Učitelj

из школског ЖИВОТА 363

од грађана, вичу: „дај брате, прирез, шшше учишељ, треба за школу!“ и т. д.. Као да сав порез и прирез иде школи и учитељу или ко да је учитељ какав јаничарски харачлија, који све купи и носи, тако се богоради том приликом у њино име, а кметови се праве, као да су невинији од голуба.

Како већ школа изгледа и онако чудна свету, који у њу никад не завирује а о будућности своје деце неће ни да мисли и како власти месне упиру сваки час прст на њу, — није се ни чудити, што школу свет некако не воли, нерадо је гледа, чисто јој се руга. Њој је, канда у селу једини заштитник и пријатељ само сам учитељ, који ретко може толико да придобије и одушеви грађане за њу, да се почну мало лепше и с више љубави понашати према школи.

Треба само бити на збору грађана, кад се што поведе речо школи. У једној општини, кад се спремало, да се зида школа, предлажу неки из збора, да се општинска судница — једна страћара — претвори у школу. Ту би апсана постала учионица. Неки оће да кавану узму за школу. Неки су предложили, да се школа начини кулуком од чатме или плешера.

У једној општини тражили су грађани на збору, да се школа изда под кирију те да се исплате неки општински дугови, како се не би разрезивао прирез на грађане. У другој је свештеник, молио суд да му се уступи једна учионица за крстионицу о зимским данима:

У једној новој школи — нова новцата учионица, која још није отворена, употребљује се дању за дрвљаник, а ноћу се ту гњезде учитељеве кокошке. Иначе су у њој сложена дрва.

На једноме збору, кад је председник предлагао, да се учитељска мала станарина повећа са цигла 3 динара, да не би општина комисију (по старом закону) плаћала и била приморана дићи станарину, повикао је један.

— Та од учитеља не можемо ни сира да купимо! — и разуме се да за повишицу, није био нико, а у селу су само, један учитељ и једна учитељица.

Нарочито се на школске издатке окоме они, који немају ђака.

— Нека плате они, који школују ђаке, ја не дам! — тако обично веле ови, који су без ђака.

Услед свега тога и није чудо, што је тако (мало школских добротвора, и што ће богат грађанин пре приложити „Колу јахача“ претплатити се на какав лист, који не чита, но што ће дати своју пару школскоме фонду или купити књижице ком сиромашном ђаку..

Што се тиче школскога фонда, може се рећи — да он нигде

24%