Slovo o Lapovu

ослобођено. Александар Карађорђевић му је честитао и упутио следеће речи: „Овог часа добио сам телефонске извештаје да је наша војска ушла у Лапово. Ви ћете сигурно још сутра пожурити да одете вашима у Лапово, Ваши су слободни.“

Тог 27. октобра, било је свечано у Лапову. Жене и деца су дочекивали војнике са букетима и цвећем. Исто тако дочекан је и Љубомир Јовановић. Он је о томе између осталог записао следеће: „Цвеће и букети са свих страна падају на аутомобил, просто да се погине од букета. Клицање добродошлим и узвици 'Ено га чика Љуба' на сваком кораку... Дођох према авлији и деци. Деца као из једног грла викнуше Оцо!' Као одговор на њихов узвик оте ми се из грла "децо моја! Скочио сам са аутомобила загрлио децу коју нисам видео равно три године и осам дана. На капији ме сачека брат Лаза који за време окупације напустио Београд, дошао у Лапово и ту у мојој кући седео. Сузама радосницама не беше краја, оне нису већ више капале, оне су лиле из свију очију које су овај сусрет гледале.“ Кућа му је била потпуно уништена али је био срећан зато што је затекао живе све чланове породице.

Непријатељи су оставили праву пустош. Некада густу шуму Рогот готово целу су посекли. Све што су могли да понесу са собом, они су однели. Железница је нарочито страдала. Машине, алатке, прибор, возна средства, па чак и локомотиве су однете. Уништени су тунели, станичне, ложионичке и радионичке зграде, водоцрпни резервоари.

Лаповци су у Првом светском рату поднели велике жртве и показали се као велики родољуби и борци. Многи су остали на бојном пољу борећи се за слободу своје отаџбине. О томе нам најбоље говори сведочанство солунца Данила Петровића. Он је био у групи војника која је кренула 1915. године из Лапова и бројала 84 човека, а крај

п

рата дочекало је само 19. Из Лапова је у рату 555 људи изгубило живот. Сва њихова имена уклесана су на споменику који је подигнут 1934. године добровољним прилозима грађана Лапова. Иницијатор и председник одбора за подизање споменика био је народни посланик Љубомир Јовановић. Он

је том приликом одржао и говор.

Многи Лаповци су захваљујући својој храбрости постали подофицири и официри, а међу њима било је и одликованих. Карађорђевом звездом одликовани су:

Радоје М. Кумрић, наредник,

Чедомир М. Стојановић, поручник, Љубомир Р. Прешић, капетан,

Богдан Јовановић, капетан,

Љубомир Милосављевић, поднаредник, Михаило Којанић, наредник,

Милан Миленковић, капетан.

Изузетно велики број страдалих и одликованих мештана доказ је њихове националне свести. Они су поднели велику жртву како би ми данас живели у слободној

држави.

Фото: Данијела Вулићевић