Beogradske opštinske novine
ГОДИНА X. ИЗВЕШЋЕ о клању стсме на општинској кланици и раду општинсвих спољних надзорника ЗА МЕСЕЦ МАЈ 1892. ГОД.
I. за гра$анство заклано је: 294 вола; 214 крава; ]87 телада, што су укупно гежили 5408 кила ; — 12 ком. оваца; 1 коза; 8393 ком. јагањаца ; — 809 свиња — дебелих и средњих на меру које су укупно тежиле 63, 119 кила; 1 прасе до 20 кила и 5 прасади до 10 кила комад II. за војоку 2 оотале државне заводе: 204 вола ; 199 крава и 2040 ком. јагањаца. — Од ове стоке, коју је лиФерант клао, издато је за ОФицире 9749 кила, а претекло је и у варош за грађанство унето 4056 кила. — За месо издаго ОФицирима и за вигаак у варош унесени, наплаћена је аренда. Од напред поменутог броја свиња марвено-лекарским прегледом нађено је 26 комада заражепих бобицама, од којихјемесо прописно понишгено. III. Приход. За сгоку која је клата за грађанство, за месо издато ОФицирима, за претекли вишак од гајина унесен у варош за грађанство, наплаћено је: наимеаренде 29,395-60 дин. на име лекарске таксе 723-70 дин. и на име кланичне таксе 1048 динара. Свега прихода од аренде и такса месарских у месецу Мају, билоје 31,167 30 дин. IV. Веуредностг Према добивеним доставама билојеових неуредности: I. Кријумчарење : укријумчарене су : једна крава ; три свиње ; двадесег и једно јој је несрећу и грозан положај прибавио Бруио, кога је она љубила више него свој жнвот. Журпам корацима пође кућп, јер је морала са својим оцем говорти, морала га је опоменути да се чува. Отац јој не беше дома него је отншао у ХеленхоФ и поручио по слушкиши, да ће се скоро вратитв. Чекала га је и чевала са ужасом и нестрпљењем, али он не дође. Да ли ће опет целу ноћ тамо остати? Ноћ се већ хватала а Павла Јохуса још нема. Бројала је минуте, који су сада тако нолако цролазилп и већ није могла више да чека у овој старој кући. за коју јој се сада чинило, да ће се на њу срушити. Обуче се и пође ка Хеленхову. Тешко јој је било кад Је помислила, да ће се морати састати и са оним мрским странцем, али брига за оцем победила је све. Једва већ у ноћ доће као без душе до напуштене куће, у којој је њен брат стаповао. Све је мрачно, лупала Је на врата, нико јој се не одзива, нпкаква знака, да се ико зкави у тој кући налази. Где су они? У развалинама? Од страха и ужаса хтела је да се сурва, но номисао на опасност да јој нову снагу, закуца још јепанпут јаче иего пре и очекиваше одговор. На то се отвори прозор на малој кући до ове и неко рече кроз прозор!
—_2б5 јагње ; једно јаре и један случај продаје говеђег меса грађанима из војне месарнице. II. Криве мере: четрнаест случајева. III. Једап случај продаје квареног меса. IV. Један случај нетачних теразија, намерно удешених за криво мерење. Крива мера нађена је у продавницама ових месара: Косге Папђеле, Мике Констапгиновића, ЈеФте Најдановића и Богоја Грујића. А кријумчарилк су но именце : Јован Димитријевић месарједну краву, Наум Најдановић месарједну свињу, Илија Половина месар две свиње, Димитрије Тасић месар два јагњета, Милан Арамбашић мехапџија једпо јагње, Никола Тодоровић мехапџија једно јаре, Коста Михајловић механџија једно јагње, Михајло Костић механџија једно јагње, Јанаћко Фогировић каФеџија једно јагње, Никола Ђорђевић каФеџија једно јагње, Трајко СтеФановић каФеџија једно јагае, Настас Дозановић каФеџија једпо јагње, Душан — Тадија — Марковић каФеџија једно јагње, Стеван Нишлић каФеџија једно јагње, Живко Стокић каФеџија једпо јагње, Ђорђе СтеФановић каФеџија једно јагње, Петар Радуловић кувар једно јагње, Анћелко Јовановић млекаџија једпо јагње, Радован Анђелковић куварједно јагње, Никола Максимовић млекаџија једно јагње, Милан Петровић кувар једно јагње, Младен Станисављевић клачдвајагњета, Вуле Николић клач једно јагље, Никола Михајловић месар продавао је говеђе месо грађанима из војено месарнице. Са свима овим лицима, код којих су нађепе напред побројане неуредности, лоступљено по правилима о слободном клању сгоке и продаји меса и по кривичном зикону.
»Нема нпкога у тој кућц." «Па где су?" запита Роза, кријући свој глас што је више могла. „А одкуд ће мо ми знати, где се тивесељаци скитају! Можда су у Велхајму на вино, као : свако вече," и прозор се затворн, јер је ноћни ваздух бпо хладан ц влажан. „Свако вече!" Ове су речи одјекнуле у њеном срцу. Дакле они нису никад код куће па и њен отац није бнвао у ХеленхоФу! Шта би јој номогло да пх овде очекује? Поводећп се као пијана пође кућп. Страх је беше да пх нађе у развалиаама, и већ је оставила ХеланхоФ далеко за собом ала се још ннје решила да их тамо тражи. Скоро трчећп је ишла и кад је дошла до раскрснпце, удари са свпм бесвесно нутем што води ка развалинама. Пред брежуљком напустије храброст. Некада је пркосила страшилу ових зидина када је знала само за сујеверне бајке. Сада је знала за грозннје ствари, које су јој срж у костима ледиле; тим страхотама вије смела пркосити* Унлашено, као да сви дусн нз развалина, за, њом иду, јурила је Роза натраг кући, наравно са слабом надом, да ће оца тамо наћи. Млађи су већ давно поспали а она је седела покрај прозора, што у авлију гледа и ослушкивала је
6Р0Ј 25. ОПШТИНСКЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ
На дап 16. Јуна т. г. од 3 —6 часова после подпе ержаће се у грађевинском оделењу суда ово општинског у Панђеловој кући на марвеном тргу, јавна усмена лицитација за зидање гробница на новоме гробљу. Кауција се полаже прн лицитацији у готовом новцу или у државним или иначе вредећим папирима и то: 1. За I. класу 1000 дин. 2. За II. класу 1300 дин. 3. За Ш. класу 900 дин. Свсга сто комада гробница. Ближи услови и остала текничка документа могу се видити у поменутом оделењу сваког радног канцеларијског дана а и при лицитацији. Од стране суда општине вар. Београда ГБр790- 10. Јуна 1892. год. у Београду.
ИЗВЕШТАЈ о количини Боде која је потрошена на ч-еснама у Веограду
од 16 Маја до 1, Јуна 1892. г.
о р< о и ш Н
ВОДА ИЗ
Рад дасвно сати
Количина воде за 15 дапа у литрима
Примедба
1
Општ. бунара
915 м.
1,598.400
2
Вар. нзвора
24 сат.
3,243.130
3
Вулб. пзвора |
24 сат.
971.610
Свега за 15 дана литара
5,813.140
сваки шушањ, док јој се насу очи склоппле од умора и слабости. И на столици, дрктећи од зиме, јер је те аоћи био јак мраз, пробудпла се је тек, кад су први зраци сунчани обатли лишће па дрветима. У тај пар учинн јој се, као да су сад закључавана једна врата. г Бипи и ослушкиваше — нема тишина беше у целој кући. Да ли се је вратио отац? Пазила је, неће личути ма какав шушањ, алп све беше мирно сем великог дуварног сата, који је у ходнику куцао седам часова. Огрне се марамом и изађе у ходник. Млађн су били доле; пико је вије могао чути. Пазгљпво се привуче ка вратама очеве собе. Да ли је он био унутра? Полако закуца, и кад није добила никаква одговора, закуцајаче. „Ко је то?" одговори глас старога Јохуса. „Јеси ли ти, Карло? Сад ћу ти изоети чизме напоље."
(Наставиће се)