Policijski glasnik

БРОЈ 15.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 115.

гсалупе у гипсу, те с тога остаје фотографија као једино средство за њихопо Фиксирање. Ова је неопходна и да би сачувала слику позитивних отисака. Разумо се всћ, да прво увек треба извршити ФотограФисање, па тек онда приступити калунљењу отиска, јер се овај и после најуспешнијег калупљења квари. Ако се отисак налази н. пр. у снегу, мора се потпуно уништити приликом вађења калупа из њега. Снимање отисака ногу врши се у обрнутом положају и на овај начин: треба у почетку ставити поред отиска, а у правцу најдуже осовине, једну танку иантљику од беле хартије, дугачку отприлике 10 см. и погељену, линијама од туша, на сантиметре. Ова пантљика служи за директну меру репродукције. Не треба много редуцирати слику отиска. Најбоље је ФотограФисати га у половини природне величине, на плочи 13 X 18. Ако се има на расположењу довољно велика комора (21 X 27 најмање), боље је Фиксирати отисак у природној величини, јор ова фотографија ол';.кшава упознавање детаља. Редукције треба доцнијс уволичатн у природној величини. Нозитивни отисци, ного произведепи влагом итд. на паркету н. пр. доста су тешки за фотографисањо. У овим случајевима треба воома косо освотлити мосто где се налази отисак, евентуално и са вештачком светлошћу. Разумо се по себи, да отисак увек треба да буде потпуно паралелан мутном стаклу ФотограФског апарата. Цртање и копирање. Ако се не располаже ФОтограФСким апаратом, контуре отиска могу се фиксирати помоћу цртања или копирања. Др. Кор преноручује за ово следећу методу : треба окружити отисак каквом уздигнутом ивицом (помоћу картона, парчета дрва итд.) и преко ово ивице метнути провидно стакло, по коме, даље, номоћу масног плајваза, троба повлачити контуро отиска. Нри овом треба пазити, да осовина очију, приликом цртања буде перпендикуларна са нланом отиска, што ће се постићи нагињањем ка стаклу. Флоронс премазује плочу, помоћу запушача од Фате, бојом направљеном од карбоната олова, али тако да се кроз њу још може видети отисак за прецртавање, чији се контури извлаче са једним шиљком. Ако се иза стаклене плоче стави црна хартија, добиће со црн нацрт па белој површини. Ако се пак стаклена плоча стави на рецепијенат у коме има амонијум силФидрата, оловни карбонат поцрниће. Калупљење отиска. За калупљење отисака препоручује сс различите методе: стеарин, восак, густо туткало, гипс итд. Од свију ових материја гипс дајо најбоље резултате, јер се можо корисно употребити за калупљење свију негативних отисака. Ако се отисак налази на тврдом терену, на земљи у пољу, или у блату више или мање осушеном, нијо потребно удешавати га за калупљењо, већ се овом

може одмах приступити. Да би се избегло образовањо грумуљица, троба у мањим количинама спуштати гипс у воду (никад обратно), мешајући непрестано по води. Кад је сав гипс спуштен у воду, добивени раствор треба сипати у отисак —- док се овај не испуни — а по том очекнути док се гипс не почне стврдњавати. У овом моменту треба на мало стврднути слој гипса метнути неколико малих парчета дрва, у дужини отиска, а за овим сипати други слој гипса, који има за задатак да консолидује калуп. Кад је гипс потпуно очврснуо и почео воћ да со загрова, треба извадити калуп без бојазни да ће со изломити. Земља и остало материје око њега могу се очистити, пошто се калуп потпуно осуига, помоћу млаза воде или четке. Понекад је потробно да се отисак, пре калупљоња, окружи малим земљаним насипом или ивицом картона, да растворен гипс не би отицао. Приликом калупљења огисака на меким и кртим теренима, треба их претходно очврснути. У овом циљу треба отисак, помоћу пулверизатора, посути концентрисаним раствором алкохола и туткала. Поједини за ово употребљују канадски балсам или гуму »Даљар", који нама лично нису дали најбоље резултате. Врло је важно да се туткало сипа у отисак, бар у почетку, у врло малим количинама, јер ћс се отисак покварити ако се много овлажи. Кад се први слој туткала осуши, може се преко њега сипати још један да би со појачао отпор отиска. Било би потпуно излишно посипати гумом влажне отиске. Њих троба дирсктно калупити. Отисак. очврснут гумом, калупи се на горо описани начин. За калупљењо отисака у снегу треба их протходно посути, кроз ситно сито, танким слојем гипса, а за тим преко овога сипати раствор гипса и водо. Гипс, који се употребљује за калупљење отисака у снегу треба да будо на температури приближној снегу. Да би се ово постигло, треба га замосити са мало воде и више снега. Ако је отисак у снегу релативно тврд, може се гипс директно у њега сипати. (наставиће се) КРИЗА РЕПРЕСИЈЕ од ШЦВАТ-А ГЛАВНОГ ПРОКУРАТОРА АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У ЛИЈОНУ

Под овим насловом (1а спзе с1е 1а герге8810п) изашла је пре кратког вромена у Кегже РоШгдме е1 Раг1етеп1а1ге 1 ), ова интересантна студија г. 1,окћа(-а, главног прокуратора Апелационог Суда у Лијону, у којој овај одлични криминалист излаже мучно стање казненог система, који поред све своје строгости не одолева напредовању кримпналитета. Испитујући узроке због којих је казнена ропресија

1 ) 204 од 10. јуна и 205 од 10. јула т. г.

толико ослабила, писац ове одличне студије тражи у исти мах и лекове, цртајући нам живо опасност која прети од слабости друштва у борби са злочином. Он то чини са толико духа и дубоким познавањом предмета који студира, даје ова студија од највоћег интереса за све који се интересују питањима ове врсте, нарочито за власти и судове. Јер махно казненог система и узроци због којих репресија кривичних дела не производи она дејства, која се од ње очекују, а које се исцрпно и темељно третирају у овој студији, нису махне само једног система и једног народа, већ су то и наше махне. Број криваца који успевају сваке годино да умакну правди, није тако незнатан да не представља иикакву опасност за друштвену сигурност. С тога излажемо овде ову ваљану студију г. 1,ои&а(-а, држећи да нам она може бити од користи о свему што се у њој излаже, нарочито у погледу на опасност која прети од великог утицаја хуманитарних идеја у корист оних који то не заслужују, а који се и код нас осећа. * * * Било би скоро дстињасто питати сс даиас да ли се злочин казни као што то заслужује и према потребама друштвене одбране, да су казне тачно примењене и да оне држе злочинце у респекту. Нема сумње, што јо борба за егзистенцију суровија, у толико се злочин више умножава. Исто тако, у колико раскош напредује, у колико јо Флора задовољстава богатија, многобројније су и силнијо потребе и прохтеви. „Цивилизација подстиче злочин, као што вибрација етера потстиче вибрацију светлости". 1 ) У интензитету модерног живота у коме се бије бесна борба за освајање уживања, друштво мора да удвоји пажњу да би сузбило јуриш жеља. Испуњава ли оно ову дужност? Наша рафинирана цивилизација, човечност и племенитост Француске душе, брига која је дошла до парадоксизма, да се олакша невољнима да не пате, учинили су те је за ових последњих двадесет година поплавио нашу земљу талас милости и сажаљоња који је занео и најјаче духове. Јавне власти нису се противиле овој бујици. Примерне казне напуштене су, као да су биле избрисане из наших закона; судови су изрицалн све блажије и блажије казне, и покрај њихове слабости, ове су казне ублажаване још многобројним олакшицама које је доброчин законодавац дао у руке јавним властима, као што су анестезична средства у рукама хирурга. Репресија је падала са степена на степен, свс ниже, и није више одоловала злочину. Број убистава, оцоубистава и тровања увоћао со са 400 од 1898. до 1907 2 ). У истом пориоду број повреда и злостава порастао јо са две трећине 3 ), а зна се колико се убистава крију под овим ублаженим изразом. У пркос томе, што паркети избегавају што је могуће више кривични суд

1 ) Тагпе. — I,а РћИозорћге рвпа1е, отр. 375. 2 ) Од 1031. у 1898. ова је цифра достигла до 1431) у 1907. 3 ) У 1898. 315, у 1907. 505.