Starmali

286

„СТАРМАЛИ" БР. 36. ЗА 1887.

Д. Нико Перцел неће да умре пре него што се оовети Вилагош. (То он чини сигурно из самољубља, — јер би хтео здраво дуго да живи).

Принц Кобуршки једи се на ове магловите дане, јер се сећа да му је нека врачара још у детињству нророковала: ^егарога 81 Гиеппз пићЛа, 8о1из епз.

Ж. Даклем Авђелић ипак не може да нас заборави, већ нас се сетио о божићу, поздравио нас и благословио како он већ уме. И заиста поздрав његов боље нам прија из даљине него из Даља.

§. Но сећа ће се и српски парод свога Анђелића дуго и после смрти његове. И наши потомци палиће свећу сваког божића, молећи се богу: не дај нам више таког архипастира!

X. »П. Лојд" ономад рече да „Српска Матица" има само од прилога својих чланова 25.000 фор. годишњег дохотка. Е сад ако Матица г. комесару не буде могла доказати куд је те силне новце денула, онда је са свим у реду да се Матица збрише са лица земље.

0 ° 0 . Док се Срби и Хрвати отпмају о Гундулића, дотле један Талијан доказује да Гундулића није ни било на свету, већ је био славан цесник Гон до ла, а тај је наравно био Талијан. Сад се спрема један Мађар, који ће се ухватити за ту гондолу, пак ће рећи: „Шзгеп ег Ма^уаг етћег у 61(;, ез гаег!; згер §оп4о1а1;а1 Уо11ак агег1; &оп4о1апак 1 )1У<;ок. смо се ми појавили, и ја сам већ почео био добијати куражи и наде, кад сам видео да су се ови убезекнули али ми Венијамин на једаред уби сву наду у појам, јер устаде па поче: „Е, гле молим те, од кад нам се Павел прошалио ? Дакле ово су г. директор?!" па се онда окрете њему: Драго ми је г. директор, врло драго ! Ја сам Венијамин Залогајевић, такође директор и то овог овде, вама сигурно познатог, друштва, коме су главни предмети: бокалистика и чутурологија. ...» Мени се соба трипут окренула, кад сам то чуо, и то тако брзо, да нисам имао каде ни да паднем, већ сам се наслонио на зид, који тешко ла је био бељи од мене, па сам се с њиме и с г. директором заједно окретао, који се исто тако нашао у небраном грожђу као и ја. Међу тим Венијамин је своје терао даље: „И ви сте сигурно дошли да исушите коју чашицу доброг шиљерца мукте као и г. старешина пре две, три недеље. Међу тим да вам уштедим језик и Јста изволите их запушити овом флашом, иначе ћу их ја запушити шаком, а ја ћу ме^у тим казати све оно што сге ви наумили", па поче : „А, лепи ђаци ! Ваљани момци! То сте научили у гимназији за толико година? То ћете знање изнети из гимназије? Па ће се онда рећи: нису цм ваљда ни професори бољи. Лумпови једни!

□ . У Пешти су ономад клицале све новине, да је ухваћен неки руски шпион. Од шпијона није било ни гласа ни трага, али бар знамо шта се новинарима привиђа. Није добро ручао. Један вегетаријанац позове свога пријатеља на ручак. Осим разних вегет ријанских јела, нреправио је за свога пријатеља и других мрсних, само је заборавио на шљивовицу и вино. По ручку ће упитати вегетаријанац свога пријатеља, како је ручао п дал' му се осим мрсних јела и вегетаријанска допадају ? Пријатељ му одговори: „добро сам ручао. Јела ми се допадају, само није добар био почетак и свршетак. прибележио /ђ. Ц.

Перина фала. Фалио је Пера своју верну Ану, фалио јој очи, косу њену врану, фалио јој зубе и малена уста, са којих му оде ено памет пуста, ал' највише језик фалио је свуда, о језику томе преповед'о чуда; Тако мирна езика на далеко пема! . . . (Леиа снаша Ана јадница је . . . нема Ј. Др. Казбулбуц Вуцибатине, битанге и ниткови ! Чутурологију а ? и бокалистику, то знате ? Ал' показаћу ја вама како се лумпује: растераћу вас све до сто ђавола!" А овај оратор Венијамин, он већ мора бити у свакој черби — паштрнак. Сигурно сте их ви довели овамо?!" ,,Ал' нисам их ја овамо довео, веруЈте г. директор! ја сам само дошао за њима да им кажем да није слободно лумповати," и почео се грохотно смејати. Ја сам међу тим дошао мало к себи те сам „значајно" намигивао и молио га рукама и ногама да ућути ал' — всује, јер он поче сад тек мени: „А шта се ти ту кривиш на мене и вураш се и рукама и ногама ? Шта те је снашло ? Не знам ја ваше фабуле ! Овај овде фармазон што треба да преставља г. директора није знао како ће да накваси грло, па ко вели хајд ја ћу се мало направити шаљив на дедин пруслук, као оно Венијамин пре две, три недеље, па ћу после у смеју пити с њима заједно. Е, мукте је и сирће слатко, јелте г. директоре ? Били ви то најпре исмислити сад је доцкан. За то ће Венијамин да предложи да се тај назови дпректор избаци напоље. Јел' тако браћо ? Овај овде маћаш пам је са свим излишан, јер така господа за цело неће платити коју литру вина, него попити, а таке господе смо ми сити. Еле