Slovo o Lapovu

Одричући се мрсне хране, ми се одричемо и биолошког начина живота. Биолошки начин живота оптерећен је тиме да у њему нема слободе. Ми смо ушли у живот без нашег пристанка, ово можда звучи бесмислено, али се управо са овим питањем суочава сваки млад човек у периоду одрастања, у периоду адолесценције. Свако је од нас у једном периоду свог живота поставио својим родитељима питање: зашто сте ме родили: Овај изазов постојању, ово онтолошко питање које човек поставља себи, својим родитељима али и Богу је највећи изазов датости и нужности постојања. Како је Достојевски маестрално објаснио у свом роману „Зли дуси“ човек може доказати да је истински слободан једино ако само своје постојање доведе у питање. Човек дакле има тежњу да слобода буде део постојања нашег бића.

Слободно одлучивши да пости, човек чини први корак ка мењању свог односа према свету који га окружује, уводећи

Данијела Вулићевић

ХЕРОИНЕ КОЈЕ НЕЋЕМО ЗАБОРАВИТИ

Др Милица Карић, кустос-приправник у Музеју жртава геноцида, поводом Дана Општина Лапово, у циклусу програма „Разговори под записом", уз подршку Фондације Музеја жртава геноцида, у Општинској библиотеци „Слово" у Лапову је одржала предавање „Хероине које нећемо заборавити". Говорила је о активностима музеја, култури сећања, хероинама из балканских ратова, Првог и Другог светског рата, попут Милунке Савић, Флоре Сандс, Диане Будисављевић... Приказан је игранодокументарни филм „Пето писмо Хилде

Дајч".

слободу у своју разину постојања.

Одричући се од поједине хране, која, како смо рекли, није зла сама по себи, а опет, као таква нам је неопходна претпоставка живота, ми показујемо да не живи човек само о хлебу, већ о свакој речи која излази из уста Господњих и да своју егзистенцију не везујемо за храну, већ за љубав, љубав према Богу и љубав према ближњима, можемо се одрећи неке хране и показати тиме да наш егтзистенцијални основ (ипостас) није храна, већ да је љубав суштина нашег бића.

Х

Фото: Анђела Станојевић

У преподневним часовима истог дана је др Милица Карић одржала два предавања на поменуту тему, примерена узрасту ученика у Средњој школи Лапово и Основној школи „Светозар Марковић".

Фото: Данијела Вулићевић Ови програми представљају почетак сарадње лаповачке библиотеке са Музејом жртавагеноцида .