Učitelj

626 У чи тв

могао други пут. Осећања бола и нужност приморавају дакле васпишаника да се ослони на друге, услед чега постају чвршћи односи међу васпитаницима. Између онога, који је помогао и онога, коме је помогнуто, развија се симпатија; јер они постају све свеснији и свеснији и да они могу да дођу до задовољства само узајамном помоћу. Понављањем преношења у унутрашњост других п узајамним помагањем развија се једна дубока егоистична навика код васпштаника, да он може да реагира на оно што доноси осећање бола и да се не преноси у унутрашњост других. Радње узајамног помагања модификовале су његову психо-физичку природу, субстанцијални су делови његове физиолошке структуре шиме шако чврсшо асоцирани да су потребни мали узроци да изазову реакције у извесном правцу. С једне стране утичу дакле личне особине, симпатија, с друге пак стране узајамно помагање при са-. влађивању извесних препрека при постигнућу извесног спољашњег циља да се васпитаници тако навикну да реагирају на извесне узроке а да се не преносе у унутрашњост других.

Али стање онога, који је помогао и онога, коме је помогнуто не остаје увек у истој пропорцији, него се мења а субјективна: способност за реагирање према навици остаје увек у истом правцу. Тешкоће при делању су понекад више а по некад мање, спољни се циљеви постижу некад лакше а некад теже; а врло често онај, кома је раније потребна била помоћ, не потребује сада нити какве помоћи нити пак тежи за оним спољашњим циљем, за којим је раније тежио. Таквим променама спољних утисака и привременом независношћу од других, као и неупотребљивошћу ранијих егоистичних циљева, мењају се односи међу створеним навикама спољним узроцима. И ако васештник сада нема никакве потребе за један спољашње машеријални циљ, он ипак реагира По навици на све узроке који другима причињавају бол пли задовољство, као да је п сам у шом стању; он дакле везује своту навику са туђим циљем и учествује у туђим утисцима јер је он сам све то искусио. Ова је реакција морални феномен, она је морално осећање. Радње. и околности које воде таквој реакцији најбоља су очигледна средсшва за оно шшо је морално, јер је на овај начин могуће створити дубоке асоцијације у физичким корелатима оесћања, чиме се не само буди морални инстикт, где га има, него се развија и ново морално осећање.

Буде ли се једном створио такав морални основ, то ће се онда лако морална осећања моћи у опште да се преносе на друге