Vreme, Nov 12, 1940, page 4
СТРАНА 4
ВРЕМЕ Уторак, 12 новембар 1940
Седам дана рата Немачвл вагдушнн наладн наЈ Манш, у Брнстопслн ианал н у Лондсн, у којнма сада узимају канал Св. Ђорђа (јужно од Иручешћа и кталн)анскв вскадрилв, | ске). Зато јв Брнтанија морала
билн су нешто слабији него току последњих недвља. Времв омета Немцима акцнју већвг стнла, као што смета и Енглвзнма, хоји су такође бнпн ман.о агилни у бомбардовању градова Немачке и окупиране зоне. Ипак јв знатан број вароши од Булоња у Француској па све до Бремена дотивво веће или ма 1
пребацити саобраћај на севернн пут, у правцу Свверног канала. Али, тај пут угротвн јв са стране норвешке обале, којом такођв располажу Немцн. Ако направнмо, узевши Бергви као цвнтар, једиу дугу са полупречниг.ом од 1000 кнпометара, а другу дугу са цвнтром у Бресту, онда ћв се те двв дуге пре^
н>е нападе, док св зона немачкнх | С вћи северозападно од Ирске. Тамо св спајају два сектора подморннчког крстарења: из норвешкнх и нз француских база. Да јв ирска обала у рукама Енглеза, борба против тих подморница у Океану бипа бн много %рнкаснија. Међутнм, код најважни)ег дела океанског рати-
напада протегла у току прошле нвдеље од јужне обале Британскнх ОстрЕа па свв до северне Шкотске. Џнновска борба на морскнм путевнма Међутим тежиште рата нијв
Ава-с подблачи нормални карактер састан1?а између г.Лавала и маршала Геринга «- - , -т;- • — У садашњем тренутку ради се о томе 0а се између Француске и Немачке створи атмосфера узаЈамног разумевања Клермон Феран маршал г. Пе-| „Насупрот томе је вицеген, која је присуствовао све I гувернер француске Екваточаном црквеном обреду у ка- ■ ријалне Африке генерал г. Тетплпот. гтпкп! палих воши!ти 10 новембра увече >-путио
6-лло над Британскнм Острвима | шта протеже св 500 километара него на поморским путевима ка | дугачка обала Ирске, коју БриОстрву. Ово помицање тежишта 1 ™ но;о »" "* «мпћ»рт» Тс приметило се већ у првим данима иовембра, али тек сада нспољиле су се џнновске размере те борбе. Британија са жнлавом енергијом брани путеве којима плове у Енглеску храна, сировина и материјал, све важне ратне снаге, Немачка напада на огромном простору од тернторијлннх вода Острва до близу Северне Америне. Бело је потапања н на одстојању 1000 мнља од Канаде. Изгледа да је та зона подељена на три поЈаса. У водама код Острва наиадају авиони, у Каналу авнонама помажу борбенн чамци и далекометна артилернја. Нн у лухвма западне Шкотске, као што -су Кннлох-Касл, нема сигурности од немачких ваздухопловннх јединица. У тим нападнма истакли су се рекордври, као што су поручник Барт (потопио 30 хкљада тона бродовља) и мајор Харшингсхаузен (чнја је ескадрила потопила више бродо-
танија не може да нскористи. То је са горчином истакао г. Черчил у свом последњем говору, а томе се радују Немпи, јер могу да стисну обе чељусти блокаде, северну и јужну. Но и поред свих стратегиских преимућстава, којима Рајх располаже, поред огромног броја потопљеннх бродова (внше од 3 милисса према енглвскнм податцнма, вишв од 7 милиона, према немачким), још се није приметио утицај блокаде на британску борбеност. Бпокада је спор начии савладавања иепрнјатеља, па се према томе још не да предвндети дан кад ће се испољитн резултат садашње борбе на путевима у Енглеску.
Рузвелт позива све т на м ир За претседнива одоора за спољне послобеСената наименобан је г.Џероџ
тедрали за покој палих војнв ] ти 10 новембра ка у светском раг" н у рагу ] франод-ском врховном комеса1939-40 године. I РУ У Д а! ФУ следећн телеграм: На молбу која је упупена , команданту побуаеничквх бор | вање У- Паска Сједнњених Дрпоздравнла маршала г. иете- |Двтх ла аозволн евана, а на улазу у катедралу поздразио га је епнскоп
Њујорк, 11 новембра. — Агенција Стефани јавл>а: На дан примирја г. Рузвелт је дао изјаву у којој је позвао свет на мир, међусобно разумевање и поштовање које треба да влада међу народима. Тнм поводом конгрес америчке омладине, у коме је учлањено око 3.000 друштава, повео је кампању за спреча-
Меднтеравско ратнште На пучинн Средоземног Мора ннјв било ннкаквих догађаја у току протеклнх седам цана. Једнно што се да забележнти, то је погибија две италнјанске подморннце, о чвму је јавила италива св у«упга=н товажом од 100 јм „» Врховна команда, ие да-
хиљада). Ипак св обавља пловидба у територнјалнам водама Острва чак и у највите угроженом месту — у Каналту — само што конвоји, којн се уруђују ући у тај сектар опасноати, морају бити праћени од стране већих ратних бродова. Један од таквих бродова (кстарица од ^10 хиљада тона) оштећена је код\ушћа Темзе, а један је, нзгледаД потопљвн. Највећа концентрација подморннца Други се појас простире од Британскнх Острва* далеко у Атлаитскн Окван: ,лодморнице нападају н на удаљезостн од 500 километара од Ирске обале. Док су ракнЈв" опасностнм« билн нт ложени свмо бродввм^ који". су пловнпи усамљено, сади и в*»јзапггићенијн конвоји постију жртие подморница. Масовна лота{1ан»а бквају све чешћа и чеш5\а. Ових даив забележвно јв укиштењв читавог конвоја са тонвјжом 36 хнљада тона. У тнм на;паднма учествују и ввлики хидро».виони. Велкки број немачких пЈздморница нрстари у океану. Говори се о конценграцији од 190 тнх једнница на пучини западдао оД Ирске. Многобројне су ташкоће око управљања таквом једном »армадом«. Само нскуство светскога рата и из претхоаних месеци овота конфлнкта омог^ћује операцисжо н тактичко ру *ован>е тим ројем подморшпца. Комплнкованост тог рукован»а је главни разлог што није одобрен пропаз америчгог брода са Ј>епатрирцима из Ирске: зауставз' ти рад подморкица је скоро ист*з што н зауставити лет шрапнеи; Капвтани тих јвдиница такмичв се у набројав&њу тонаже потопљених бродова; као ривал чувеном капетану Прину појавио се капетан Кречмер, којн је исто забележио више од 200 хиљада тона својих жртава. У јуначној борбн против подводног непријвтељв, Енглези су ихгубнни током прошпе недеље две ввлнке помоћне крстарице »Лауретикс од 18724 тона и »Патроклус« од 11314 тона. О својим одбранбеним успесима Енглези не јављају нипгта. Тога су се принципа држали и за време псследње фазе подмораичког рата у прошлом ратоваау, сматрајући да такво ћута&е више нервнра непрнјатеља него ли објављивање победа. Испрвд овога појаса подморничкв двлатности пружа св појас немачких помоћних крстарица, иоје тражв жртвв на окванском простору. Није познато има ли сада у Океану већнх немачких ратних бродова н суделују лн у нападима у том истуреном појасу н веће океанске немачке подморнице. Суделова&в иТалијанских подморница је вероваткс, јер Италија располаже са неколнко подморннца океанског тнпа са тонажом до 1461 тоне. По свој прнлици делагност тих јвднница испољила се (према италијанском саопштењу) у потапању 24 хиљаде тона бродовља у Атлантику. Улога обала у рату на Океану Док су немачке подморннце морале, полазећи из Куксхафена или из Кила, обилазити Брнтан ска Острва, њкхове су могућности у лову на океанском простору биле сграничеие. Потрошња торива, замор посаде, кварење механизма смањивали су пречнил њиховог тактнчког крвтања. Сада су, по свој прилици, базе подморница пренете иа француску обалу Бискајског залнва, у »•посрвдну блнзнну путева у Ла
јући иикаквих детаља нити датума када св то десипо. Ни на јужној обалн тог мора ннјв бнло нарочитв делатности, сем ваздухопловнв обостране акЦије у Северној Афрнци. У центру пажњв био је грчки део ратишта, где су се водиле огорчене борбе. Офнцијелна саопштења су веома оскудна и апсолутно »без географијес: обе стране јављају о својим успвсима, не помињући места битака. Једино шта знамо: нталнјанскв су трупе прешле реку Каламас. А од нашег допнсника, којн из близине посматра ток борбе јужно од Преспанског Језвра, знамо да јв, северни фронт непомичан (супарници стојв на граници), да је к албјккск^" в4тра ' Н&дМбћбаГа и! се спрема итапнјанска офан€.нва у правцу Лврина. Брда, снег, недостатак путввв ј Гссречавају бржи развој опера-1 | %ија н зато се ваздухопловинм сиагама поверавају најзначајнијк 'задатци. Италијанско ваздухопповство је веома агилно. Оно: врши многобројна и вфикасна бомбардовања, користвћи св повољинм условима: грчка авијација јв сасвим немоћна а противавионска артнлерија малобројна. Енглеска помоћ Грчкој Брнтаннја ј« отворила Грчкој вредит од 5 милиона фунти ради хнтног наоружања. Ова потпора стигла је прекасно ако се рат убрза, алн ће она бити од користи ако се не промени темпо рата. Британнја је поспала своје официре у Грчну и искрцала је трупе на Крнту. Ту чињеницу не можемо сматратн као помоћ Грцима. Заузеће Крита потребно је на првоме месту Енглезима: Брктанија би се могла помнрити (Са губитком Грчке, али св не би ломирила са допаском нвпрнјадељских трупа, авијацијв и морнврицв на Крит, јвр би губитак Крита значио г^битак могућносги манвврисања у источном делу• Средоземног Мора. Огварну помоћ је Британија указапа Грчкој с авијацијом, (бомбардовање Напуља и другнх градовв, напад на Балону и јачи напад на Брииднзи, поморску луну)^ Грци се надају да св нвће пс*човити норввшка трагнкомедија- Тамо се, наиме, помоћ Британ!ије ограничнла на прнмену ав.вјације, дох је била потребна ^итна н моћна интервенцијв сувоземних сиага. Италиј^анн јављају о жвшћим борбама 1 на граници Судана и итапијаналв Источнв Африкв. Да ли то тр*>ба сматрати опврацијом, која је у стратвгиској вези са борбом \у Епиру а која има за циљ да огежа Италијанима извршење њгахових планова у Грчкој? У ратовнмш се примењују таквв, да упогребнмо спецнјалан нзраз »днввреијвс, помоћу којих једна страна ^намерава да одвучв нвпријатвл«скв снагв са сектора на комв он\ има илн може да има успвха. СуЛ 81101 ® борбв ипак не можемо тумачнти као диверзију, јвр н најваћн успвх на том усамљеном ратиЈату не би могао да натвра Италиуане да пребаие труп« са Балканв у Абисиннју. Абисиннја је јед.»о сасвнм одвојено ратиште. Зато ввентуална . активиост Енгввза, о нојој ннвч* 1 нема детаљнијих података, маке дв значн само одгово- на скорашњи итаиијвискн успех — ввузећ« брда Шушенн код Касапе »— а ннкако нема стратегнскн авд помоћи Грчвој. а ^ г. м.
Г. Павал . Илермон-Феран, 11 новембра. — Агенција Авас јавља: У коментару Аваса о састанку г.г. Лавала н маршала Герннга подвлачн се нормалан каракгер овог састанка н указује на то да поведенн разговорн нмају за цнљ једну полнтнчку франдуско-немачку сарадау, која се намеће с једне н с друге стране. У овом коментару нарочнто се велн да од некога времена нзвесна пропаганда настојн да ову полнтнку прнкаже као штетну за ннтересе Француске, а нсто тако та пропаганда не устеже се да нзносн цео ннз хнпотеза холнко лажннх толнко н немогућнх. Тако је, једнога дана, енглескн радно јавно да Француска напушта један део своје тернторнје, а другога опет да је Француст*спремна да се одрече једног« де.ча својнх кологаја. На ова кав начнн та пропаганда -се трудн да нашкодн једном предузећу које Француској може да дозволн да се вратн што бољем мнру. Истннн за вољу, ннкада ннје бнло пнтаља некнх преговора о мнру н о њему неће бнтн говора све док буде трајао рат нзмеђу Немачке н Енглескс. У 1 садашњем тренутку радн се о томе да се нзмеђу Француске н Немачке створи атмосфера узајамног разумевања н да се корнгнра, односно ратнфнкује таква полнтнка у јавном мншљењу. Резултатн ће показатн д. је то једннн пут којнм француска влада треба да пође- Г. Петен у Клермон Ферану Клермон Феран, 11 новембра. Агенција Авас јавл>а: У пратњи г. г. Енсенжеа и Казноа стигао је данас у,
Пнке који је одржао поздравнн говор у коме је рекао да је Француска за четврт зека проживела два рата. Г. Пике позвао је присутне да одаду пошту палим јунацима. После црквеног обреда маршал г. Петен отишао је до споменика палим војницима и положио венац. У Алзасу и Лорену ће се извршити одређивање национџлностн (Од нашег сталног дописника) - Берлнн, 11 новембра (Теле. фокски извештај). — Састанак између маршала Рајха г. Геринга и потпретседника француске владе г. Лавала претставља на. стазак контакта којн је почео са. станком између вође Рајха и »гараиала г. Петена. У добро обавештеним круговима могло се дана« сазнатн да је прилнком додира између маршала г. Геринга н г. Лавала бнло расправл>ано о пита&има ко. ја се односе на привредне проблеме који интересују Немачку и ФранцЈ-ску. У берлннскнм меродавннм кру говгога се тврдп да се овај коптакт између Немачкв н Фрашхуск- развија у праицу који су обе стране желсле н како је то у пршпцшу било решено нзмеђу Вође Рајха и маршала г. Пете. па. У оквиру овнх пемачко-фрапц>ских одиооа врши се У Алзасу н Лорену нека врега одређн. вања пацноиалносгн иа основу језнка. Сгановници могу самн да се определе дали *»еле да останл- у Немачмој или да се иселе у Фран»суску- Оних којн схсе. определилт за Француоку има сзега 60.000. Онн ће по сопственој жел>и а у споразуму са франц>-ском владом битн исељени у долнну Роне. Целокупну акцнју сеобе Јхзвршиће немачки Црвенн Крст и СС одреди. како је то било извршено и у Бееарабијн. О тим људнма немачме власти ће и даље старати да нм буде оснгл-рано упосљење односн 0 од. говарајућа ^гзистенција. Т- СОКОЛОВПЋ Комунике француског министарства колонија - Женева, 11 новембра. ДНБ јавл>а: Франц>'ско миннстарство колоннја нздало је вечерас следећи ком>*ннке о положају у Либрвилу: Странн радно је наговестио да се Либрвил, који је нападнут од побуњеничких борбених снага, већ предао, До вечерас у Вишиу није стигла ннкаква потврда о предаји овог главног града днстрикта Габон.
Два народна посланика странке „Стреластих крстова" издати суду Пред ттреки суд изведено је десет терориста оптужених за припремање преврата (Од нашег сталног дописника)
Буднмпешта, 11 иовембра. (Те. лефонскн нзвепгтај). — Мађар. ске властн почнњу последњих дава најенергичннје да нступају против извесннх терорнстичких метода, које су могле озбиљно да угрозе постојећн друштвени поредак. Парламент је данас нздао суду оба посланика стреластих крстова. којима је одузет имунитет на основу оптужбе да су насилннм путем и атентатиима прнпре. мали рушење постојећег ' дру. штвеног поретка. Чнм је парламент изгласао њнхово нздаваље суду. оба посланика су >-хапшена Јуче је врховно државно тужиопггво одлучило да изведе пред преки суд десет терориста, који су оптужени да су неколнко ме. сеци прикупљалн бомбе у цнљу да наруше друпггвенн поредакОви терорнсти изведени су данас пред преки суд. Овај суд, према законским одредбама. може да нзрекне сам 0 смртну каз. ну или да ослободн оптужене
као невнне. алн их исто тако може н да их преда редовним сУДо. вима. Др>ти поступак у овоме су ду ннје предвнђен. У месецу августу предвиђено је да све кривице због употребе експлозива долазе искључнво пред овај преки суд. Вођа ове десеторнце терораста зове се Јосиф Клима. по занимању је приватни чиновник. По мађарскнм законима овај суд мора да изрекне преоуду у року од три дана. а изречена пресуда мора с« извршнти у року од трн сата. Изведених десет терориста пред преки суд оптужено је да су прикупили више стотин« б<»1. би, да су били организоввни у једну врсту војннх формацвја и да су имали намеру да насклним средствимв сруше постоЈећн државнн поредак. Претрес је отпочео Јутрос у преком суду. Очекује се да ће се претрес водити преко целе ноћи. Др. Р. САНТО
I бених снага, да дозволи евакуацију циеилног становништва, овај је одговорио: Ви сте са свих страна опкољени. Зависи само од вас да се избег ну крваве и непотребне борбе. Тражи поново да се град преда. Пре сутрашњег дана нећу отпочети бомбардовање" Генерал г. Тети завршио је свој телеграм речима да се убиствене борбе испред града продужују. „У 22 часа, у недељу увече, врховни комесар у Дакру саопштио је да више нема теле графске везе са Лнбрвилом, али да се Пор Жанти још увек налази у рукама лојалних фоанцуских борбеннх снага". Адмирал Платон стигао у Алжир Алжнр, 11 новембра. — ДНБ јавља: Министар морнарице француске владе, адмирал г. Платон, стигао је у Алжир. Последњи месец 6ившег режима у Француској Внш н , 11 нозембра. — Агеиција Авас јавља: У својој књизи, која у иаставцима излазн у сПарн Соару* под насловом сИстина о једном драматском месецу наше историје», г. Жан Монтињи објављују веома важне чињвнице о дога-' ђајима који су св одиграли између 15 јуна н 15 јула 1940 године. Француска нлада стигла јв у Бордо 15 јуна. Иако је војна ситуација у том тренутку бнла катаст ^о <^адна,^ шјо Је генерала г. ЈГегана назело" да "зд" "миннстарског саввта затражи одлуке које одговарају новој ситуацији на фронту, г. г. Рено и Мандел решили су да преселе владу у један прекоморски посед и да Француску предаду страиој инвазнјн. Пошто је увидео да је изгубио већнну у миннстарсном савету, претседник владе поднео }е 16 јуна оставкук. Нову владу образовао је маршал г. Петен, којн је решно да затражи примирје. И поред те неопозкзе одлуке, г. г. Жанене н Ерио и даље су вршили притисак на претседннна Републнке и тражили да он заједно са владом н народном скупштином напустн Француску, не водећи рачуна о ставу г. Петена. Г. Пебрен је 18 Јуна потврдио маршалу г. Петену своју намеру да сутрадан нзјутра напустн Француску и затражио од њега дозволу. «Ја сам решио да останем ма шта се десило», одговорио је г. Петен претседнику Републнке. Г. Алибер предложио је г. ЛебреН У да одложи пут за месец дана. Г. Лавал је такође ннтервеннсао н улагао велике напоре код многобројннх парламентараца које је убедио да је њнхова дужност да деле судбнну француАог становништва. сВн не можете и не смете отаћи, рекао је г. Лавал г. Лебрену. Мн нв можемо дозволитн да влада оде.у Африку н тамо настави једну потпуно безнзгледну борбу. Претседник Републнке односећи са собом државне печате, односи у ствари и француску владу. Он је једннн господар политике. Али, постоји једна политика коју је влада осудила, а то јв политика г. г. Реноа и Чврчнла. Зар ви хоћвте да наставнте ту политику, чак и по цену напуштања француске територнје? Немате право да то учнннте нн под каквим нзгозоРом.> На овв речи г. Лавала г. Лебреи ннје дао инкакаа одговор. Г. Лавал је наставио! сфранцуској нећетв служити ако јв налустите. Никад се више нећете вратнти у земљу у случају ако је у овом тренутку напустнте. Пошто нмате намеру Да напустите земљу у трвнутку када се она налази у најтежем положају, ови ће вам са правом Рећи да ств је издалн. Народ ће можда наћн чак н једну тежу реч и осуду од издајства.* На крају је г. Лавал преклиа,ао г. Лебрена да остане у земљн н рекао му да не слуша внше савете оних који су Француску водилн у пропаст. На питање г. Лавала зашто је досада ишао за тнм људима, г. Лебрен је одговорно да му је ту дужност налагао устав. После овог разговора г. Лебрен је решно да остане у зем-
жава у рат. Нови претседник одбора за спољне послове Вашингтон, 11 новембра. ДНБ јавл>а: Демократски сенатор г. Џероџ наименован је за претседника сенатског одбора за спољ не послове, на место преминулог Питмана. Г. Џероџ познат је као један од оних сенатора који су чешће критиковали политику претседни&а г. Рузвелта. Амерички лист о питању Ирске Њујорк, 11 новембра. ДНБ јавља: Угледни амерички недељни лист „Њујорк Инквајер", јавл>а на основу информација до бивених од личности блиских дипломатским круговима да су већ завршене припреме Велике Британије у циљу запоседања Ирске. Лист тврди даље, да ће Енглеска изврпшти тај напад и-
стовремено експедициоким кор пусом и нападом из ваздуха. Ратни бродови има да оперншу нарочито против утврђења код Корка и Лаухсвајлна. Истовремено треба да војска од 100.000 људи изврши напад из Северне Ирске на слободну државу Ирску. Г. Норман Енџел изјављује да је судбина Јевреја везана за победу Енглеске Њујорк, 11 новембра. — Агенција Стефани јавља: Г. Норман Енџел одржао је говор на једном великом збору Јевреја и изјавио да је суд бина Јевреја везана за судбину Енглеске. Ако Енглеска изгуби овај рат, рекао је на крају г. Енџел, семитска раса тешко ће патити у целсм свету. Рузвелтов говор у Арлингтону Вашингтон, 11 новембра. ДНБ јавља: Претседнпк г. Рузвелт одржао је поводом „дана примнрја" говор на нацноналном гробљу у Арлпнгтону. Нарочнто је подвукао да ће демократнја н дал»е жнветн. Додао је, да се нада да ће народн устатн протнв недемократскпх режпма које је обележпо као „модерле олнгархије" и као модернн облик „античког ропства."
Јапан поставио захтев Индвнини да може искрцати трупе у Сајгону У Токио је^стшао шеф главног штаба јапанске армиЈе у Кини генерал Итагакп и конферисао са кнезом Коно/ом
Њујорк, 11 новембра. КБК саошптава: Према вестнма нз Ханоја, јапанска војна мнснја у Индонннн поставнла је захтев да јапанске трупе могу да се нскрцају у Сајгону. Још ннје бнло могуће да се сазна хоћ елн гувернер Индокнне нспуннтн овај захтев јапанске мнснје. Генерал г. Итагаки конферисао са кнезом Конојем Токно, 11 новембра. — ДНБ јавља! Шеф главног штаба јапанске експеднцноне армнје у Кннн генерал г. Итагакн, којн се вратно у Токно, нмао је данас дуг разговор са претседннком владе к н езом Конојем. Разговор је тр^јао сат нпон односно ее на сва актуелна пнтааа. Потопљен јапански брод на Јангцеу Лондон, 11 новембра. — КБК саошптава. Кннеска званнчна агенпнија јавља да су г.инеске батерије 7 новембра потопнле на Јангцеу један јапански ратни брод, а 9 новембра један јапанскн транспорт који је плозио низ реку. Убијени амерички мисионари код Куцинга Хонгконг, 11 новембра. Агенција Рајтер јавља: Према вестима нз Куминга, у једном селу недалеко од Куцинга убијена су два америчка мисиноара, једна калуђерица и шесторо деце. О овоме убиству не сазнају се ниг.акве поједнностн. Кинеске власти које су предузеле истрагу сматрају да је то дело обичних разбојника. Јубиларне свечано. сти у Токиу ТоКно, 11 новембра. — ДНБ јавља: Прослава 2600-годишњнце јапанског царства почела је јуче са свечаношћу испред царског двора која је прнређена у част јапанског Цара. Овој церемоннјн присуствовало је ок.о 50.000 Јапанаца који су се окупнлн са свих страна да бн узели учешћа прилнком овнх свечаностн. Јапанскн царскн пар и члановн царске куће приредилн , су за све звазкца велнкн бан-
кет коме су прнсуствовалн члановн владе, днпломатскн кор и многн другн угледнн гости. У име дипломатсг.ог кора царски пар је поздравио н зажелео срећу доајен днпломатског кора, америчкн амбасадор г. Грју. Великн бал започео је старом јапанском нгром н разннм јапанскнм музнчкнм делима.
Г. Чаки примио г. Предрага Милојевића I Буднмпвшта, ц новембра. ј Мађарскн миннстар нностраних послова г. Иштван Чаки примно је данас у 12.30 г. Предрага Мило;евића шефа Централног пресбироа југословенског Претсвдннштва мннистарског савета, који ое од јуче налази у Будимпепгги као гост шефа маћарског пресбироа г. Уланн Реанцког. Г. Чаки провео јв са шефом јутословенског пресбироа дуже време у разговору. Ручак посланика г. Рашића у част г. Милојевића Буднмпешта, ц но «м,6ра. ГЦа и послакнк г. РашкН давали су данас у подне у част гђе н г. Мнло;евића ручак у хотелу *Дуна-Палоца-Риц.» Ручку су, поред шефа мађарског пресбнроа г. Уланн-Рввиц"ог н њвгове госпође, прасуствовалн н претстазннци мађарскв штампе.
СМРТ ДР. СОУКУПА I У ПРАГУ Пр»г, 11 номмбр.. _ Д, н , с је у Прагу ухро Р.ниј« дугогодишн .И претсвдник бившвг чвхословачког сената др. Соукуп. (Трансконтинент прес)
ПЈШ
ГОРКАВШ
ј