Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

Artur Je mogao samo to da odgovori: ponudio je svoje sile židovskoj bolnici, te će tamo početi rad u nastajnom mjesecu; i on ne zna drugo nego, da čeka...

AVIGDOR HAMERIRI: SLIKE IZ BIOSKOPA ODESE, 1919-1920

SREĆA

· Svetao dan.

Na pločniku šetaju ljudi. Većinom Jevreji.

Na raskršću dveju ulica prolaze Kozaci. U grupama ı pojedince; jedan za drugim. Prošla je već i poslednja grupa. Šetači gledaju za njima. Eto Još Jednog Kozaka, samog, gde juri na konju.

Iznenada stade. Dade znak jednom šetaču na pločniku:-

— Dođi ovamo!

Ovaj se požuri k njemu preterano susretljiv. Jevrejin, obučen u zimsko odelo, na glavi mu skupocena astrahanska šubara »karakol«.

Približi se Kozaku koji se s konja sagnu prema njemu.

Kozak zgrabi skupocenu kapu s Jevrejinove glave, bocne konja — i odjuri.

Jevrejin gleda ı gleda za njim podignutih očiju, zatim se nasmežši.

Sretan je, što mu Kozak nije odrubio glavu.

NAVIKA

Juče izjutra, ušla je vojska pobednika u grad.

Buka jahača. Topovi. Kozaci. Široka teretna kola puna naoružanih vojnika prolaze s velikom bukom.

Po pločniku šeta nekoliko Jevreja.

Iznenada pucanj, jedan i još jedan: neki između vojnika koji se voze u teretnim kolima pucao je na nekog Jevrejina ı njegovu ženu.

Padoše mrtvi.

Ljudi koji prolaze pločnikom, ustuknu na čas, pogledaju lešine i nastavljaju put.

A teretna kola, i ona nastavljaju put.

ZELOTSTVO

Prolazim ulicom pored sirotišta.

Prozori su otvoreni, a na njima sede stisnuto deca. Galama. Odjednom čujem glas nekolicine kako me zovu:

— Čika! Hej, čika! Ima li Boga ili nema?!

Stadoh zbunjen na čas i nisam znao što da im odgovorim. Jedan od njih iskorist: moju zabunu i reče svome drugu: — Vidiš li? Vidiš? Veli da nema Boga!

150