Policija

— 274 —

увек се налази кратка белешка и „Масћисћеп-Абфе пр“, која гласи обично: „ипхимема55]р“ (непоуздан) или обратно томе; или „нема шта да се примети.“ Но та свака реч „Обавештајног официра“ била је пресуда за молиоца, све једно, оснивала се она на истини или денунцијацији.

Али од комплекса полицијског, како он ради у свом правом аустријском и мађарском духу нема ни трага у актима нигде. А како је била густа мрежа окупационе полиције, може се видети, да се Гувернеман носи мишљу, да се за поверенике пронађу људи, који ће, и на случај напуштања Србије, остати сталне везе. Но изгледа да је та мисао остала неизводљива. Но за то је стега потајнога надзора над свима и над сваким била до савршенства хаведена — јер је то био стари систем аустријски и угарски, који је од куће и у Србију пренешен,

Последице ове подмукле радње поред предавања суду. многобројних жртава, избијале су најречитија у цифрама интернираних у разне „логоре“ расејане по целој АустроУгарској. За илустрацију овга нека послужи један извештај нарочитог изасланика Гувернемана из маја 1917. године.

У том се изваштају — поред истицања удобности и смештаја интернираних и довољности исхране — налазе и подаци о броју интернираних.

Извештај за поједине логоре садржи ове цифре:

Надмеђер 1210 Болдогасоњ 3024 Нежидер 9934 Арад 1629 Хајинрихегрин 5862 Браунау 7133 Ашах 6355

Укупно 35746 интернираних. Ово је безсумње број оних што су се у време инспекдије, и, кад је писан овај извештај, затекли „на лицу места“; јер сам изасланик констатује, да су по наређењу Министра Војног сви интернирани (цивилни) који су у добу војне обавезе преведени међу ратне заробљенике. ·