Vreme, Nov 12, 1940, page 7

ВРЕМЕ з

Уторак, 12 новембар 1910

УТОРАК. 12 НОВЕМВАР 1940

Жена из долине Нила

Завне кухиње у Холаноији Амстердам, новвмбра. — У току ове недвљв бнће у Амстердаму отворвна јавна кухнња у којој ће четнрн хнљадв пнца моћи да добнјају то□по јело. Ово ће бити прва пробна куххња. На основу нскустава која ће впасти добити прнпнком рада те кухнње отворићв се још педесет других кухнн»а у свнм обпастима Холанднје. „Музеј света оно нас" Берлнн, новембра. »Савез Немаца из иностранства« коме је главно седиште у Штутгарту. репгао је да у том немачком граду отворн нов музеј којн ће се звати »Музеј света око нас«. а који ће приказивати односе између немачког народа и страних земаља у којима има и Немаца.

Млада Фелахкаа носн бурнус своме мужу

У Сутбинду, у североамеричкој држаеи Инднјана, ступили су гробари у штрајк тражећи већу награду. Откажо је пгграјк постао једно од сретстава потнштвннх у борби против посподава-

ца прошло )е скоро читаво столеће. Поред многобројних чудннх а често пута апсурдних захтева штрајкача ипак се није досада десио сличан случај овоме у Сутбинду, тамо су гробари просто напросто одбнли да

На1

ко се долази до .каменииа" ко\е важе за ретко укусио Јепо

Ако у добром ресторану затражнте каменице, добнћете нх укусно сервиране, са лимуном. на на» рочнтнм танлрима, као спе цнја.шу делнкатесу. Међутим, за те каменнце не иостојс природна ловншта у Јадранеком Мору већ се гаје вештачкн. Највећа с1к>рма ка.менпца налзи се у заливу Малп Стон, на полуострву Пељешцу. На фарлш се годшшље налазе око трн >ш.шона комада школ»ака. У морско дно су забијенз бетонски стубови а за ове су привезане гранчице маслине, на које се нахватају мале чаурице — заметци шкољака. Да се • шкољка развије, тако да се може

ТЕХНИКА У СЛУЖБИ СМРТИ

Узрока смрти има све вкше

Једна немачка ревија доноси под насловом »Смрт и технпка« занимљив чланак, у коме, између осталог пзше, како је мало било узрока смрти пре, од прилике 500 година. Било је у оно доба и куге, убода ножа, стреле, камена, пожара и поплава- Са цивили зацијом могућности смрти су се умножале. Техника, која је учинила велики корак, створила је стотине смртних могућности. Било што је усавршила сва возила. тако да су омогућене велике брзине, које често доводе до несрећ ннх случајева, било што Је створила компликоване справе са струјом (лифто-

Шездесети рођендан чешког комлозитора Рудолфа Карела

ПР а г ( новембра. — Ових дана је прославио свој шесдесети рођендан чешки композитор н професор музике на прашком конзерваторијуму Рудолф Карел. Рођен у Плзењу, Рудолф Ксрел је ђак прашког конзерваторијума, где јв бно учвник чувеног чешког компознтора Антонина Дворжака. У току своје дугогодишње педагошке делатности Рудолф« Карел је бно дуже време про

фесор музнке у Ростову на Дону. На прашком конзерваторнјуму је за внше него два десет година васпнтао много ученика — будућих компознтора. Од велнког броја сопствених композиција Рудолфа Карела познате су опере »Илгино срце« и »Смрт кумица«. Рудолф Карел је од 1915 годинв члан Чешке академнЈе наука и уметности.

ве, ручне машине и слично). Да не говоримо о оружју, које данас много ефикасније проузрокује смрт, но пгго се то раније дешавало. Писац чланка је израчунао да су се могућности за смрт повећале хиљаду на сто.

продавати, потребно је да прође годину и по, до две године. Посао око гајен>а и надгледања питомаца ове необичне фарме, веома је тежак и разнолпк, Тако да је потребно много стручнога знања да би резултат бпо | псзољан. Велики броЈ нових чешких филмова Праг, новембра — У поспедње време су завршени и ; чекају на премије*^ многи I нови чешки фипмови, док се | други још налазе у нзради, ' или се спремају за снимање. ј Међу њима је »Бабичка« по | роману Божене Њемцове, коју ! режира Чап, даље »Друга смена« у режији М. Фрича, »Велика преграда« у Холмановој режији. Завршени су н чекају на премијеру два фнпма режисера Салвинског »Познај свог мужа« и »Две недеље среће«. За даљих једанаест чешкнх филмова је сиже већ одобрен. Ти фипмови су: »Чешка полка — то је наша полка«, »Једннац«, »Мајстор оштрог мача«, »Несташан бакалар«, »Девица Аполена«, »Кажњена гордост«, »Мио човек«, »Сестра Пасцалина«, »Дивља Бара« и »Завршена мелодија«.

пруже и последн>« уточиште умрлим својим суграђанима. Било је штрајкова који су читаве градове или провинције лишавали осветљења, воде, одела па чак н хлеба. Сви су ти штрајковн ипах донекле сматрани као легитнмва борба трајкача. И у овом случају је полиција покушала да наговори штрајкаче да се прихвате свога посла, када јв требало сахранити једну 80 годишњу покојницу. Гро бари су одбили да учинв ту последњу услугу старици. Када је свештеник са ожалошћеном породицом видео да су сви покушајн остали узалудни, онда је он први дохватио ашов, а за н>им и остали учесници погреба, Али тада, гробари који су скрштених руку стајали мало подаље, скочише и почеше да огнмају овим неочекиваним »штрајкбрехеримас ашове из руку. Настала је огорчна борба око мртвачког ковчега и полиција је >енергичним мерама« успоставила ред те је стаоица ипак нашла свој вечни мир. На "0 "не уметности у Чеш-ој и М опрвсној Праг. новембра. — Организација »Радост V животу« је ове године приредипаокостотину јевтиних позоришних претстава. чији јв задатак била популаризација чешке народне уметности V наЈширим слојевима становништЕа. Осим тога тв прнрећено двадесет популарних концврата. Све те приредбе 1е посетило преко сто хиљада душа, већином људн који због своје финансијске ситуације раније нису могпи посећквати позоришта и концерте.

Хиљаце мизама је спремљено...

V** - % к

У једном војном слагалишту

ЕЈИ И »КЉУКАЊЕс Чо су ухапшена два џокешто су, према оптужСи с а, 1Г кљукала'1 нека грла, дошла проа. Суд је, међу'еје пустио, јер није могао \и њихову кривицу. То не а се многи београдски џо.?нери и власници грла не 1 им средством. како 6и до'раду и еећу суму на клаСамо ничин на који они л>укан>е'' није тако прост се мисли. Кад надлежни шају како се врши ,^слуито у с^вари значи плачч оних који се на тркама наношсње штете исправмицима тркачких кон>а, упутити неког стручиностранство, у ПешТ у ; да тамо проуче све врсте Ба»', како би се у идућој лико ело нашег трка\премило. А ,,кљукачи>' деонемогућили, пошто баца срамну мрљу на 1 хипички спорт. М. СР.

НО Идем прекснноћ ГВОТ" улицом Корнели. }в Станковића на ">у. Бно је мра.к и нншта зндела пред собом. Одјед.

•етим да мн Је нешто о. (апарало лице. Инстиктив.оним са лица једну грану

^откупила ]б аре Симића ће сама хлеб овембра. Ове пекаре ћв, прорачуну, моћи да исоко 30.000 килограма наг хлеба дневно. Остало о се неће пећи у вима.

ОБРАЗОВАЊЕ ЛОВЕ ОПШТИНЕ РЕЗУ ЗАГЛАВСКОМ мв Њ. В. Краља, удазом »вских Намесника, не пред1ретседника Министарског 1, сепо Татрасница у Срезу 1Ском. Моравске бановнне, јено јв из саогава Општибровничке, с тим да се оје нова олштина ТатрасниI седиштем у истом месту.

у лрватски/ - Загреб, 11 новембра. — Бан Хрватскв Баноаинв г. др. Иван Шубашић потписао је допуну Правилника о полагању мајсторских испита из занатских струка којим ов баве жене. Према то! допуии бан може одрвдити места у Хрватској Баиовини у којима жене нв могу да оснивају радњв, иако су стеклв мајсторску спрвму по прописима § 30 Закона о радњама

свом првобитном саставу. Смрзавање мора да се спушта 18—20°С испод нуле и на тај начин могу да се одрже непромењени кроз неограничено дуго време и најосетлиеије животне намирнице, као што су бутер, јаја, пилеће месо, јагоде, грожђе, кељ па чак и салата. т «4 ово пре-

Еуненечарапе са ттошчаном петом

тим и организовало давање. — Г. Сергије Смирноз, н г. Пвтар Поповић профосор про*ели су низ година на проучавању црквених и манастирских споменика. Познато је да су у срвдњем ввку манастири српски играли врло велику улогу у културном животу српскога народа. Исту улогу играле су цркве и манастири у животу јерменског народа. Тако .су на пр. у најстаријој јврмен'ској вароши Ани првстоници Ф Краља Какика научиици истраживачи нашли у рушевинама манастира на двла велике уметничек вредности, која говоре с древној високој јерменској кулКада плетете т УРи. вунене чарале'Ј Затим је г. Смирнов објаснио, за своју децу» како је дошло до тога да св лаили мужеве тре-» ти авог подухвата. У манастиба нарочито по. Ј ру Витовици код Пвтровца на јвчоти п\?ту. ГТо.' Млави нашао је једну камену ? готову данас ка-• плочу, на којој су били урезаии да Је вуна толи.»Јвдан за другим старословенски ко скупа и када \ и се мора мисли-ј ти на сваку па-л РУ- ф Ако већ ради. 4 Идући даљв у својим истрате ову врсту пе- 4 живањимв, г. г. Попо*зић и те% која се код^Смирнов наишли су на читав нвс зове .,фрвн. /ииз разних спомвника, који гоцуском петом". \ воре о великој јврменској кула која се ради 4 Т УР И и ° Разиим првтставницина двв игле, још 4 ма јврмвнских народа, хоји су ; у почетку >-пле-} У спели да дођу до највиших по' тите памучан ко ^ пожа 1 а - Тако историски подаци Ј нац, и радите 4 гов °Р в о томв, да су Јврмени на Цк пету у висини 4 Балканском Попуострву одиграод 6 см На тај/ ли »идну културну улогу, да су начнн пета ће бити јача н мно. I шару: 1 петља наопако, 1 правоМ 8 ™ »елики број лекара, научго теже ће се цепати. изн>тра (швајцер) и тако У ТОКУ^ ника, а да су и у самој држав3* ову врсту аета трсба радцти I 14 редц. / мви уиавм заузииали висо&а ме-

КЊИШСОПИ ПУПКЈГС Главног савеза српских земљорадничких задруга

јерменски текстови. Ова плоча датира из године 1218 и према томе говори о Јерменима још у оно доба.

У жељи да да потстрека за упознавање нашег села и живота на њему и да популарише задружну мисао у најширим слојевнма народа, Главни савез српскнх земљорадничких задруга овнм расписује књижевни кон курс у укупној вредности од 30.000 динара за ромаие или позоришне комаде, који ће обрадити жнвот на селу у вези са задругарством, а који до данас ннсу објављени. Наградв ћв бити пет и оне износв:

днн. 12.000 8.000 5.000 3.000 2.000

за прво награђвно депо » друго » » » треће » » » чвтврто » » » пето » » Рок за првдају дела је 15 апрнл 1941 год. Првенствено право из> давања награђених дела има Издавачко - просветна задруга с.о.ј. — »Ипрозс. Ако »Ипрозс изда дело, оно ће бити посебно хонорисано, под условнма како је то до сада уобичајено (60% од чисте добити писцу). У намери да се имена учесника у конкурсу одрже у тајности до објављивања одлуке о награђивању, аутори ће своја дела достављати Секретаријату Главног савеза с.з.з. пре ко поште. Дело не сме бити потписано именом писца, већ шиф- \ ром. Решење шифре мора бити аредаио у одвојево) запечаћеној I

коверти, која ће бити здружена самим делом при предаји поштн. Оцењивачки одбор, жоји ће прегледати дела, одређен је одлуком Управног одбора Главног савеза с.з.з. н сачињавају га господа: Владнмир Вујић, професор; Момир Вељковић, управник Народног позоришта/ Велибор Јонић, професор, Раша Плаовић, рвднтељ Народног позоришта; Сввтозар Јовановић, професор Воја "Борђевић, првтседник ГлаВ' ног савеза с.з.з.

5ВИ КОМАНДАНТ ЗАСКЕ ДИВИЗИСКЕ ОБЛАСТИ НА ДУЖНОСТИ Бања Ј1ука, 11 новембра. Досадашњи командант Врбаске дивнзискв области гвнврал г. Гавро Маринковић премештеи јв из Бање Пукв у Мостар. За новог команданта Врбаскв дивизискв области постављен ]в гвнврал г. Драгослав Милосављевић. Данас пре подне генерал г. Милосављевић посетио је вршиоца дужностн бана г. Гојка Ружнћа.

и појурим на светлост. а твмо сам Н а огледалцету кмала шта да видим: низ образ текао је танв« млаз крви. Сутрвдан сам на исто место дошла по дану и видела да се над тротоаром направио читав свод од грана, коЈе су се испрЈ -жиле из дворишта једне куће. Једна од гранв запарала ми је образ- Од тада обраЛам па. жн>у на ове гране, па сам констатовалв Да их је зшого у Беогрвду. Како су оне за пролазнике врло опасне. то би могло да се удеси. па да се на њих обесн таблица: ..Пазн. опвсно по жи. вот", кад већ не може да се нађе надлежан и дв нареди кућевла, сницима да гране отсеку. НАПАСТ БИ- У једном биТОЛСКЕ УПИЦЕ фву, На почет— ку Битољске у лице, састаје се свакодневно једна дружина профвсионалних беспосличара који чнтав дан пију, а затим, кад им понестане новаца, излазе у напитом стању на улицу и постају права напаст за пропазникв. Наметљивошћу која изненађује заустављају сваког пролазника, захтевајућн да им да неколико динара. Они који их одбију нзложени су погрдама и њиховим примедбама: »Шта? Немате два динара? Баш сте јадан! Жалим што ја немам, па да вам позајмим!« СтановниЦн Битољске улицв познају их ввћ издалека и уклањају им св с путв. Али, то није увек могуће. А у непосредној близини налази се кварт.

ДВА ПАДЕЖА Био сам на путу — ДВЕ ЦЕНЕ па сам у Загребу " на једној пошти предао тепеграм ове садржине: »Садамиаесетог допазим у једанаесет часова.с Чиновник на шал теру израчунао је да су то седам речи. На моју рекпамацнју он ми је сбјаснио, да је »седамнаесетис једна реч, а »седамнаесетогс две речи, јер је други падеж. Отишао сам код управника поште и он је телефонски објаснио свом чиновнику да не може други падеж да кошта скупље од првога. Ипак ми је чиновник наплатио два динара за седамнаесетогс. Шта више, узво ми је два динара и за »једанаесетс, иако то није другн падеж.

гс лиешаФи

ИНДУСТРИЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ 1918—1938 ГОДИНА". Аутор овв књиге Је г. Стеван Куколеча, чи-

УСПОСТАВЉАЊЕ ЖЕЛЕЗНИЧКОГ САОБРАЋАЈА ПРЕКО ЂЕВЋЕЛИЈЕ СА ГРЧКОМ Почев од 12 новембра успоставља се веза железницом са Грчком и то: Наш воз 122 којн долази у Ђввђвлију у 14.8 час. имаће везу за Солун у 16 часова, а воз из Солуна који приспв у Ђевђелију у 11.30 час. имаће везу у Ђевђепији на наш воз 121, који попази V 15.30 час. Путници за Грчку треба да буду снабдевени специјалннм дозволама од Грчког посланства у Београду.

КРАЋЕ У АУТОБУСУ БЕОГРАД — ПАНЧЕВО Панчево, 11 новембра. — Аутобуски саобраћај на хтрузи Београд — Панчвво и сувише је преоптерећен због укидања локалних возоза. У последње времв гужву у аутобуснма нарочито искоришћују џепароши и поткрадају путнике. Тако јв пре два дана непознато лице шефу железничке станице у Панчеву г. Стевану Наумовнћу иЗвукло из џепа новчаник са три хиљаде динара, а земљорадннку Душану Станкову новчаник са пет хнљада динара. Полиција води истрагу.

ВРШАЦ ДОБИЈА НОВУ ЕЛЕКТРИЧНУ ЦЕНТРАЛУ ВРш*н, 11 новвмбра. — У Вршцу I подише модврна влвктркчнв цвктрала капацнтета 9.000 кокскнх снага која ћв задовољоватн потребе овога крај*.

ш|д>-стрнје. Ово дело, је. у нашој привредноЈ литерат>-рн. решила Је да нзда и „Балканска шталпа", нмаЈуЋи у внду да ће ова 2ш >иг& претстааљати заиста Један добнтак за нашу прнвредну лнтератЈ-ру н да Ле пропшннцнма пндустрпјатизације ЈутославиЈе до казатн колшсо Је н>нхон пут погрешан. Као што Је познато ,,Балканска штампа" већ пет годнна свакодневно о<ЈЈавл»уЈе ннфорогатнвну прнвредну кореспсшдеетшјУ ,,ЈЈТословенсЈ:н курнр". Књнга ће иматн преко 400 страна. С обзнром на велику режнЈу око издаван»а ове књнге гсао н њену вредност. одлЈ-чено Је да књлга нма Један огласнн део. Дена кв>изн бнће 250 динара. Кљнга нзлазн нз штазше □оловнном новембра. Г.ТАСНИК ИСЛАМСКЕ ВЈЕРСКЕ ЗАЈЕДНИДЕ Год. 8. бр. 11. Сарајево, повембра 1М0. — У садр. жаЈу: Хемнн Спахо, А>-гономи]а фетаре; М. БасзмаџнВ, Јеаан хасидн шернф; А. Шкаљић, ШериЈатско наследно право; X. М. Хан_ џнћ, ..Мнраџнја" Сабнћа УжичаЗ ннна; Отварање новнх оамнЈа; Но во кн»нгс; Службени део. — Годнш н»а претплата 60 динара. Уредннштво: Сарајево, Мусала бр. 2. НОВИ СВЕТ. Год. 1, бр. 17. Бео град, 6 новембра 1М0. — У садржају: Г Феранте, Паралеле; Још једна значајна свечаност нашег Једриличарства; Глумци — драмскн а>тори; М. Зотченко, Невер ство н љубав; Р. Гарнс. Шесто чу ло; И. Ил>ф н Е. Петрвз, Ноаннар Ошејннков; М. Радоњић. 10.000 ми лнонара — пл-ка снротнња; Н. Алекснћ. Жута опасност; Сиорт (СЈајан уснех нашнх фгтбатера; Спортски клубовн у унутрашн»остн); Мода; ЈулнЈа"Лазаревић, По сета онима којих нема; Е. Месннћ Улога пнонира у модерном рату; Г. Келеман.У тунелу; Е. Се, Шта Је разумео...; Женске прнче; У но вембру наЈвише звезда пада; Нашн људн, велнкн н мали; М Цвик, Блнзанци (роман); Нозн свет ЈугославиЈа; Хумор. — Полугодиши»а претплата 56 дин. Уредннштво: Београд, Палмотићева ул. 3/1У. 3 ДАНИДА. Год. 1„ бр. 3. Бео. град, 1 новембра 1910. Цец а 3 днн. — У садржају: X Ннкатсои. Вјшстон Чврчнл; Л. Смодлака, Енглеска н Николај; М. Жнвановнћ, Слобода пловидбе морнма н океанима; А. Макдонел. Шкот н Брнтанско царство; Е. Баркер Ре.и:_ гнја у Великој БрнтаниЈи; Л. *<ад борн, Златно приморЈе; Џ. Бакан, Тридесет н девет стеаенцца (ро! ман); Н. С. Јовановнћ, ЗиачаЈ нн глиског Језнка за орпску нал-ку н практику; Н. Макензи, На\-ка у служби Брнтанског царства; х. Невннсон, Енглеон н уметност; X. Смнт, Раднички омладннскн клубови; Б. Стасн. Ђавољи посао (пр а ча»; Др. Ерић. Г>-д баЈ. Џонн| Годншн»а претплата 50 днпара. Уредннштво: Београд, Влајковићева ул. 28. ЂОРЂЕ ДАВИДОБИЋ: Идеолошке основе нашег задоугарства. Београд, 1940. Стр. 13». " Цс41а а0 днн. — У нздању , Еконемско.фнваиснјског жнвота" нзашлл је кљн У коЈоЈ се на врто методичон Јасан начин взносе ндк>лошке осново и смерннце иаш;г задругар ства из пера г. Ђорђа Давпдовића, оекретара Главног задр>-жиог савеза н уреднпка „Економско фи н&нснЈског жпвота". Поред оппггег идеолопгког смера нашег задругар ства у књизи се нзносе разлнчнтн утнцаји на идеолошко нзгрвђивање задружног покрета. Својнм замахом н орнпшал ношћу књига претстапља врло значаЈан прнлог екоахолхско-социјадиоЈ иауци.