Starmali

220

И В Е Р Ј Е, лг I в Видело а (бр. 117.) јавља, да се у Карловцима држао саборски одбор те вели: „У овим седницама су били в л а д и к е : Стојковић и Бранковић, др. Илија ВучетићЈ др. Н. Максимовић, Свет. Поповић и Каменко Јоваповић." Дакле је но томе онда било шест владика. Само имамо приметити, да вл л дика Каменко Јоваиовић због болеоти није могао доћи у седпице, а владике Вучетић и Максимовић су били у цивилу. лг I Кад сам био мали ишао сам једно јутро са нашим слугом Јошком на пијацу. Отац је држао бирцуз, па му је требало за госте много говеђа н телећа меса. Кад смо се враћали с пијаце, Јошка је носио у корпи толико меса да је једва вукао. Сретне нас па путу покојни поп Глиша, те ће зауставити Јошку с речима: — А шта је то? Зар твој господар не зна да је данас велики пост, па како он сме меса узимати? Јошка је био врло досетљив, те брзо одговори : — Та дошли су јутрос неки п о п о в и са стране, па су наручили да им се кува паприкаш и пече телетина за ручак. Поп Глиша ућута и оде к'о опарен. лг

Наш омиљенп песник и књижевник, а уједно и пошто да дођу. Мало поседео, па се опростн и отиде. Наједаред обасја га нека задовољна мисао, он се насмеши, и ноче да резонира: „Море Мишо, те се девојке у тебе зађариле. Та срдња њихова, то је срдња љубави. Опе неће без тебе да иду у шуму. Добро дакле, нека буде, ја ћу једаред моју канцеларију забравити; „то само приносим богу љубави на жртву." — Чика Миша отишао је к начелнику, и пријавио му је да жели сутра слободан дан, да има. Ово је било тако нешто необичпо, да је градоначелник разрогачио очи, на би чисто да каже : неможе бити! као што дикад вели онима, који сваки час „за допуштење" моле. Али, где би чика Миши „допуштење" закратио, који то досад никад не заиска. „То ће бити иберашунг," шапутао је чика Миша. Сутрадан рано у зору, опремио се чика Миша за излет у шуму. Бео клакцилиндар, простран фатермердер, белу велику пошу, лак пепита капут, жут прслук, а беле чакшире, лаке чизме, а преко руке велику мараму, бео сунцобран, и појачи штап. Тако опремљеп изишао је чика Миша на пут, куда друштво проћи мора. — Он је сео под једно дебело дрво у хлад (наравпо, да је пајнре нрострво своју мараму, да му се чакшире неозелене). Нестрпељиво је очекивао друштво, које се једва указало. Чика Миши је срце од радости лупало, какав иберашунг. „каламбура српских кнез", Л. К. проиовирао се у шесетим годинама у Будапешти за доктора права, Опоненти су му били наш првак пародни др. Милетић и др. Суботпћ, онда бившн септемвир у Загребу. Тај исти дап, а пред промоцију и дишпут стајасмо у авлији Текелијаог завода нас некмшко текелпјанаца око ЈГ. К. и разговарасмо баш о дишпуту р.еговом. Ту се некако десио и Тпма „хаузмајстор" 'ккелијански. Неко запита Л. К ћа на ком ће се језику дишпутирати и он одговори „латински," Тими је то за чудо било и запита ће зачуђено : — 0 мај па л а т и п с к и I — Не палатппски пего с е п т е м в и р с к и; одговори Л. К. (Јер је опопент бпо септемвир Суботић).

Истог пашег дичног песнпка запнтаће једаом једпа изображена сриска госпођица: — Господпне К. , кад сте ви почелн певати (писати песме)? — Од прилике, кад сге ви почелн пл акатп (т. ј. кад се опа родила). лг I Мала Ивапа већ пије више мала, јер она уме већ и да говори. Говор њен са фило ошке стране врло је занимљив. По целом се впдп, да јо говор њезнн један огранак словенских језика, алп није пи.и руски, нптн пољски, нпт I чисто српски. Сравнења Било је то лепо друштво шго се искупило и пошло у шуму. Старији и млађи измешани весело су дивапили и шале збијали. Напред је ишла Милева и Милица, час берући пољско цвеће. час потрчав за лепшрзм ил' другом златном и шареном бубом, час откидајући листак са дрвећа Када су дошли до дрвета под којим је чика Мишаседео, хтеде чика Миша скочити, да их обрадује, али мало потеже тело, а глатка трава, те се чика Миши у хитром дизању отсклизпе, и љоспе па траву колики је дуг, клакцилиндер откотрља се чак на пуг. Девојке се препадоше, ал кад у јупаку погледзше чика Мишу, прснуше у смеј колко их грло доаоси, па повикаше : „Чика Миша, чика Миша!" — а оп озбиљно рече: „Маните се смеја, на ме дижите! 3 — Сад тек пастаде грохотан смеј и цика. Девојке ухватише чика Мишу, и једва га на ноге усправише. Брзо му покупише цилиндер, мараму, сунцобран, штап, па га једна ухвати под је/пу руку, а друга нод другу и тако се упутише даље. — Но то је иберашунг, рече Милица. — Но то је лепо од вас чика Мишо, рече Милева. „Још ви мене не позиајете добро, ви мале моје бубице, не зпате ви шта чика Миша вреди. Док ви оком а чика Миша скоком." — Јест, јест, видели смо, прснуше обе у смеј у једап глас. „То свакомеможе пасирати," рече озбиљно чика Ми-