Starmali

221

ради павешћу неколико примера: код и>е ,тибу" значи опо, што се па .српскои језпку каже „трбу"; „гава" зпачи то исто што и „глава". ж лута" је по њепој граматпди опо, што Срби кажу „лутка" и т, д. Али оеа још и даље пде. Она исправља п стари латипски језик, тако н. пр. што код Римљапа и Латина зпачи „с1сс (;ог'', то опа зова „дотол*. Дакле видп се из целога да љеп језпк пе трпи слова „р", пи дупликацију копзопанага. Ал кад смо код речи „дотол 4 , онда ћемо нешто да приповедимо, што се код њепе куће овпх дана догодило. Њен „лајбарцт" посп цилипдар, а она ппје ни на коме другом видела цилпндар, само па њепом „дотолу". Но опомад њихов кућевни послужитељ Стевап пађе негде стари неки цплппдар, метпе га па главу, па дође Ивани да га види п да се с њом шали. Чим га мала Ивапа опаз?, а она пружп прстић па цилиндар, те ће у смеју рећп: —- Иди, Теване, чи си д о т о л ! лГ

Старчевпћевци су у седници саборској грдилп Стеву Поповића, што цптирајући неко судско решеље, није прочитао и опо, што стоји у загради „спп", и што значп: „сапристојбами" (гаИ Сећићгеп). Истина Стева још није био пи дошао дотле, до те мистеријозне речи, али мп држимо, да на хрватском сабору реч „пристојба" и пема места, јер да Старчевићијанци знају шта се „пристоји" (\уаз 81сћ §ећићг<;) пе би ни дошло до читања опога судског решења.

ша, „клизава трава, то је пајопаснија ласка, за озбиљпа човека." — Шта кажете ви то ? упиташе обе пиљећи у лице чика Мишино. Чика Миша се укочио, као какав младић, са обе га стране ватра пече. „Е, а шта сам ја казао," упита чика Миша. — Држте овог лептира, повиааше и Милева и Милица, те пустише чика Мишу а полете за лептиром. Лептир врдну тамо, амо, па оде преко плота. Девојке се окренуше, пд, вичу: „Лепо вам је, ни да се макпете;" па опда прснуше у смеј показујући у чика Мишипа колепа и ногавицу. Чика Миша погледа доле, и мал га шлог није ударио. Сва десна ногавицаозелепила се. Он је поцрвепио као рак. — Тако вам треба, кад нећете да вијате лептира, рекоше обе у глас. Чика Миша види, да више не помаже укоченост, јер пе изгледа више феш. Дакле лежерно поче вијати дево^чице, што га задиркују а оне стале три корака испред њега, па кажу : станите ! сн стане. — Ако ма коју ухватите, слободно је пољубите. Чика Миша био је бдажен. Та зар је још могао шта више желити ! — Он се већ облизивао у нредуживаљу пољупца. Ђука. Има ли и па српској жсљезвици путпичких влакова ? Шука. А за што да пема? Ђука. Ја сам мпслио да су свп , ( .,влаковп те жељезнице теретнп

Шука. Од куд си тп то мнслно ? Ђука. Јер знам какви су условн били при грађењу те жељезннце, знам какав је терет пао на парод и земљу, то држим да су сви вдаковн те жељезипце т е р е т п и.

П у о л и ц е, Предлог да се у Загребу прво и прво, пре свега бирају делегатп па Пештанскп сабор има дубока смисла, за то треба извесни бирачн извеспим посланпцпма да се д у б о к о поклопе.

Пештапски сабор имаће да претресе седам а др е с а, — алп шта народ управо тишти то ће остати пзвап сабора, под седа м печата.

Даклем што се год до сада о Скер&ер-гц" нагађало, то пије била „повипарска патка", пего ЈЈ.вочка, која вели з^а^п«? дио, цио, дио.

Даклем шајкашке су протестанте у Пештп одбили од сисања, — јер ппје лепо да тако велпкп људи

Та он, тако момче, па да пе ухвати зар пи једпу цуру. Чика Миша је осетио у себи сву некадању младачку снагу т. ј. жељу. „Гилт, рече оп, сад бежге. Милева и Милица пружише једна другој руку, па рекоше: Збогом. Једна оде па једну, а друга на другу сграпу. — Мене хватајте, виче Мвлева. — Мепе хватајте, виче Милица. Чика Миша окрене се Милеви, а кад Милица виче, опда Милици. — Чекајте мене пећете да вијате, мене пе волете, виче Милева. Тек што се он само окренуо ал виче Митица: — А, зар тако! Даклем мепе презирете ! Сустао чика Миша час на ову, а час па опу страну потрчавајући. Зној му цури с чела, он стане па се брише. Смеју се комедији они што иду од остраг. Једва се једаред досети Миша да каже, да трче обе заједно напред, па онда коју ухвати. — Ко веш чика Миша, она, која га боље воли, та ће се дати ухватити. Чика Миша је једпо мислио, а девојке друго — оне су веровале, да их он пикако неће стићи, па су пристале и тако. Већ су дошли до моста који преко потока води, (ПродужцПе се.)