Slovo o Lapovu

песме, успомене (401 прилог).

Библиографске јединице садрже комплетно урађене садржаје књига, са странама. Редослед јединица је по азбучном реду, а више издања једног дела поређана су хронолошки, и тако имамо информацију о броју издања. За сваку преведену песму утврђен изворни наслов и унет у библиографски опис.

Ови подаци говоре у прилог чињеници колико обиман рад је био потребан на самој изради библиографије али и о томе да је пре самог приступа изради било потребно размотрити најбоље принципе израде, поделу, ступити у контакт са аутором, сагледати додатне изворе потребних материјала.

Библиографију допуњује шест регистара:

1. Именски

2. Регистар антологија

3. Регистар наслова периодике у којима су објављене песме и проза

4. Регистар издавача

5. Регистар по језицима

6. Хронолошки регистар.

Овај број регистара говори о жељи ауторке да нам ова библиографија буде стварни извор што већег броја информација о свим врстама ауторства, антологијама и насловима периодике у којима су се појављивали радови песника, а и радови о њему. Издавачи Микиних дела и књига о њему разврстани су по местима, а унутар места, азбучним редом као и регистар по језицима. За проучавање рада и дела Мирослава Антића, сигурно ће помоћи и хронолошки регистар.

Књига је улешшана фотографијама песника: из млађих дана, са децом, са разних манифестација, док ствара, спава... црнобелим, и у боји. Следе факсимили Антићевих књига и рукописа.

О овом делу касније су се похвално изјаснили и захвалили ауторки. Миро Вуксановић и Гордана Ђилас у својим приказима у Годишњаку Библиотеке Матице фртске пи у Панчевачком читалишту (2003).

На крају рада цитираћемо Гордану Ђилас: „“- Можда ће једнога дана неко од њих имати храбрости да се суочи са задатком да ову Библиографију настави тамо где је њен приређивач морао да стави тачку, од 1997. године надаље, и да нам тако пренесе суд времена о једном песнику и његовом делу, а тиме да и нама помогне да боље схватимо

време у коме сами живимо.“ "' Материјала

сигурно има, а за узор како треба да изгледа репрезентативна персонална библиографија потрудила се Мара Тодоровић.

У време када је настајао овај чланак, затекла нас је тужна вест да се упокојила Мара Тодоровић и зато би смо се кратко осврнули на њен живот и рад.

Одмах на почетку да кажемо да је Мара дала велики допринос развоју библиотекарства код нас и да смо у овом додатку у прилици само овлаш да се с дотакнемо свих Мариних радова и ангажовања.

Мара је 1971. године почела да ради у Библиотеци Матице српске у Матичној служби. Када се тих година успоставио обавезни примерак Војводине и Србије, библиотека је основала Одељење обавезног примерка, а Мара је огранизовала његов рад. Одласком у Градску библиотеку у Новом Саду, на кратко прекида рад у Матици, али се по позиву враћа 1975. године и руководи Одељењем именске обраде. За време свог дугог и плодоносног рада реализовала је више значајних пројеката: Реституцију и стручну обраду Спомен-библиотеке – карловачке гимназије, обраду фонда Епархијске библиотеке у Сентандреји, библиографско-каталошку обраду личне библиотеке епископа будимског Георгија Зубковића.

Приређивала је презентације књига, изложбе и каталоге у Штутгарту, Паризу, Бечу и направила је избор за изложбу књига „Дани културе Србије“ у Москви. Мара Тодоровић је била председница Друштва библиотечких радника Војводине и Комисије за каталогизацију Заједнице националних библиотека Југославије. За време четрдесетогодишњег рада добила је више награда: за заслуге за унапређење библиотекарства Друштва библиотекара Србије, Дипломе за стручну поставку Библиотеке у Зрењанину, Повељу и плакету Народне универзитетске библиотеке Косова и Награду „Мирослав Панић-Суреп“.

Библиотека Матице српске је 2018. године Мари Тодоровић доделила захвалницу за изузетан допринос унапређењу и модернизацији рада Библиотеке Матице српске.

На крају можемо да кажемо да је Мара Тодоровић и за живота, а и сада када није међу нама, била и остала узор како треба волети свој посао, предано радити, усавршавати се кроз цео радни век, савладавати

11) Гордана Ђилас: Портрет за вечност. Мара Тодоровић, Панчевачко читалиште, Панчево, 2003, стр.

7