Slovo o Lapovu

тности у Москви. Затим, одржао је и изложбу у Музеју савремене уметности Насау у Америци као и у Галерији Дилеман у Белгији. Сукоб око споменика почео је још 2018. када је један од чланова жирија, сада већ покојни, Миодраг Живковић, напустио жири рекавши да је одлука да Рукавишњиков победи на конкурсу политичка. Поред Живковића, од стручних лица у комисији били су академик Светомир Арсић Басара, наш највећи вајар, који се здушно залагао за подизање овог споменика и који је подржао руског вајара Рукавишњикова, затим, Емир Кустурица, наш највећи редитељ, академик Владимир Величковић, сликар, Небојша Ђурановић сликар, профљдр. Сима Аврамовић декан Правног факултета Универзитета у Београду, Милутин Фолић, архитекта, а политички део комисије чинили су Никола Селаковић и Горан Весић.

Колико год здраворазумски изгледа беспредметно говорити да ли је потребно имати Споменик Стефану Немањи, ето јавна распарава и дијаметрално супротстављени ставови су ме изазвали да дами свој суд.

Прва замерка изнета од стране другосрбијанаца је величина споменика.

Наиме, они сматрају да је споменик превелик и да ће штрчати. Они добронамернији, предлагали су да се споменик постови без постоља на којем стоји, а које је у облику жира (рељеф на постаменту испуњен је садржајима који представљају слике из живота Стефана Немање и његових потомака), какав је био и жезал Светог Саве, и да Београд не личи на руске градове јер нема великих тргова и великих раскршћа, великог простора, који би споменику био комотан.

Хајде да видимо дали је заиста тако:

У Кини постоје споменици Буди, који су високи 71 метар у Лесијану, чак 88 метара у провинцији Јиангсу. Јапанци су превазишли кинеске монументалне споменике, Буди су направили још већи, 120 метара висок споменик. Кип Слободе висок је 93 метра, Споменик Петру Великом у Москви

10

висок је 96 метара, чувени Споменик Мајци

Домовини у Русији у Волгограду, као сведочанство тамошње победе, која је одлучила Други светски рат, направио је социјалистички вајар Јевгениј Вучетић, висок је 192 метра.

Него, да оставимо по страни Русију, Кину и Америку, то су велике земље са огромним градовима и великим трговима, империје, које су градиле своје престонице на широком простору, хајде да видимо колики су споменици у Европи, у градовима који су постојали још од античког доба, а постоје и данас, попут Београда. Посебно да видимо какви су и колики споменици оснивачима националних или средњовековних држава, или славним личностима који су обележили једну епоху.

Споменик Кристофору Колумбу у Барселони, висок је 87 метара. У Риму постоје споменици Јулију Цезару, Марку Аурелију, Октавијану Августу, императору Трајану, па чак и Нерону. Огромни Ђордано Бруно гледа ка центру папске државе са озбиљним лицем, претећи. Обелиск Ватикано, висок је са постољем четрдесет метара, готово двоструко више од нашег Стефана Немање, обелиск Агонале висок је тридесет метара. На шпанском тргу, на врху степеништа, стоји обелиск Салустијан, висок четрнаест метара, а са постољем целих тридесет. Беч красе споменици Марије Терезије, принца Еугена, кајзера Франца П, кајзера Јосифа П. У Берлину су споменици Лутеру, Бизмарку и огромни пагански споменик Богињи победе од 67 метара. У Паризу имамао Јованку Орлеанку на коњу, статуу Хенрија четвртог, Де Гола и обелиск из Луксора, који је украден из Египта и постављен на тргу Конкорд у 19. веку, висок је 23,5 метара, без постоља.

У Лондону, на Трафалгар скверу налази се Споменик адмиралу Хорацију Нелсону, који је умро у Бици за Трафалгар 1805. године, висок 52 м, затим Меморијални споменик краљици Викторији, као и Споменик великом пожару, висок 62 метра. Споменик посвећен принцу Фредерику војводи од Јорка, висок је преко 42 метра (137 стопа и девет инча).

И за крај, Споменик Победник у Београду висок је 21 метар, само два метра је нижи од Стефана Немање и налази се на брду, на

узвишењу, док је Споменик Стефану