Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

Goethe: odlikovan naivišim liudskim častima, usred duhovnog života Niemaćčke, šiovan u sviietu. Odnos prema knezu Karlu Augustu bio ie džentimemski; ta (Gioethce ic dobro znao: ia sam ipak GGETHE a on samo knez Karl August...

Dva mieseca ia sam uživao Goetheačovjeka. I žalio kad sam dočitao pisma. Ko ie iole dokolan, neka posegne za tim Dismima da se oplemeni po tom divnom ČOvieku! Pavao Wertheim

SENILIJA G. KSAVERA ŠANDOMMA GJALSKOGA

Još su nam u pameti one Žučliive MKritike g. Miroslava Krleže koji ie u »Književ-

noi republici« tako živo secirao nekoliko liešina naše književnosti, pa i z. Ksavera

sSandora Gialskoga. Možda ie za zg. Krležu z. Gialski odonda uskrsnuo, i sad ih nalazimo zaledno u hrvatskom kniiževnom micesečniku »Književnik«. A možda se g. Gialski samo povampirio te neposredno iza 7. Krleže koji iznosi onu »savršeno očainu“ trulež našeca »starog dobrog« društva oil izriče »kao kniiževnik-umietnik« sud o novo! Žemi, nienoi golotinii — i utiecaiu gOlotinie na literaturu. (»Književnik«, god. il, br. 11, str. 404, Ksaver Šandor Gialski: Feminaliia.) Je li to ironiia sudbine, ono hermatroditsko čudo sudbina-iarac ili, možda, hotimična pakost urednmikova, te se g. Krleža i g. Gialski nadoše u tako prisnoi, upravo bratskoi blizini!

Ovai bi nas članak ze. Gialskoga kao čitaoce »Književnika«,. u kojemu tražimo odraz novoga doba, izazvao ma reakciju, i da nema u njemu govora o Židovima. | to ne toliko zbog z. Gijalskoga, čijih smo se romana i novela zasitili ioš u srednioi školi, koliko zbog »Knijževnika« koji čita i naša omladina. ji

G. Gialski misli da ie istom golotinia današnie ženske mode donijela ženi stvarnu iednakost s muškarcem. Ovu je spoznaiu utvrdio kad ie u kavani vidio liiepu ženu »koja je prebacila nogu jednu preko druge. Dakako. kratka suknia nile mogla spriječiti slobodan pogled u visine stegna. te sam uz okraike visokih čarapa morao (i baš morao!) zamiietiti,, da su ioi se na kombineu iz fine tanke tkanine baš na naitajinovitiiem miestu otkopčali gumbići te poput zločeste diece davali pogled na čare, koji zahtiievaiu naiveću tajnu.«

Čini se da jie starac Gialski ovim vidikom bio toliko očaran i omamljen, te ie izgubio vid za snagu pojedimih faktora u liudskom društvu, o kojima se mogao lako

popitati kod svojih drugrova u »Kniiževniku«. Oni bi mu, zacijelo, znali reći da ie izlednačenie muškarca i žene donio razvitak tehnike koja više ne traži za produkciji nekad priieko potrebne tielesne snage, ier danas i najslabiia žena može u tvornicama i uredima poput muškarca, a Često i bolje od niega da učestvuie u radu, ı stvaranji i izmieni dobara. Dok je za lov, ribarenje, otvoreni rat, otimačinu i za mnoge druge Životne prilike od prapoćčetka liudske povijesti pa do u nainovilie doba trebalo surove snage, dofle ie muškarac, prirodno, bio povlašćen, a Žena je bila podvlašćena. Danas i u miru i u ratu ne odlučuie surova, sirova sila, nego ie odlučna energiia kojia ie u nagomilanom radu, u kapitalu, a niemu i te kako može da posluži ženska radna snaga.

Ženi ie izvojštilo novo doba s novim oblicima gzospodarskih procesa ekonomsku, a po nioi i društvenu jednakost. A to novo doba s iim istim novim gzospodarskim Dprocesima izmijenilo ie s ostalim životom Ženinim 1 nienu odjeću i niem spolni Život, ali jedno posve nmezavisno od drugoga. Kako” bi žena radila u tvornici, dućanu i ured: da niie počela mijeniati odjeću kola ie, dakako, morala u koiečemu da se izlednači s muškim odiielom, već olpriie udešenim baš za ove vrste rada. Nova ie odieća, dakle, naravna posliedđdicn novoga radnom područia Ženina. I spolna sloboda ie isto tako naravna, ali od odieće posve nezavisna posliedica Žženine geospodarske jednakosti. Što ie sebi prije prisvaiao muškarac kao svoi monopol, naime slobodu spolnoga Života. to danas mora da prizna polovinom il: potpuno i Ženi.

Do kojih će posliedica ovo stanice da dovede i kako će naše društvo izaći iz ćor-sokaka u kojemu se nalazi i u spolnom i u mnogim drugim piatniima. O tome smile svako da ima svoje lično mišlienie. Ali uzroci su toliko očiti i iasni, da samo u staračkom mczgzu mozgu da niknu maglovite predodžbe, prema kojima su »pariski Židovi-krojači i Židovi-fabrikanti stvorili ovu modu kratkih sukania i kratke frizure“, doduše »u prvom redu«, veli cz. Gialski, »zbog dobiti i ekonomskoga probitka« (kao da niis bilo dobiti i kod svih ranijih moda!). ali ipak i zato da pomenuti krojači, sinovi

. »viečnog Žida« (emancipaciiom žene u sie-

rama erosa i seksusa, tim, Čini se, veli Z. Gialski. očitim znakom da ie koioi epohi došao krai) zatru i razore »postojieće Drilike, što su još uvijek i suviše osienjeme golgotskim križem, koji ie uplivom ariiskil elemenata mnogo, premnozo izgubio od SVOE ŽidoOvVSkogz izvOTa.«

Koje li čudo što upravo »dražesma baina Židovčica (g. Gialski piše velikim slovom!) u ilustraciliama zagrebačkoga »Sviie

94