nisu svijesni pravoz značenia tih riieči. Treba pročitati DD. Šimonovica, Šlionskog i druge savremenike u hebreiskom piesništvu da shvatimo Što znači za Židovskoz seliaka u Palestini kiša; razumiećemo uzbuđenje, strah i nadu u očekivaniu »iore« i »malkoš«. — Mogli bismo izniieti toliko karakterni! crta koje diiele klasike od »novih« hebreiskih književnika. U tome bi, možda, mogli naći iedan od razloga dugogodišnioi šutnii H. N. Bialika.

Palestina sa svojim općim i specifičnim brigama, sa svojim i tmurnim na-– _ ličiem, draga je hebreiskom piesniku. Lamdan ic dao nailiepšu sliku nosta!gile i čežnie u tudđini za domovinom — Palestinom. S koliko nestrpliivosti čeka on sriiedu, dan kada će dobiti viiesti iz zemlje.

I žene imaiu udiela u stvaranin hebreiske poeziie sadašnjice; neke su sc od niih s uspiehom već afirmirale. Naipoznatiia među ženama-piesnicima E liševa, DO podriietlu Nejevreika, ogledala se i u pisaniu priča; nedavno ič izdala i iedan roman. Od vremena na vriieme iavliaiu se Bat Miriam i Rahel s koiom piesmom. Još ie rano izreći neki sud o niima: ali po svemu izgleda da one unose u hebreisku liriku riovi ton koji samo žena može dati.

Do pred nekoliko godina nije bilo na hebreiskom ieziku književnosti zadiecu. Kacenelzoni štainberz samo su rjiietki izuzeci da potvrde ovu premisiin. Vriiedna diela za naimlađe čitatelie pretstavliaiu u neku ruku nalviši stupani umietničkog književnog stvaraDia. Sada nastaie u Palestini kniiževnost za diecu kola po sadržaju i vaniskoi opremi knjiga ne zaostale za digclima drugih naroda. To je uostalom životna nužda za generaciie koie se odgaijaju u :zemlii, a u prvim godinama čitaiu samo hebreiski. Bialik ie jedan od pokretača

69