Učitelj

ПРАКТИЧНЕ ПОУКЕ 679

остала имена месеца изговарамо по латинском изговору — морамо и последњи месец у години називати децембар, према латинскоме десетђег, а нипошто декембар, према грчкоме деиешво10с.

Говори, дакле, и пиши: децембар (а не декембар), децембарски-а-о (а не декембарски-а-о).

86. Григорије или Глигорије 2

У старословенском језику ова реч гласи григорни и григорте.

У нашим старим споменицима ова реч гласи двојако: Григорије (Григориј) и Глигорије (1! лигориј).

Тако, налазимо : еписквпђ рашки григорше вљтори, „Моп. зегђ,“ стр. 83. (око 1275.—1321. год.); честићишии вђ иноцбхђ старцђ курђ григориш синаит, ор.сн., 212. (у Браничеву, за време кнеза Лазара); игаменђ халандарђске курђ грорће, ор. ст, 262. (око 1389.—1405. год.); старвцђ отђ лаврм хиланљдарђскњие григорше, „Гласник,“ 1Х, 141.; око 1389.—1405. год.); гројле цамљблакњ (биограф ХТУ века) [„Рјечник из књижевних старина српских,“ стр. 236.); григоће пеашиновићњ, „Моп. зегђ.,“ стр. 560. (1618. год.) [ор. с, 301.); — Фпоопје („Бјеншк ћгуа!. 1 гр. једка,“ стр. 426.), Опвопј (од ХИ века; ор. сћ, 495.), Опсопја [од ХУШ века: „Мај сог је Бро Фпоопја агсјерзКор“ (А. Канижлић, 1780. год.) 19. Опаопјеу (ор. св, 426.), апоопјемћс (1д.), Спаогемб (0. с., 425.). — Облик Глигорије (Глигориј) и депуаја налазе се ређе, поглавито у новије време: глигорин („Рјечник из књиж. стар. српских,“ стр. 208.), глигоровљскни (14.), глигоровљци (потеп 1021; 1)9).); — Опвопј („Вјесик ту. 11 згр. једка,“ стр. 197.), бИротје (у новије време; 114), ОИротја | „Подјемчили се за /лигорију Радовановића,“ „Гласник,“ ПЦ, 1., 109.; „Глигорија и Вучинић Павле“ (Вукове „Нар. пјесме,“ УМ, 95.), „Глигорија и Вучинић-Павла“ (ор. св, 92.), 14, про (14, бИрдог (%18.), бпдотео (%1а.), бИрогеосе (%14.), аПротјео саћа), бб дотјете (18), ОПпсотуе (%14.), диготјт (14.), апрогос! (ђ.), аИрогоов: (.). сПсогоозк! (14.).

Ово је туђа реч: Гођуотос, Огесопиз, Она је могла нама доћи било из грчкога било из латинскога језика, јер и једном и другом облику одговара исти облик: Григорије. Изворни је, дакле, облик једино Григорије; а Глигорије развило се у новије време, по простонародној етимологији, која не води много рачуна о правој старини речи (гр замењено са 2л, ради лакшег изговора). Да је овде гр старије од гл, види се из речи Гргур (Гргул), која је такође начињена према истом извору.