Srpski tehnički list
И
Сан-фФранциско после земљотреса.
(Пише г. др. М. Николић инжењер из Сан-Франциска.)
18. Априла прошле године јак земљотрес, је за тим проузроковао ватру, уништио је цео трго-
вачки део града Сан-Франциска, што значи и цео.
град, јер се остали део састоји из мањих већином дрвених зград: за становање. После извесног времена јаки земљотреси посетили су јужну обалу пасифичке
Америке и Антилска Острва и поновили ужас у Валпа- |
реизу и Кингстону. С обзиром на спабије земљотресе, који се често дешавају дуж американске обале пасифичког океана и на земљотресе, који су последњих година јако потреспи Јапан и суседна острва у Азији изгледа да пред становницим- с обе стране Пасифика стоји један проблем у грађевинарству, који се иначе не узима у обзир. При пројектовању зграда или ма какве инжињерске грађевине, која нема да издржи известан покретни терет, узима се у обзир само статичко оптерећење и латерарни притисак ветра. Нема инжињера, који ће рачунати са земљотресом, јер исти спада у изузетне појаве при нормалним приликама и њихова јачина варира тако јако, да их је немогуће подвести под сталне обрасце и ове употребити у пракси. Па ипак инжињери горе поменутих земаља морају рачунати и са том силом и старати се да избором материјала, врстом грађевина и израдом учине зграде способним да издрже будуће земљотресе без квара и жртава у људима и уложеном капиталу. Ми ћемо из. шта се урадило у Сан-Франмогу оче-
нети у неколико речи, цуску у том правцу и какви се резултати кивати од тога рада.
Тешко је одредити јачину земљотресних сила и начин њихова дејствовања на људске грађевине. За ту цељ морали бисмо знати дужину таласа произведених у кори земљиној, њихову амплитуду вибрирања и време или брзину таласања. Све се ово даје тешко мерити услед нетачности људских справа, поред тога што би за практичну употребу требало имата велики број података и мерења за једно исто место Исто тако не могу се одредити проузрокована напрезања у грађекао што се то може у спучају ветра или Тако на
винама, жељезничког воза, кад прелази преко моста. пример ако посматрамо канског типа за време земљотреса, почетку долази доњи део зграде у покрет, вибрирајући за извесно кратко време око једне непознате тачке, која се налази негде у горњем делу грађевине, за тим се вибрирање преноси на целу зграду за које је време и зграда и земљина кора у кретању и напослетку, кад се земља смири, зграда ће још вибрирати, као полуга чији је један крај утврђен у земљи а други слободан и ставњен у кретање. Услед оваког неодређеног понашања неће нико ни покушати да сведе земљотресне силе под математичке обрасце и употребити их при рачунању. Овде нам више може користити размиш-
видећемо да у
који !
једну високу зграду амери- |
љање и посматрање а нарочито упоређење предмета који су издржапи земљотрес без квара или са ма. лом повредом и оних који су пострадали. Таквих
предмета је било довољно а међу њима велики број грађевина, чије стање пре и после земљотреса много помаже да се дође до закључка. )
Строго говорећи нема материјала, држао земљотресне силе,
који би изако се налази на самој „линији расцепа“, ако тако назовемо линију, где напрезања у кори земљиној налазе одушке, и која се при последњем земљотресу у Калифорнији може пратити за читавих 300 миља. На њој је материјал изложен расцепним може мерити. Даље од „линије расцепа“ предмети на
земљиној кори изложени су јаком таласању у једном
силама, које људска вештина не
или више праваца. Ко је имао
грађевине после
прилике да посматра порушене
земљотреса од 18. априла прошле године, могао је одмах приметити да све људске грађевине, које могу издржати таласање, нису тако рећи док су се друге много теже грађевине
распале у гомиле цигаља и камена,
ни такнуте, затрпавајући све
што се у њима находило;
Из ових посматрања а нарочито с обзиром на начин преношења земљотресних сила на високе гракоји су од животне вредности по грађевинарство на Пасифику. То су;
ђевине можемо извести неколико закључака,
1. Гра евине морају бити од материјала, који поред Притиска може издржати и јака исшезања.
2. Сви делови гра евинг морају бити чврсто спојени један с другим да би у случају земљотреса могли вибрирати као једна јединица и тиме предухитриши распадање у више делова.
3. Грађевина мора почиваши на чврстој подлози пи бити чврсто утврђена за њу.
Трећа тачка нарочито је важна за „Сан-Франкоји је у ост:лом најземљишту, које је
циско, јер главни део града, више и страдао, лежи на насутом пре педесет година било покривено морском водом! Насуто земљиште, ствари није кора земљина, понаша се за време земљотреса као и сваки није утврђен за земљу. Оно је
које у самој
други предмет, који бацано с једног места на друго без икаквог одређеног вибрирања образујућу велике пукотине. На таквом земљишту није се одржала ни Једна зграда, ако није била основана на шиповима, „који преносе притисак
на чврсту подлогу испод насутог земљишта.
(С обзиром на грађу, којом располаже инжињер и архитект, две су врсте грађевина које задовољавају
прва два захтева. (Трећи. захтев може се испунити