Slovo o Lapovu

је тако, премијерно приказивање „Даре из Јасеновца“ праћено је у исто време у Србији, Црној Гори и Републици Српској.

Остаје нам да ће нас сећање на заједничко страдање истински и ујединити, и да ће нас тако уједињене осветлити светлост косовских и јасеновачких мученика, наших предака који су нам јасно показали који је пут којим морамо да идемо.

И за крај, што је и свакао најшира тема постављен је Споменик Стефану Немањи, једном од свакако најзначајнијих српских владара на платоу испред старе железничке станице. Ово је отворило расправе и поново поделило по новој основи ово наше подељено друштво, а у бити склоно поделама и фракцијама, чини се, данас, више него икад.

Фото: Википедија

Са једне стране, јавили су се Емир Кустурица, Драгослав Бокан, Милош Ковић и још неколико водећих српских интелектуалаца, који су поздравили постављање споменика, а са друге стране је стало много њих, редитељ Горан Марковић, који је рекао да ће једно ружно место постати још ружније, историчарка уметности Ирина Суботић, која је рекла да је споменик „фараонски“ и да је превелик. Дејан Атанацковић, добитник Нинове награде, који је и покренуо петицију за уклањање споменика, као и Друштво конзерватора

Србије. Биљана Србљановић је свој ауторски тексту листу „Блиц недеље“ у коме је писала против Споменика Стефану Немањи назвала „бронзана длака“.

Противници подизања споменика су добили, као и обично, десетоструко већи медијски простор.

Један од највећих вајара данашњице, а свакако највећи руски вајар Александар Рукавишњиков, са својим тимом од стотину двадесет људи, урадио је Споменик Стефану Немањи, који је висок као седмоспратница, нешто нижи, тачније висок је 23 метра, (када би посматрач изашао на балкон на седмом спрату зграде налазио би се у равни главе статуе). Допремљен је и постављен у неколико етапа.

Александар Рукавишњиков, рођен је 2. октобра 1950. године у Москви, и отац Јулијан Рукавишњиков (1922—2000) и мајка А. Н. Филипова (1923—1988), били су вајари. Године 1974. је са одличном оценом дипломирао на Московском уметничком институту В. И. Сурикова (у класи Л. Е. Кербеља). За дипломски рад „Северни рибар" добио је диплому са одличном оценом. Урадио је Споменик цара Петра у Москви, као и награђени Споменик Џону Ленону, често ради за Руску православну цркву, што му је такође у неким српским круговима окарактерисано као мана, и његов предлог за израду Споменика Стефану Немањи, победио је на конкурсу у изузетно јакој конкуренцији.

Наиме, на конкурс се2017.године јавило тридесетак вајара са својим радовима, од којих су у ужи избор ушле шест скулптура, да би на крају победио Рукавишњиков.

Рукавишњиков је 1984. добио је звање „Заслужни уметник Руске Совјетске Федеративне Републике". Од 1993. године управник је Катедре скулптуре у Московском уметничком институту В. И. Сурикова, а 1997. је изабран за сталног члана Руске академије уметности.

Мислим да је важно да напоменемо да су ауторске изложбе овог вајара одржане у Централном дому уметника у Русији, као и у неколико хала Руске академије уме-