Starmali

70

„СТАРМАЛИ" БР. 9. ЗА 1885.

ове час оне предлоге свога госе. Позиато је, да је његова Наименованост још ,во времја оно" терала п р к о с са српским народом и ако не у једној радњи, а оно у више, ако не с певањем, а оно с кукањем, док није најпосле могао, као ваименовани патријарх себи и својим пришипетљама, као оно у позориштиом комаду, рећи : фала Богу астал је иостављен! За време овогодишњег ускршњег поста наишли смо у нашем јавном животу на неколико чудноватих појава. Стални сараденик „грчко-источне вере бечке (ко да више) „Пресе," сигурно пресиран с друге стране, изложио је у „Вражјем добу" своје пресне лагарије о македонском питању и о такозваним „мизерабилитетима." Ово истина није чудо, јер смо на његове пресне лагарије још из „Пресе" давно навикнути, али је чудо, да се исти господин после свог толикогодишњег несрпског рада сада наједанпут осећа јавно као Србин. А и ко би смео у то посумњати, кад је он као Србин у Македонији заступао грчке интересе, као давнашњи сараденик бечке немачке „Пресе" политику „стајања за врат" словенској змији, а као члан угарског сабора бранио је хрвацке интересе по мађарском рецепту. Он је тврдио, да број Срба још није до пет милиона нарастао. Пристајемо! Па ако је само још једна нула фалила, да се пуни пет милиона наврши, то је са новопеченим Србином, господином обрнотабилитетом ђуром плем. ђурковићем та цељ потпуно постигнута ! . . . За време поста нас је још једна чудна изјава изненадила, у којој се један образован и поштен калуђер јавно у листу ограђује против назива „честит човек," а то сигурно зато, што његов шеф нерадо гледа , да се потчињеним дају таке лепе титуле, које њему не кипирају. Из тога се јасно види, да су се ваши српски калуђери сасвим по г е рм а нили. Заиста, чудновато је са нашим калуђерима и њиховом странком. Најпре су ћутали и трошили Немањића благо, за тим су трошили па викали на „расколнике," а кад су им наши либерали пократили прсте, онда су они клер и к а л и. Па ко је свему томе крив ? У Тулону колера, У Вршцу филоксера, У Кикинди Ника тић, У Карловци — Анђелић! Мади.

Шта је непристојно.

Вероучитељ : Знаш ли ти, Перо, шта је непристојно ? ђ а к: Непристојно је, кад попа у олтару каже тутору, — старом човеку — магарче! В е р о у ч и т е љ : Та јест, јест, то би као било ненристојно, али видиж синко, и то је непристојно, што ти верујеш о мени оно, што се по вароши говори. ђ а к : Молим, господине, ја сам сам то чуо, јер сам се баш онда облачио у рипиде. Вероучитељ: Седи магаре, ти си баш неприсгојан.

Проба пера. С1. Теоричност и практичност. 'Вако ми је рек'о Или чит'о неко : „Кадте когод вређа, Окрени му леђа!" Јест', ал ако уз то И батином прети ! ? „Е, онда је прво Батину отети, Па ако те и онда Неправедно вређа, Завитлај га, нек теби 0 н окрене леђа." СП. Питомо, — ал није прантично. 'Вако ми је реко (Или чит'о) неко : „Кад те когод вређа, Окрени му леђа!" Јест', ал ако уз то И батином прети ! ? „Е онда је прво : Батину отети; Па ако те и онда Неправедно вређа, Натерај га, н е к т е б и, Он покаже леђа." СШ. Савет мога покојног кума. Ако имаш бесну жену, Ти је дотерај.*) Не да ли се дотерати, Ти је отерај.**) С1У. Тако је — кад није друкчије. Многе с' песме пишу водом — А читају модом. Женске тајне пишу с 7 крадом — А читају сладом. Уговор се пише с братом, — Чита с адвокатом. Дугови се пишу кредом — А читају једом.

*) Ова би се песма могда леио и на немачки превести. У место „дотерај" могло би се реКи: „ ЕШиег " (т. ј. ако није иуКак.) **) Ова реч би могла и у немачком нреводу остати: „ ОШгег, и — и онда би се презентирала као змијпно јаје.