Borba, 26. 07. 1989., S. 3

БОРБА 26. јул 1989. страна

тротив је инфлације

Врло је реално да суфицит у клирингу до краја године доведемо — на нулу Ф Југо-мјеница дјелује врло озбиљно Ф Инфлациони вал имаће свој врх у ових пар мје-

Наставак са 1. стране

Морам рећи да код клиринга нисмо ни од чега одустали. Ми смо одустали од једне одлуке, за коју смо, када смо је донијели, знали да нема сасвим јасну правну основу, и да је нетко може доводити у питање. Међутим, ми смо тада повукли три потеза. Прво смо предложили измјену Девизног закона (члан 143-а, који нам даје законско право да онда можемо вршити такве захвате). Знали смо да ће процедура његовог усвајања традати барем два мјесеца. Такође смо ставили у процедуру нови Закон о девизном пословању, који то исто предвиђа, само још и много шире — даје нам права и на вођење политике течаја, а и нека друга права која сада нема

треба да му омогуће да стварно води политику економских односа са иноземством, аутономко, као и монетарну политику.

Ми “смо знали да ће једно и друго трајати најмање два мјесеца и нисмо смјели рескирати да нам прође два мјесеца да нам и даље расте клиринг, који је већ тада, само у овој години, имао раст од скоро 500 милиона долара. И, након што смо ми донијели ове мјере (и не само оне има још низ других мјера за које смо ми имали право да донесемо), као и мјере које су, с друге стране, подузимане за стимулацију увоза из Совјетског Савеза, нама се у два мјесеца раст клиринга (који је у овој години износио 492 милиона долара) смањио за 276 милиона долара. Врло је реално сада да ћемо тај суфицит довести на нулу до конца године, како смо записали у платној биланци која је усвојена.

Што се тиче дугорочних рјешења, ви сте већ читали шта ми предлажемо СССР-у, почев од плиновода, дрвета, експлоатације рудника итд., у шта да уложимо тај вишак; јер, ако га не будемо уложили у неке нове изворе из којих ћемо добити нову робу, нема шанси да то ријешимо.

Такође, знате коју смо ми гужву имали око „југо-мјенице“. Међутим, „југо-мјеница“ већ дјелује, морам рећи, врло озбиљно. Наиме, оне мјере, које смо подузели да смањимо право авалирања „југо-мјеница“ са 40 на 20 одсто, већ врло интензивно дјелују. ' Законодавац, који је доносио закон и одложно дјеловање и функцију „југо-мјенице“ до конца деветог мјесеца, заправо је направио једним великим дијелом медвеђу услугу самој привреди коју је хтио бранити. Јер, докле год постоји ова мјеница која функционира, не могу се употребити друга средства плаћања која нови закони омогућавају од акцептних налога, па до мјенице, али мјенице праве, која није сурогат новца, него мјеница! Ми смо, поред тога, сада подузели мјере и око употребе чека, | које ће врло снажно дјеловати

Савезно извршно вијеће, а која.

Тако да ће, поред свег другог |

што смо до сада подузимали, то бити. један додатни захват о којем ћемо ми и обавити конкретне разговоре са привредним субјектима. Наиме, једно је евидентно — захваљујући високом нивоу производње, постоји већ трећи мјесец узастопно вишак робе и све већи раст понуде изнад

Опипљиви

| резултати пословања

тражње, па се траже сви могући

сурогати новца за пласман.

Евидентно је да се у начину како се чек употребљава — не као средство плаћања у готовини, него као кредитно средство — у цијену робе уграђује и цијена капитала и цијена робе. Ми смо били свјесни да сама забрана употребе чека неће довести ни до чега, па смо зато понудили алтернативу — да се забрани таква употреба чека, а да се дозволи куповина на кредит и да се идентифицира шта је цијена

Фд Како ће се те резерве одразити на курс динара7

— Нас то сада доводи у позицију да можемо употребити све три категорије формирања течаја динара. То значи да можемо узети у обзир понуду и тражњу, а не само индексацију цијена, и да морамо узети у обзир и платну биланцу. Ми ћемо сада више ићи на равнотежни течај.

Камата то мора пратити. Мислимо, штавише, да би камата морала барем за који индексни поен, па макар маргиналан, бити изнад течаја у сљедећем пери-

„Пребијање“ кредита

е Неки од људи, који су ваши савјетници, сматрају да тре-

ба испитати идеју да се наши дугорочни кредити према СССР-у, који се крећу од 460 до 500 милиона долара, да се то пребије, да домаћа предузећа постану дужници према Народној банци, да Народна банка узима камату од тога, а у току отплате да поништава емисију, и да би то било двоструко корисна операција. Да лије било разговора са СССР-ом о таквој једној операцијиг

— Било је разговора о свим солуцијама које долазе у обзир, па и о тој. Али, ми још нисмо ништа дефинитивно закључили, јер чекамо одговор СССР-а.

Обрачунски долар

Ф Да ли влада збиља намерава да води такву политику да курс обрачунског долара обори и даље, износећи га на тржиште: — Нема никаквог разлога да формирамо течај конвертабилног долара на тржишту и на основу понуде и тражње, а да то не радимо са клириншким: Према томе, не ради се о нам!ерама владе, него о логици посла који она ради.

ПЕТАР ВИА ЕЛИ БН ДЕН ЊЕ

кад би се опет ослободиле цијене, све би букнуло, и то вулканском снагом, и више нитко не би тиме могао уопће управљати! Антиинфлациони програм Савезног извршног вијећа је потпуно јасан и он сада свом својом снагом долази до изражаја. И управо зато што он долази до изражаја — почињу и проблеми, који се испољавају у томе да се заправо жели онемогућити на нивоу федерације вођење једне конзистентне политике. Ако Савезно извршно вијеће буде морало за сваку своју мјеру радити рачуне по републикама и по покрајинама, онда од изласка из тешке ситуације нема ништа. Постоје елементи у којима тржиште захтијева да имамо организирану државу. Та организирана држава мора функционирати као држава. Њена улога је да штити тржиште, да штити самосталност организација.

Наш програм је врло конкретан и ми сада опет подузимамо додатне мјере. Ми стално излазимо са новим мјерама. То је логично. Не може све одједном, нужна је динамика! Постоји потреба сазријевања увјета да се може нешто подузети. Јер, у крајњој линији, да смо ми одмах провели ову тврду монетарну политику, првог дана, да нисмо ишли прво на либерализацију па, добили бисмо одмах отпоре у цијелом друштву. Социјални фактор би срушио цијелу политику. Ми смо уградили амортизере сада у све што смо направили. Либерализација о којој сам говорио, осим што је повећала производњу, повећала је и плаће, повећала је и девизни прилив, формирала је сада један нови амбијент. Тај нови амбијент већ постоји. Чак се у том новом амбијенту ' неадминистративно формирају нови паритети цијена, без обзира на којем нивоу, и то под тржишним утјецајем,

"сеци — а затим ће се нешто другачије моћи разговарати Ф Изванредно високе девизне резерве — потпуно нови феномен Ф Морамо извршити стимулацију ка динарској штедњи и употреби динара Ф Антиинфлациони програм СИВ је потпуно јасан и он свом снагом сада долази до изражаја — зато и почињу отпори Ф Либерализација је повећала производњу, плате, девизни прилив — формиран је један сасвим нови амбијент Ф СИВ ће инзистирати на интензивнијим промјенама политичког система у функцији промјене економског система Ф Влада ради врло аутономно Ф Тржишно прилагођавање привреде показаће вишак радника, а технолошке промјене — још веће Ф Економски гледано — криза је савладива али и многи други фактори су врло значајни и не могу се занемарити |

Потрошња по вертикали |Симулација мјенице

• Да ли савезна влада има ингеренције да обавеже републике и покрајине да се у креирању своје финансијске и кредитне политике понашају као виг Да ли можете да их обавежете да смање своје буџете7

=— Што смо ми сада направили на нивоу федерације Смањили смо потрошњу! И ми сада тражимо да се потрошња смањи по цијелој вертикали. Ми немамо право да наредимо смањење потрошње. То право нема чак ни Скупштина Југославије. Може дати препоруку. Ми смо Скупштини СФРЈ предложили закључак да даде такву препоруку — и она је такву препоруку усвојила.

о Што се тиче банака и подузећа, законом су доведени у позицију да они то морају направити; и они се не могу конституирати поново док не установе своје биланце. То није мала ствар! То је, можда, најтеже. Кад се буде требало „Борово“ конституирати, или „Атрокомерц“, или Смедерево итд., морају се показати њихови дефицити тражити њихово реално санирање, што ће нови систем у многоме олакшати правом улагања, тржиштем капитала, продајом дијела подузећа, формирањем малих подузећа итд.

6 Говорили сте недавно о расту емисионе политике, односно о штампању новца, те о износу фиктивне вредности капитала кроз „ју-менице“. Да ли у СИВ постоји симулација који ће удар приверда Југославије доживети после укидања „ју-меница“ које, према мајској анализи, „вреде“ 34 хиљада милијарди динара2 -

— Није сасвим точно да ми нисмо направили симулацију. Ми смо симулацију направили. Само ту симулацију нисмо радили по једном подузећу, него глобално. По поједином подузећу и тако не можемо правити. То може правити само подузеће, ми не. И ми смо глобално установили до чега ће то довести. Ми смо имали у виду да ће замјена „југо-мјенице“ нормалном мјеницом, затим акцептним налозима и другим нормалним тржишним инструментима плаћања и тржиштем капитала омогућити здравом дијелу привреде да то релативно лако преживи. А онај, тко је неспособан, он се и тако сада умјетно држи — и то на рачун способних и на рачун инфлације — па би га требало посебно рјешавати реланим средствима, или мора ићи у стечај.

9 Или је бјежала од тог вру- талом, комуникације са иноземћег кромпира2 ним партнерима сада су постале

— Па, нисмо се ни ми дали. Ја тако рекућ дневне. нисам ишао нигдје: на конзулта- · ције. Нисам тражио покрића ни од кога. Морам рећи, ево, рецимо, у Предсједништву ЦК СКЈ био сам једанпут, да их иннфор

мирам о томе шта ми радимо. Једанпут у – Предсједништву државе смо разговарали око на-

ших мјера за ова четири мјесеца.

и ништа друго. Да није било сада ових привремених мјера, које ми не можемо сами изгласати, него Предсједништво, не бисмо ни ту тражили његову подршку. Добро, може се рећи да се Синдикат „мијеша“ око Закона о радним односима, око исплате особних доходака, али он се ту мора „мијешати“. Ја га не бих разумио, ако се ту не би „мијешао“. Ф Много се говори о страним улагањима — изгледа да капитал ипак није кренуо брже према Југославији2

— Није сасвим тако, мада, сигурно, одређени политички про-

робе, а шта камата за робу продату на кредит. |

Новим мјерама, које ћемо још подузети ових дана, којима ћемо дозволити додатни увоз, па и готових производа, и оним што смо направили на подручју пољопривредних производа, мислим да се може реално процијенити да ће инфлациони вал, ако тако могу рећи, имати свој врх у ових пар мјесеци — а затим ће се нешто друкчије моћи разговарати. :

Изванредно високе девизне резерве имамо већ сада, а дневно се од Народне банке тражи да откупљује по 50 милиона долара. Таква девизна ситуација коју имамо један је потпуно нови феномен који није доживјела ниједна земља која је имала високу инфлацију. Рецимо, кад је Мај Бруно (творац израелског модела борбе с инфлацијом, пр. прир.) био код мене на разговору — ја сам га то питао. Питао сам и представнике Међународног монетарног фонда како они то објашњавају. Сви су рекли да не знају одговор, јер у високој инфлацији бјеже девизе, бјежи новац ван земље. Код нас је сад обрнути случај! На концу, кад сам их довео до тога да ипак одговоре, то су ипак повезали са новом владом и мјерама њене

| антиинфлационо. економске политике.

Буле у буџету

9 Кључни аргумент Србије, на који СИВ није адекватно одговорио, гласио је; зашто је влада прибегла увећању стопа осковног пореза на промет уместо посебног пореза који је омогућен Амандманом 32. на Устав, што је била и једна од кључних примедби СР Србије у расправи о ребалансу2 Да ли Ви сматрате

| да је објашњење СИВ како то повећава администрацију, од основне организације удруженог рада до федерације, сасвим довољно или сматрате да у српском рачуну по коме њих то посеб| но оптерећује постоји и неки економски здрав резонг | — Тај амандман донијет је компромисно у Уставној коми| И тражећи одговор на питање како осигурати финанцирање | Ја сам потпуно против тога да било коју мјеру, па и ову, треба да прерачунавамо — колико се на кога односи. У крајњој линији, порез на промет је изворни приход федерације и њено је Право да утврђује тај порез, Уосталом, да ли повећати постојећи порез на промет, или за исти износ увести нови порез, на основу Амандмана 32. на Устав СФРЈ, са аспекта регионалних рачуница сасвим је исто. А зашто се није ишло директно на порез на промет само за Армију, нема другог озбиљнијег разлога, осим да би | то стварно било огромно администрирање. Замислисте како би то изгледало у било којој трговини: купујете чарапе и сад се треба обрачунавати 2 одсто за Армију, а 15 одсто за све друго, и та| ко за било који артикал — и дневно правити те обрачуне! И тако и тако са обрачунима већ имамо огромних проблема — у | првом реду административних. | Рећи ћу нешто што можда није довољно познато. Највећи | цех тзв, инфлационог пореза плаћа заправо буџет, међу оста| Лим И зато што наплата његових прихода касни по мјесец па и по 45 дана, Ми смо сада подузели мјере да скратимо ту наплату, | Мада не на најкраћи могући рок. Међутим, ни то вријеме није | ћовољно. Свако убацивање новог администрирања, поново би | продужило то вријеме и створило поново нову „рупу“ у буџету, | која се неће моћи ничим покрити. И овако постоји велика „ру| па“, која је произишла усљед кашњења у усвајању буџета од 15 зија. јер 15 дана немамо прихода! То је већ сада евидентно и јасо, оду. Морамо извршити стимулацију ка динарској штедњи и употреби динара.

На тој основи је и наше опредјељење, као што знате, да се елиминира оно што се досад догађало формирањем тзв. дјути-фри шопова, који су заправо „берјоске“, примјењене у нашим увјетима. Ми то нисмо ишли административно елиминирати. Увели смо им порезе — осим на оне праве дјути-фри шопове, ко-, ји су на границама — а, ако се буду још и даље развијали, онда ћемо још повећати таксе и порезе све дотле док не зауставимо њихов раст и постепено их елиминирамо. А оно што се у њима продаје, морамо омогућити да се може нормално — у свакој трговини — за динаре куповати и то је оно на шта мислимо да би требало ићи.

Могао сам врло једноставно одговорити на питање — кад се могу очекивати први опипљиви позитивни резултати. Али мислим да то не би било ни коректно, а не би било ни точно да се да једноставни одговор. Опипљивих, позитивних резултата

већ има, а други дио позитивних резултата ће почети наступати, ако тако могу рећи, од овога љета па надаље. Колики ће они бити, овај час је то тешко процијенити. :

Тржиште захтева

државу

9 0 чему су, по Вашем миш: љењу, битне разлике између антиинфлационих мера које прокламује СИВ и све гласнијих предлога да је. неопходан хитан и конкретан антиинфлациони програм2

— То бисте морали питати те друге, који то говоре, ја не знам која је разлика. Ја их питам, па не знају дати одговор. Морам рећи да нисам чуо до сада ни један једини сувисли приједлог који би говорио који је то други антиинфлациони програм. једино што је друг Бора Сребрић рекао — замрзавање. То је он имао

прилику да проводи као пот-“

предсједник Владе. Али, једно је сигурно, замрзавање — у увјетима у којима ни системске претпоставке нису формиране, ни макроекономске, ни развојне, гдје су остале онакве, какве су сада, све дубиозе, све хипотеке, сви дефицити — мислим да је

евидентно јасно да такво замрза- .

вање ничему не може водити. Након одређеног времена — у којем би нестало робе, у којем би поново било питање да ли ћемо уводити бонове, или не —

Без зајма федерације

е Шта, у околностима кризе, мислите о општенародном зајму за препород привреде Србије, какве ефекте очекујете и на југословенском плану, мислимо на привредне, и да ли евентуално постоји намера о расписивању општејугословенског зајма и какве би економске претпоставке једна таква мера, не само по. литичке, него и економске могла да имаг

— Ми нисмо намјеравали, нити намјеравамо расписивати зајам на нивоу федерације. Да ли то раде поједине републике, то је њихова ствар. Савезно извршно вијеће нема ни право да се мијеша у доношење таквих одлука на нивоу република и покрајина. Уосталом, колико ја знам, досад је Босна и Херцеговина имала ваљда два зајма или три, имала је Хрватска један зајам, односно Македонија је имала један зајам за запошљавање итд. — и никад се није постављало питање односа федерације у том погледу и републике. Нема разлога да се сад то питање поставља.

Међутим, ово што сте Ви, за мене суштински, питали — шта федерација у том погледу да ради7 Ми развијамо нови тржишни систем који својом економском логиком даје потпуно првенство заједничким улагањима, а не кредитним односима. Досад су кре-

Биће вишка радника =.

'е Говори се да ће због Закона о радним односима дио запослених остати без радних места7

— Ма неће због Закона о радним односима! Можда и због њега, нешто. Остат ће у првом реду — зато што ће се подузећа морати трансформирати на тржишне увјете. Ми ћемо имати заправо двије велике промјене у привреди наше земље, које ће имати микроекономски фактор или фактор интерне економије. Први ће бити тржишно прилагођавање, а други технолошке промене. И ово тржишно прилагођавање показат ће вишак радника, а ово технолошко ће показати још и већи вишак.

· Ми смо то двоје одвојили, дајући, између осталога, и првенство у развоју — формирању но-

дитни односи доминирали у нашој економији — са посљедицама | :

које су познате. И ми ћемо свакако уложити напоре да развијамо УМ

нови економски систем, у којем ће доминирати заједничка улага-

ња — и домаћих предузећа међусобно, и грађана, и иноземства ;

итд.

ПЕТА ИН И АД И И АВНЕ И АИ А РТА АЛИЈА)

знатно точнији него што би би-'блеми које ми имамо — наша“ ло тко од нас на папиру могао израчунати.

међусобна препуцавања, демонстрације које смо имали, ситуација у Косову итд. — имају одре-

Влада ради самостално

2 Шта нам можете рећи о реформи у политичком систему, као претпоставци реформе привредног система2

— Мислим да је то јасно. Ми долазимо сада у позицију у којој се евидентно види да су реформе у политичком систему нужне и да њихов изостанак озбиљно може угрозити реформе привредног система. Зато ће Савезно извршно вијеће у сљедећем периоду морати инзистирати на интензивнијим промјенама политичког система у функцији промјена економског система. Што се нас тиче, ви знате да смо се ми у економији опредијелили на плурализам власништва — и тако смо написали све законе, и они су усвојени: Закон о подузећима и Закон о банкама који у себи већ садрже плурализам власништва. Према томе, зна се које конзеквенце то има и на све остало.

# Да ли се још увек политика превише меша у послове државних органа, посебно у њихове економске функције7

_— У ова приближно четири мјесеца није се политика мијешала. Ми смо радили врло аутономно. гурну ситуацију, а не само еко-

ђеног утјецаја и на заустављање интереса иноземних партнера, јер они траже и политички си-

номску.

С друге стране, треба рећи да и високи ниво инфлације јесте оно што такође упозорава да ни економско стање није добро, па је питање да ли улагати. Али, унаточ и једном и другом, ми ипак имамо много нових уговора о заједничким улагањима. Мислим да је то у првих пет мјесеци за једно два пута више него цијеле прошле године. То још није довољно. Слажем се са суштином питања, али не може се рећи да нема одазива. Има! Уос-

ве структуре. Ми ћемо стимулирати формирање нове структуре привреде, а не технолошко оспособљавање постојеће, што не значи да их не треба технолошки модернизирати, нарочито из-

Привремене мјере

0 Ви сте рекли да не волите привремене мере, а ипак сте их тражили2 ]

— Привремене мјере су дио система, без обзира што их не волим. Има и којешта друго што не волим, па ипак радим, јер морам. То је било мање штетно него оставити земљу без буџета, када су и тако све важне функције федерације биле пред колапсом. Прије свега је — одговорност према послу који радимо.

Само кад би хтјели

9 Према неким подацима, незваничним, Совјетски Савез је недавно одлучио да све послове које обавља са иностранством плаћа у чврстој валути и да намерава у скоро време да то примени.

— Било би одлично, кад би то заиста провео. Само, он је нама веома дужан. Тај дуг је износио двије милијарде и 300 милиона, а сада смо га смањили за једно 300 милиона, значи, на око двије милијарде долара. Шта са тим салдом2 Када би било довољно робе за наш увоз, неплативног салда не би ни било.

возно и доходовно способне ор- ли и социјални програми. Ми са ганизације. Остајањем на истој стране федерације, можемо још структури — само на једном ви- нешто евентуално потпомоћи шем нивоу — ништа не бисмо дијелом пореза на промет, који ријешили. бисмо усмјерили у том правцу. Према томе, појавит ће се од: Ван тога тешко да што друго моређени број незапослених. Међу- жемо. Наш основни допринос, тим, овај интензивни, нови раз- као федерација, јесте у новом вој нове структуре, који је, на сву програму развоја. срећу, капитално неинтензиван, а радно интензиван, отвара највећи простор да се ријеши проблем вишка запослених. Ријеч је о развоју свих дјелатности, којих ми сада управо уопће немамо, почев од мале привреде, неких подузећа у индустрији, па онда преко саобраћаја, трговине, пољопривреде до интелектуалних услуга, пројектних организација, консалтинга итд. Ми немамо адекватну структуру коју тражи једно, па чак и неразвијено

е Да ли је на помолу дно кризе2

— Има онај познати пјесник, који је написао: „Кад мисли: да си на дну, послушај — не куцају ли још они који су испод тебе!“

Према томе, гдје је дно кризе — тешко је рећи. Али, ја вјеру. јем, без обзира на овакво фило: зофирање око дна кризе, да смо већ одређене претпоставке ство-

= рили за превазилажење те критржиште, а камоли ово развије- зе, Али, пошто је она дубоко уконо, у коме се, наравно, ради 0, ријењена и пошто је она и поли: ИРИНОМ ПРАТИ робе, И тичка, и друштвена, и људска, и Ма БАН национална, и међунационална, а не само економска, онда је тешко сада прогнозирати гдје је дно кризе. Чисто економски гледано, оно је сагледиво, али ови други фактори су врло значајни и не могу се никако занемарити.

Без обзира на то — јер то није у нашој компетнецији — Ми смо тражили да све републике, покрајине и опћине раде социјалне програме. И о томе предвиђамо ових дана разговор са предсједницима извршних вије- ПРИПРЕМИЛИ: ћа скупштина република и по-. Драгољуб Жарковић крајина, гдје би једна од тема би- Ђоко Кесић

Позитиван потез

Ф Утисак је да је разговор представника Савезног из: вршног већа са представницима СР Србије донео разрешење ди леме у Скупштини око буџета и клиринга.

— Тај разговор је већ раније био договорен и он је у склопу разговора које Савезно извршно вијеће врши у свим републикама и покрајинама.

Разговор са представницима Србије коинцидирао је сасвим случајно са одлукама Скупштине које су доношене око буџета. Међутим, кад смо ишли на разговоре у СР Србију, ми смо већ имали заправо ријешен буџет, јер је Предсједништво СФР Југославије изгласало Закон о буџету, као привремену меру. Нисмо имали о чему преговарати, нити смо то радили. Али, нисмо имали ништа против тога, дапаче, да СР Србија повуче своју резерву на буџет, па да се он изгласа у редовном поступку а не као привремена мјера. Као што знате, они су тако и поступили, што је свакако позитивно.

Реорганизација управе

# Како тече реорганизација савезне управе7г

— Дерегулација, коју ми вршимо сада, већ има конзеквенце и за друге дијелове друштва, а не само-за управу. Велики дио послова, који су се до сада морали обављати у разним институцијама друштва, сад се више неће радити. Осим тога, прва фаза реорганизације већ је проведена, а друга је у току коју нетом усвојени закон о управи омогућује. Трећу фазу ћемо реализовати идуће године.