Slovo o Lapovu

ВЕЛИКАНИ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Топалов Оливера Градска библиотека у Новом Саду онуегатораЈоч(дуаћоо.сот

Малешев Тамара Библиотека Матице српске, Нови Сад саппага га глапса ла (отпа .сот

ДЕВЕДЕСЕТ ГОДИНА ОД РОЂЕЊА МИРОСЛАВА АНТИЋА И ПЕСНИКОВА БИБЛИОГРАФИЈА У ИЗДАЊУ БИБЛИОТЕКЕ МАТИЦЕ СРПСКЕ

„Други део О Библиографији Мирослава Антића Маре Тодоровић

још за живота о Мирославу Антићу и његовом плодоносном раду као песника, сликара, новинара и филмског ствараоца исписано је много редова. Аутори текстова су тумачили, анализирали и оцењивали његов рад, чине то и данас. Микине песме и проза су превођени и објављивани", сабрани у књигама, придружени антологијама или објављивани појединачно у периодици. У часопису Дневник, у ком је песник имао сталне рубрике, чланке је редовно писао годинама. Број критичких радова, уређивачки послови и избори песама других аутора од стране Мирослава Антића временом се повећавао. Његовом богатом опусу треба придодати и препеве песама са мађарског и словачког језика. Потребно је нагласити да је Мирослав Антић једно време био и уредник едиције Прва књиа Матице српске. Везу са Матицом налазимо и у чињеници да је она издала његову другу књигу поезије Плаво небо (1954). Све ово било је више него Довољно да се његов рад сагледа и са библиотечког становишта и да се почне размишљати о изради песникове библиографије. Преданост раду, дугогодишње искуство, љубав према песниковом делу, као и многе друге врлине одредиле су Мару Тодоровић (1935-2022), библиотекара саветника Би-

6

блиотеке Матице српске, за овај обиман и захтеван посао. Како ауторка у предговору наводи, рад на библиографији трајао је Дуго, у почетку уз помоћ Мирослава Антића, а после његове смрти рад се настављао захтевајући дуго и темељно истраживање великог броја најразличитијих извора, који су овде и наведени али и у сарадњи са Ралетом Обреновићем и Ференцом Фехером као познаваоцима Антићевог дела.

Рад на библиографији започет је 1982. године када је уз Изабрана дела Мирослава Антића у књизи 6, први пут објављена библиографска грађа. Стрпљивим радом, аналитичношћу и ентузијазмом Маре Тодоровић, рад је настављен. Велики број извора које је требало изнаћи, затим и проверити, касније обрадити и уврстити у библиографију, диктирао је потребно време које је требало одвојити да би крајни резултат био оно што имамо данас. Уз редован рад, али и послове који су се просто морали завршавати Мара је предано радила све до 1996. године када је комплетна грађа за библиографију Мирослава Антића била је унета у електронски каталог Библиотеке Матице српске. Оно што даје додатну вредност овој библиографији јесте и чињеница да је ово прва персонална библиографија која је унесена у електронски каталог Библиотеке Матице српске. Након што су се као издавачи Библиотеци Матице српске, придружили издавач Прометеј и Меморијал Мирослав „Антић, 2001. тодине издата је Библиографија Мирослава Антића.

Библиографија почиње предговором ауторке који нас у првом делу подсећа на кратак и буран живот песника, а у другом нас ближе упознаје са начином рада на библиографији и са списком коришћених извора.

Библиографија има 751 страну и 3225 библиографских јединица подељених у две целине:

1. Дела Мирослава Антића у оквиру које су следеће групе: - Књиге (152 издања на осам језика, 55 издавача у 16 места) - Песме и проза у периодици, антологијама и другим зборничким публикацијама (1355 наслова) - Критике, избор и уређивање (59 библиографских јединица) - Новинарско публицистички радови (1172 библиографске јединице) и Препеви (80 библиографских јединица).

2. Литература о Мирославу Антићу која је

подељена на: Књиге (6 наслова) - Критике,

10) Драшко Ређеп: Чаролија обичног, Дневник, Нови Сад 1982, стр. 66