Bodljikavo prase

БроЈ 47

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Страна 3

—■ Јеси ли читала у новинама иако су у ноном месту нашли поломљено посуђе од преко 2000 година. — Ах, да, те служавке су увек биле исте.

Ко је кога надмудрио

Отиде једном Перица, иако се није разумевао у коњима на један коњски вашар. Изненада спази једног Цигу, како је продао неком човеку (на изглед Цинцарину) једног одличног коња и то у пола цене. Зачуди се и, пошто Је задовол>ни купац отишао, упита Циганина: — Како бре, тако јевтино продаде тако финог коња? — Није он, море, добар, видеће Цинцарин када почне да му рамље", рече Цига. Оде Перица код Цинцарина и каже му, како му је Циганин подвалио. Насмеја се Цинцарин. — Зар мени да подвали? Па коњ рамље зато што му није

потковица добро прикуцана. Ево погледај1 Ево ти опет Перице код Циге. — Ипак ти је он подвалио! Коњ рамље ради рђаво потковане потковице. — Не брини, рече Цига, ја сам ту потковицу погрешно наместио да би он мислио да коњ не рамље. Не дам се ја преварити. Отрча Перица код Цинцарина и каже му, да му је Цига збиља подвалио. — Било како било, он ми није подвалио: ја сам му наиме платио лажном новчаницом. Не дам се ја преварити... То рекавши, Цинцар се обазриво осврну и кидну у гомилу.

Сликар натуралист ГГТ^Т

— То |е велики брбљивац. Свуда Је причао да може сликати само природне ствари.

НЕДЕЉА, 11 ОКТОБРА Прича ми један пријатељ из околине Београда: Купим од сељака троја кола дрва али нигде тестераша. На једвите јаде нађем једног Личанина и погодим се са њим. Прође два дана а тестераша нигде. Кад трећег дана иде мој Личанин и води два сељачета. Погледам, а њих тројица имају само две тестере. — А где је теби алат? — питам Личанина. — Ја сам пословођа и само наджиравом а ови стружу... ПОНЕДЕЉАК, 12 ОКТОБРА Мој пријатељ Пера слави. Михољдан, прва јесења слава, па се уплашио да не навале гости, зато у канцеларији написао ову објаву: — Славим за све пријатеље и другове, али молим да свако понесе по два парчета шеђера за каву и по три парчета за жито. Пошто ми је стан мали, молим да долазе највише по тројица у трупџ, јер у куђи имам свега пет столица..." И, како ми причају, одлично су се провели. Свако је донео по нешто, Перина домађица спречила, па се сачувао леп народни обичај а Пера прошао са мало трошка. УТОРАК, 13 ОКТОБРА Данас сам сеуверио да је уторак и још тринаести, заиста, баксуз дан. Сретнем мога друга Јоцу, глава му сва завијена. — Шта је, побогу и забога? питам га ја. Да не идеш са Косова поља? — Још горе, друже! — одговори Јоца снуждено. За мал' главу да изгубим. — Ваљда нека туча на пијаци? — испитујем га ја. — Ама није. Домађа ствар. Нестало ми Дувана па ја почео да шуњам по кући и тражим неки пикавац. Тако натрапам и на жеиину ташну. Помислим: можда је Милка оставила неку цигару. Кад тамо, место цигара, једно писмо. Копка ме да видим шта је и отворим, а кад тамо: Драга Милкице... Даље нисам прочитао јер ме иешто тресну по глави па се обезнаних... — То није пријатна ствар тешим га ја ал" он одмахну РУ ш ком: — Море, иисам се обезнанио од љубоморе већ од портфиша Наишла Милка кући и кад видела да читам писмо, дохватила портфиш.

— И шта је било даље? — питам ја. — Ништа! Писмо нисам прочитао, она га склонила а сад идем У апотеку дз купим бурову воду. СРЕДА, 14 ОКТОБРА Чудан смо ми свет. Мој комшија Коста узео од мене две хиљаде динара на зајам кобајаги за зимницу. А јз га, исто вече, видим у кафани. Лумпује. — Зар си зато узео паре? корим га ја, а он кроз песму одговори: — Док има будала, Коста овако гура!... Хтедох да га изгрдим, али се сетих да не вреди. Ми живимо од данас до сутра и сваки онај који цам то замери прави нам је непријатељ. ЧЕТВРТАК, 15 ОКТОБРА Једна моја познанџца, иначе професорка, која је путовала возом за Обреновац, жали ми се јутрос: — Света и света. Једва може да се дише али улазе на силу. Није чудо да у таквој атмосфери буде сукоба и неугодности. Али што су три девојчице, које су ишле са једном старијом женом, ваљда мајком, изговориле у свађи са једном грубом средновечном женом — то нисам чула за мојих 50 година, а српски језик ми је предмет. Вулгаран, сочан речник, просто милина. Када сам их опоменула, најмлађа од њих дрекчу: ■ — Марш, не лај!... ПЕТАК, 16 ОКТОБРА Један сељак из околине Крушевца — бар он тако рече донео ми џакче пасуља око 10 кила. Вели: — Одличан. Прави Тетовац... Навалио ко зубна болест, кука како нема паре за повратак, дошао вели да купи лекове и ја узех. Рече да ђе дођи да узме џак и оде. Када не дође до увече ја узех да преручим џак и кад га изручих за мало ме шлог не удари. Пасуљ к'о драмлије, смежуран, прљав а само један килограм одозго леп, крупан пасуљ. То се данас зове солидна трговина. СУТОБА, 17 ОКТОБРА Испред мене иду два гимназиста и гласно разговарају. И нехотице, чух како један од њих прича: — Мој ђале има гарсоњеру и

]а га упецао и сада ииам лове колико хођу. Чим запне ја му кажем да ђу да предам кеви а он одмах отвори шлајпик!... Бџш напредна омладина, пема шта!

ЕПИГРАМ Прилика се пружа сваком Ко није на паре лаком Да учини гест од срца И прилогом својим спасе Сиротињу која грца.

ПОСЛЕ ПРВОГ ФИЛМА

Алексић је снимао филм у коме је стварно напао физички партнера, тако да је он морао и*и у болницу.

Режисер: — Ако ми добро Алексипа за глумца.

одиграте ову сцену, позва^у

На изложби чувеш комкчаца

Шаплин: — Изгубио сам своју популарност. Људи се више емеју Винстоновим политичким комикама, нсго ма ком мом филму.

Лепи Ика моЈ Је дика У срцу му моме слика Али судба хтеде груба Испроси ме бата Љуба Хоћу љубав да му дам Нека мери он на грам. Весело се ори труба НиЈе рђав бата Љуба НиЈе кицош нагиздан Ал ме љуби сваки дан ШалаЈ! " ♦ " На рушевинама Гроб Стаљинграда Гори к'о бакља. Ту Совјет страда, Немац га макља. У ропцу грца Црвена брана. Певају срца: „Оде Сатана!" А иза ове Горуће жари, Гризе бркове Тиранин стари.

Чунгкинг-Кина и сланина Да ли знате причу О лакомом мишу, Што је деца сричу, Кад уче да пишу! Е та прича иста, Што рачуне брља, Чунгкинг-Кини приста, Па сад главу трља. Чанг-Кај-Шек сланину Загризао, луда. Сад у мишоловци, Жица одасвуда.

77 Ти си сан и мета Домаћица многи Зато целог лета Беше сметња слоги И миру у браку. Ти истресе многе Јанџике и кесе Ал' скривена пара Увек има ноге И вазда је ђаво Некуда однесе.