Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

— Laž! Veli, ima.

— Laž! — reče prvi i obrati se opet meni. — Zar ne, nema "ga?

Spopade me radoznalost, hteo sam da doznam što je uzrok tome raspravljanju. |

Kimnuh glavom ı rekoh:

— Ima Boga!

— Aha! — zaskoči pobedonosno drugi. — Aha! Ima Boga!

Kada je prvi video da je pobeđen, reče:

— 1 on ne zna: nema Boga: učiteljica zna više od njega!

— Učiteljica znade — odgovori drugi — moj otac također znade, više od učiteljice; i moj otac veli da ima Boga!

— Tako dakle — reče prvi i siđe ljutito s prozora — tako dakle! Otići Ću ı pričaću učiteljici! Qtići su ı pričaću Joj!

Reče i korakne nekoliko koraka, zatim se okrene ı doda:

— Pričaću učiteljici, pa nećeš danas večerati!

Drugi se zbuni malo, lice mu probledi, pogleda za prijateljem koji je odlazio. Kad mu se izgubi s vida, obrati se maloj devojčici do sebe, slegne ramenima ı reče ravnodušno:

— Neka ide. Nek priča. Ne bojim se. I onako je sutra Jom kipur, pa se večeras ne sme večerati! Ne ide ı priča! Zar ne, Debora, ima Boga?!

U ZATVORU Iza nekoliko časaka, sva je ulica uzavrela: — ŽZatvorili su cioniste — šapuće cela ulica puna svetine. Svet stoji na

pločniku i gleda nas.

Drhteći, sa smilovanjem, u strahu.

A mi idemo.

U Čeku.

U dvor smrti obavijen užasom ı strahovitim bajkama.

Dugi red: mladići, devojke, sedokosi starci, pa nekoliko dece.

A oko nas galama proseca uzduh: Kozaci koji nas opkoljuju kao železni lanac, jašeći na konjima, s revolverom u ruci, viču svetini koja je na ulici:

— Odbijte!... Na pločnik!... Neka se niko ne usudi blizu!

Zatim nama:

— Neka se niko ne usudi izaći iz reda! Smesta će da gine!

Na ulici je svetina ustuknula natrag. Pucnjevi u zrak. Zatim tišma. Miidemo... Odjednom, usred tapkanja nebrojenih nogu i topota konja, začu se glas pesme.

ispočetka jedan. Za njim još jedan, onda još dva mlada ženska glasa. Pesma se sve više pretvarala u zbor tih, ozbiljan, dubok ı zanosan:

... Kol od balevav penima nefeš jehudi homija...

Berlin S hebreJshoga Samuel Romano

151