Učitelj

:888 УЧИТЕЉ

„него о уџбенику, који мора одговоршти програму. И зар је завођење онда, кад

-се ради по програму, који је у школи закон, или је завођење и обмана онда, кад

се по програму не ради2 М зар се по програму може и мора тражити успех у настави, али се по њему не сме и не може писати уџбеник 2!

Износимо за с д ова факта меродавнима, живећи још у уверењу: да је вр-

_лина исправити погрешну радњу и да неправилан рад не може добити дефинитивну санкцију. Ми заступамо и овом приликом одредбу пројекта закона о нар, школама који је донело Учит. Удружење, а та је: слобода уџбеника. Управа нар. школа нека цени ваљаност уџбеника, Министарство Просвете на предлог управин "нека одобрава њихову употребу; пореске власти нека порезују приход од истих ако држава каже да су књижари мало оптерећени порезом, — али се монопол, и то искључиво у осн. школи, не сме трпети. Ако су људи ван осн. школе вољни да монопол остане, не могу то желети и не желе људи, који у школи народној раде, мучећи се с рђавим букваром и,осталим монополисаним уџбеницима. Држава има других начина, да у своје касе утера приход од порезе на школске књиге, кад већ хоће и отуда да црпе користи.

Учитељи и општински избори. У јануару 1914. г. су општински избори. Припреме за исте већ су отпочеле. Ми нећемо да упућујемо наше другове на савесно вршење грађанских дужности и употребу својих грађанских права. Оне су тога свесни. Али им обраћамо пажњу, ако већ буду узели учешћа у општ. изборима, на ово:

Њихову потпору не сме добити ни један кандидат за општинског часника ма којој странци припадао, ако, поред законских услова, није Пријатељ свестраног напрешка своје општине и њених грађана, и није осведочени пријатељ школе и њених раденика. Осведочени противници школе и учитељства не треба да буду ни кандидовани, а камо ли изабрани. Јер ко је противу школе, — он је "противу културе у опште. Другови су бар до сада видели, колико су им државне вла· сти помогле, кад су им у судници озлоглашени општински часници. Садје прилика, да, у колико до њих стоји, не помогну својим гласом никога, ко то не заслужује.

Мислимо, да ће нас другови разумети.

Учитељи и Земљорадничке Задруге. Место конгреса, Главни Савез Српских Земљорадничких Задруга позвао је у Београд, Скупштину, ради свршавања _ текућих и најпречих послова. Скупштина је у миру и слози свршила своје послове,

и трајала је свега један дан (17 новембра). Поред редовних послова било је говора и о разним питањима која интересују земљораднике. Редак је био говорник, који није рекао: „Учитељи и свештеници дужни су“... и Т. д., и овда се каже шта су све дужни још да раде, поред онога што су већ радилн или што већ раде. Нама је то мило констатовати, и истаћи: како је учитељ не само душа школе, него и земљорадничких задруга, и толиких културних установа. То народ у свакој прилици признаје. Прошлогодишњи Конгрес Срп. Земљор. Задруга, одржан у Зајечару, донео је одлуку: да се умоли Краљевска Влада, да изнесе што пре на дневни ред питање о реформи основне наставе, водећи рачуна о мишљењима, која су дале наше задруге на питање Министра Просвеше: Каква би требала да буде народна школа. МИ овим решењем, просвећени земљорадници српски, доказали су, да им је на срцу бољитак осн. школе и учитељског сталежа. Ми не знамо је ли бар у овој години, по свршеној демобилизацији и почетком редовних држав"них послова, Главни Савез иввршио одлуку прошлогодишњег Конгреса2 Извр-

Ри

а а