Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

·da li ovi stariii rade slabiie ili nikakc, mi treba da im budemo faktični vode, i to n ašim radom. !J učmale organizacije treba da donesemo život i da pokažemo da mi nismo samo institucila za sakupliavanie novaca. Vodeći računa o svem zbivaniu unnutal Žžidovstva mi treba da nastojimo da nam ovo Žžidovstvo bude dio našeg bića. U tom radu neka nam bude naš Savez dom, neka nam bude utočište da se u mniemu i U zajednici sa svom židovskom omladinom možemo omladinski da iživimo. Može biti razlike u shvataniu kojega pitania, ali ne može biti razlike u radu za izgradivamje Erec Jisraela! Svi treba da zajedmuički upremo sile za što bržu izgradniu naše

domaie. · Savez neka bude nosioc maših težmia, oslonac u našim borbama i dom za naše

mlade Živote! Hranko Grossmann

KNJIŽEVNI PREGLED HEBREJSKA KNJIŽEVNOST

ABRAHAM SLJONSKI, PRVAK PJESNIKA MLADE PALESTINE

Suvremeno je palestinsko piesništvo puno snage i talenata. U niemu se duboko i istinito zrcale nacionalna obnova, sociialna izgradnja, čitav Život i patnie naroda lu borbi. Danas ima već cio niz darovitih mladića koji se — prviput iza vremena Bibliie — ponosno smiju da nazovu hebreisko-palestinskim piesnicima. Svakako ie najjača ličnost te nove piesničke generacije ŽidoVskor naroda Abraham Slionski.

Došao ie iz Rusiie: donio jie u Palestinu svoju bolesnu, rusku dušu. Židov ie: u novu :·Ka ie zemliu pratilo niegovo bolno: židovsko biće. Zato ie dvostruko nihilistička očajnička nota niegovih prvih piesama. Ciklus se ovih malenih diela zove »Prazniu as. To ie lirizam melankolije.

Šlionski je u Pusii doživio revoluciju. On ie poput drugih pievao pjesme novom čoviečanstvu. No dočekalo za ie razočaranie. Novi sviiet niie bio bolii od starog, mučeni čoviek niie bivao srećniji.

I u Palestini pieva Šlionski o sivoći: O neznatnom trnovitom grmliu. Za piesmu mirisnih gajieva zlatnih naranča on ne zna. On voli tugu i siviniu. jer dobro zna za varku duginih boia. No naskoro počinie kao zemlia da čezne za oplođeniem. Iz pustinie koje se pretvaraiu u rodna polia dolazi svieži dah. Slionski napušta refleksiiu, analizu, estetsku kontemplaciiu. Nastaie »Zemlia« snažna ekspresivna . piesma liubavi, epos čija je junakinia zemlia, mučena suncem i sušom. u snovima za dra-

gim — za kišom. | kad kiša konačno dode, ona se zasia — oplođena. U leći svoje umjetničke ličnosti sakuplia Slionski zrake Života ı opet ih šalie u svijet ko lični izraz panteističkoz doživljaja.

Palestinska ie svagdašniica rijeko im-

na veselia i cvatnje. Često se je boriti s beznadežnošću. Pod naslevom »B ol« napisao ie Šlionski dvije mnescenske drame: »Guba« i »Posliednji testamenat«. Ova potonia ieči poznatim odjekom — a Šlionski se smije u svoioj pražidovskoi neslomivoij vieri vierujući danu sumca iza patnie u dolini suza. Junak ie drame Job koji ie dragovolino opet postao gubav kapetan sablasne lađe. Putuie sviietom i traži mornare za svoi crni brod. Liudi ga izbiezavaiu. Boje se velike boli i čeznu za malom srećom. Job obiavliuie velik bol koji pročišćava i posvećuie — liudi čekaju mašijaha. Vrhunac ie drame razmimoilaženie izmedu Joba s iedne strane te Moisijie, Krista i proroka s druge strane. Job zabacuic stari zaviet ali i novi: on čita svoju Crm. Toru: posliednji zaviet što liudstvu može biti dan, spas trpniom. Svi se liudi sagibaiu pod krstovima, svi su mesile — a da tova ni ne znaiu. Oni puštaiu Joba, bieže od patnie. Samo neki sviiesni ostaiu uza mi. bastard, sanjar, bogali — liudi bez Juče i bez Siutra. Ali dostaiu: promukla ie Elijimna trublia, ier krali mesiia sim ie postao učenik gubavca... ___Ta su diela međašni kameni razvoja Slionskogz. Lirik Slionski očitovao se u malenim pjesmicama (»iU krugu, »Piesme ocu i maici«). U potonioi ie obrat: Slionski više ne rebelira, odbacuje ostatke nmihilizm:i »Prosiak« postaje prvi Diomir.

Šlionski: praiskonski lirizam, dubina ekspresile, neobuzdani temperamenat i niežno sanjarstvo. Sredstva da se izrazi opća liudska čežnia. On niie tendenciozan pjesnik naciie: pa ipak je on židovski.

Zna podafti sadržaiu primierenu formu, suveren vladar finih niiansa moderne hebreištine. Skala metafora: „Od bibliskih reminiscencija do naimoderniljh modernizama. Voli da uništava tradicionalne oblike, voli nenadane obrate, poznate lirske niežmosti i meke blagosti.

Ocrtasmo snažna piesnika čudnovate, tucaliive i žive piesme o Žžidovskoi obnovi.

Dr. Sem Woli

IZVJEŠĆE.,O HEBREJSKOM SVEUČILIŠTU

» The hebrew umiversity Jerusaiem. Yearbook 1927—28% and 1028—20.c Published ir hebrew and in english, 120 stranica 8".

U ukusno opremlienoi broširi s lijepim slikama instituta hebrejskog sveučilišta i