Policijski glasnik

СТРАНА 116.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 15.

предајући суду за преступла дела многа дела, број предмета који подлсже пороти сво је већи 1 ), као што је већи и број предметакоје судс судови за преступна деда, 2 ). Мођутим је гоњсње све мање. Број продмста који отпадају огроман је. У 1905. г. било 321.015 или 58°/ 0 ; у 1906. 323.472 или 59%; у 1907. 321.506 или 57%; у 1908. 309.101 или50%; у 1909 308.938или 56%. У овим цифрама сваке годино има вишо од 100 000 предмета, који су остављени за то што су кривци остали непозиати и виејо од 40.000 за које паркети нису нашли да су толико озбиљни да мотивишу гоњењо. Један мотив остављања који јако задаје бриге и врло је је чест, то је педостатак довољних доказа против означених оптужених; број предмета који су расправљени на овај начин износио је 47.452 у 1906.; 40.908 у 1907., 5 (.683 у 1908. и 56.280 у 1909. 3 ) „Ово напредовање, —■ говорио је чувар државног печата у свом извештају о администрацији правде за 1905. г. — »оче»видно је знак кобно ситуације. Стално „увећање броја злочинаца који успевају „да умакну гоњењу правде, сачињаваће, „ако би остало и даље, опасност која »прети јавној сигурности. Штавишо, оно „показује да правда није реализовала ни„какав прогрсс у средствима за успоВ вање проналаска истине, док се злов чинци користе са највоћом вештином »свима средствима која им даје сво воћа „брзина комуникација да умакну са по»зорнице својих злочина и да створе аНћЈ. »Њихови деликтиозни поступци мод М фи»кују се са прогресима науке док сред„ства кривичне истраге стоје на истој „мери". Дрхтимо при помисли да убице имају 50 од 100 шанса да умакну свакој истрази, виновници насиља или дела про_тив наравствености 73%, лопови 77%, варалицо 80% не рачунећи ту ослобођавања која такође увећавају наду на неказнимост. Као оно у краљевини Хамлетовој, мора да има нечега трулог у казненом систому, који производи сличне резултате. Надражена злочинима који одјекују и који се понављају, јавна свест буди се из свог дугог дремежа. Слично човеку који је нападнут у дубоком сну, она се пронула, позива у помоћ и оптужује, по мало и неправо, и на све страие. Моја је намера да покушам да детерминишем боспристрасно узроке кризе кроз коју пролази репресија и да им потражим лекове. I — Узроци. Кад се јавно мњење изрази о каквој злоупотреби која је откривена изиенадно,

А ) У 1906. 2143 предмета; у 1907. 2357; у 1908. 2408. Ова је циФра опала у 1909. у којој је било само 2185. 2 ) У 1905. г. 173.213 предмета са 213.882 оптужена. У 1906. г. 170 327 « « 207.485 « У 1907. г. 182.886 « « 222.398 « У 1908. г. 186.112 « « 226.322 « У 1909. г, такође смањење: 181.475 предмета са 218.517 оптужених. 3 ) Средња циФра предмета који су расправљени на овај нанич од 54°/ 0 од 1886 до 1890 достигла је до 61 °/о« Остављено је непредатих суду 50°/ о убистава, 73°/ 0 насиља или дела против јавног стида, 77% крађа, 80°/ 0 злоупотреба поверења.

оно брзо проналази кривца кога оно торети сваком неправдом и проналази лек који је кадар све да излечи. Новине му попују да је један судија претерао у ревности, учинио погрешку или заборавио нешто; брзо, закон да се магистрати зауздају ! Потера ли продседник кривичног суда мало јаче оптуженог по трагу, одмах повика на испит, као на нешто што се крадом увукло у судске Формалности без допуштења законика! Да се укине испит, очекујући да се укине председник! Исто јо тако са репресијом. Јавно мњење, које је данас у очајању због све већо дрскости и цинизма злочинаца, одмах је пронашло виновнике који су одговорни за зло, а то су добродушни магистрати. Далоко сам од помисли да поричем да магистратура носи део одговорности за то што је репресија ослабила, али једном тако расирострањеном злу има других дубљих узрока тако да би било опасно не видети их; јер кад со узбуђеност духова један пут утиша и бура пређе, код судија ће се опет појавити њихова уобичајепа благост, и лепи дани да стрмон опет процвета повратиће се. Први јо и најважнији узрок из кога су постали сви други, у стању наших нарави. Крајња цивилизација, ако се не пази, префињујући идоје човечности и доброте, ствара слабост; она рафинира осећања, чини нерве осетљивијим а тело нежнијим, и граничи са мекуштвом и пороком. „Дух се изоштрава, наука напре»дује, индустрија и трговина развијају »се, али ни морал ни еноргија не расту „сразмерно® х ). (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО ВИДОКОВИ МЕМОАРИ

(НАСТАВАк) Тако јс скончао мој заштитник; навала крви на мозак, капља или загушење изазвано пијанством прекратило је његов живот. За све време како јо поднаредник маринске артиљерије не може се наћи ни један који је пио са толико постојаности са колико ДиФаји. Једна једина црта окарактерисаће га, а он ју је причао као најлепшу у своме животу. Било је то на Три Јерарха. ДиФаји беше нешто слаб, а његови другови, да би прославили поданичку оданост, посаде га на носила, која су носили четири тобџије; то беше велика почаст. 0 сваку носиљку беху обошене чутурице са ракијом које су сачували од јутарњега следовања. Сод ћи на овакој столици ДиФаји заустављашс поворку пред сваком бараком у логору и пијаше дајући и другима да пију уз уобичајене узвике. Ова заустављања тако су често понављана да му се на крају замути ум, то његово једнодневно височанство у једној крчми прогута и не

Ј ) Кепошпег, 1,а сгШ^ие рћИоворћГдие. — 1889.

жваћући један велики режањ сланине, мислећи да је грејерски сир. Сланина је била несварљива и ДиФаји вратив се у своју шатру, баци се на постељу ; мало после осоти ригање; залуд је хтео да спречи оне снажне напоне. повраћање дођо... Кад криза прође он заспа и из дубоког заноса разбуди га тек нрепирка пса и мачке који беху дошли баш до самог »вулканског« отвора.... 0, достојанство човеково, шта је са тобом било? Зар се овом гнусном сликом коју није видео нико други сем ДиФаји-а, не даје Шпартанцима поука о умерености!? Прекинуо сам за тренуак причање мога живота да бих изнео карактерне знаке мога земљака; њега нома више, Бог нека га прости! — Вратим се на брик где ме Полет боше оставио са заповедником упљачкане лаће и с пет људи из посаде са »Рованша«. Танан бесмо позатварали отворе за силажење у унутрашњост лађе да би со обезбодили од заробљеника и приближивали смо со обали, те да пород ње пловимо што даље у Булоњи, кад топовски* пуцњи, којо су Бнглези били избацили пре сукоба, беху дозвали једну од њихових убојних лађа. Она повећа једрила да би нас стигла и тукла топовима и ускоро дође тако близу нас да су нас њена ђулад пребацивала; тако нас је гонила до према Кале-у. Тада се море узбуни и диже се неки немилостиви ветар који јо дувао кг обали те помислисмо да ће се фрегата ' вратити из бојазни да се не разлупа о с.тене; она већ више није господарила својим кретањем, гоњена ка обали имала је се борити уједанпут са свима елементима; насести било би за њу једини спас, али то се не проба. За трен ока Фрегата би стављена под унакрсну ватру батерија са стеновито обале из утврђења Руж: одасвуда на њу су падале као киша бомбе, ђулад са ланчевима и гранате. Усред ове страшне грмљаве разлеже се јаук и фрегата потону у таласе. После јодног сата дан забеле; овде онде по таласима пловљаху остаци. Неки човек и жена беху се ухватили за катарку и машући марамом звали су у помоћ. Ми смо баш хтели обићи гребен Гренет кад приметисмо њихове знаке. Учини ми се да би могли спасти ове јаднике; продложим то заповеднику упљачкане лађе, и кад он одби да нам да једну барку, занет милосрђем, које дотле нисам осећао, подвикнем му да ћу му разбити главу. »Одлази рече ми са неким презривим оомехом и слежући рамонима; капетан Иолет има више човекољубља него ти, он их је видео па и но мрдну; нема се шта ту да ради. И они и ми имамо бурно време, свак нек се брине о себи, имали смо доста губитака". Овај приговор ме умири и разумедох да идемо већој опасности него што сам ја претпостављао. Доиста таласи су со гомилали један на другом, а изнад њих су летело тицс мешајући своје оштре крикове са звиждањем севернога ветра; на сво мрачнијем хоризонту појављиваху се дуге бразде црне и црвене ; изглед ноба био је страшан, све наговештаваше буру.