Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
ИЗ ТЕОРИЈЕ ВРЕДНОСНИХ ПАПИРА
39
своје физичко тијело. Права и обавезе су због тога „бестјелесне ствари". Због гога y економском промету, тј. на тржишту са таквом робом као што су права и обавезе, нужно настају тешкоће које ометају промет са таквом робом, јер на тржишту све треба да има опипљиво тијело да би ce економски закон врнједности могао несметано одвнјати. Права и обавезе ce не могу узимати y посјед, јер je ту .реч о повјерилачко-дужничким односима који су објект туђега права. Ако повјерилац A прода своје потраживање према дужнику Б неком другом правном субјекту В, онда он то своје потраживање не може y буквалном смислу, тј. фнзички, предати купцу (цесионару) y посјед. Због тога му он предаје пиомене доказе о постојању тога потраживања. Писмени доказ који y првом реду служи управо доказивању постојања права y евентуалном судском ‘спору, доб-ива на тај начин нову функцију, a та je y томе да симболизира саму егз!истенцију потраживања као таквог те ce превосом писменог доказа о постојању потраживања преноси и само потраживање. У томе ce састоји процес инкорпорације права (потраживања) y папиру. To je уједно и заметак папира од вриједности. Узимањем y посјед папира који je до тада био само доказно средство о постојању потраживања (права као бестјелеоне ствари) цесионар као купац потраживања добива «а симболичан начин y ~посјед'' и само потраживање. Цесионар Б стиче тиме влаонцштво на папиру, a кроз то и власншптво на само право из папира као бестјелесне ствари која ce je инкорпорирала y папиру. Папнр на к-оме je записано потраживање, нема сам по себи, тј. као папир, никакву односно сасвим безначајну вриједност, али као отјеловљено потраживање он добива управо толику вриједаост какву претставља потраживање које je y њему инкорпорирано. Тако иначе безвриједни папир постаје вриједносни папир (папир од вриједности, хартија од вриједности). Ако сада купац потраживања (цесионар) прода неком трећем лицу купл.ену тражбину, он треба само да новом купцу преда вриједносни папир. На тај начин дакле једно право (потраживање) може циркулирати на тржлшту као и свака друга роба без икаквих потешкоћа. Тнме je задовољено потреби тржишта за сваке робе на тржишту. Право жоје je инкорпорирано y вриједносном папиру постаје тиме негоцијабилно, тј. постаје роба. Папир y коме je инкорпорирано право мора дакле да буде преносив да 6и инкорпорирано право постало иегоцијабиљно. Постоје дакле два битна услова да (ш један докуменат (обично папир, али може бити и од другога сличног материјала) постао вриједносни папир. To су: 1) инкорпорираност права y папиру и 2) негоцијабилност инкорпориравог права кроз тржишну способност папира (4).
(4) У традиционалној правној науци ce и не покушава улазити y суштину појаве врједносних папира већ ce само даје њихова феноменска и формално-статичка дефиниција. Тако је код нас проф. Павао Растовчан y сзоме познатом дјелу (Врјједносни папири, мјеница, чек, Загреб, 1950) дао слиједећу дефиницију врједносног папира: „Врједносни папир je исправа о грађанском праву, које je с исправом тијесно повезано, те je искоришћавање права увјетовано држањем исправе. Обил>ежје врједносног папира лежи дакле y цивилно-правној функцији, што je папир врши при искоришћавашу права, које je y њему записано. Или, према другој сличној формули, да бисмо могли говорити о врједносном папиру, исправа мора имати за право, које je y њој означено не самр процесуално значење, већ мора бити његов битни цивилистички елеменат. Толико дакле y опћенитости, У појединости ваља казати, да повезаност исправе и права не долази код свих врједносних папира y једнакој мјери до изражаја. У обзир долазе напосе три елемента; право без