Borba, 26. 07. 1989., S. 4

j ______ S noOII- "S (cri – —=— i ae · BORBA 26. jul 1989, Strana '

IZLAGANJE DR DRAGUTINA ZELENOVIĆA, ČLANA PREDSEDNIŠTVA SFRJ O REZULTATIMA VAN-|RASPRAVA O SPROVOĐENJU JUGOSLOVENSKO .

REDNIH MERA NA KOSOVU i. O Pro ram g OF O 71V1 | Vanr edne IICTC doprinele I ovog, trećeg, Ur izveštaja ista je ia Program 56 NS sprovodi & Pored x.

smirivanju stanja u Pokrajini SS koo Ja.

(Beograd, 25. jula) — Delegati Saveznog veća Skupštine Jugosla- H i w0 Napadi na JNA - napadi Sve preduzete mere u SAP Kosovo doprinele su smirivanju nepovoljne bezbednosne i političke situacije u | i Pokrajini & Najznačajnije je da je sprečeno dalje pogoršavanje stanja i nastajanje težih posledica, a stvore- na ustavni poredak

vije sa žaljenjem su konstatovali da se ne ostvaruju osnovni ciljevi i · · · • ." · · · ....” · · • .. Na k d j dnice S. Ćć jil klj čak povoni su i neki od uslova za efikasnije funkcionisanje društveno-političkog i ekonomskog sistema 6b Situacija O a er O upad DRPNA, U alu čeletayse izmekfu Ogkod nas i u svetu

zasmetalo što se u novim zak. cima o (ne)sprovođenju zadati}, iz JU-programa ne navodi koj, rukovodioci, organi i organjz, nisu obavili svoj posao. Zbop ty. se postavlja pitanje odgovor, SIV ali i Skupštine. Po mišlj Zarije Martinovića, Savezno v. je u proteklim godinama kake reč o Kosovu, zaista odisalo jupy lovenskim duhom. Bilo je |M od retkih časnih foruma u Jugo viji koje je ovoj temi pristupal,

zadaci iz Jugoslovenskog programa o Kosovu — da se ne zaustavlja iseljavanje Srba i Crnogoraca pod pritiskom, kao i drugog nealbanskog stanovništva. Drugim rečima, kako je to danas konstatovao Nikola Gašoski, podnosilac,

talog kaže da napadi na koncepciju opštenarodne odbrane i JNA istovuvodnog izlaganja u ime SIV o

remeno znače i napadi na tekovine revolucije i ustavni poredak zem-

u Pokrajini i dalje složena & Vanredne mere su izazvale neprijatne asocijacije Nase: NI Š S ANA

Naša zemlja je krajem februara ove godine, kao što je to ovom Domu već poznato, zbog grubih nasrtaja albanskih nacionalista i separatista u SAP Kosovu, bila suočena sa neposrednom ugroženošću svog ustavnog poretka, integriteta zemlje i teritorijalne celovitosti. U uslovima ozbiljno poremećenih međunacionalnih odnosa, ugroženosti vitalnih privrednih objekata, paralize ekonomskog života i drugih osnovnih funkcija društva u SAP Kosovu, postojala je opasnost da budu ugroženi i životi ne malog broja ljudi.

Ovo je istakao danas dr Dragu-

tin Zelenović, član Predsedništva SFRJ, delegatima Saveznog veća Skupštine SFRJ, gde je u skladu sa zaključciima ovoga Doma od 18. juna 1989. vođena rasprava o rezultatima primene posebnih mera u SAP Kosovo. „. Zbog toga je Predsedništvo SFRJ 27. februara ove godine, u skladu sa Ustavom i zakonima, donelo odluku o zavođenju vanrednog stanja, preduzelo je i iniciralo preduzimanje mera neophodnih da se takav opasan razvoj događaja zaustavi sve sa ciljem da se stanje u Pokrajini normalizuje.

Obustave rada, masovna okupljanja i demonstracije, u SAP Kosovo iz februara ove godine kao i drugi oblici protestovanja bili su usmereni na blokiranje kadrovskih promena, pre svega u Savezu komunista Kosova i na promene

Ustava SR Srbije. Naglašavam, |

međutim, da su za albanske nacionaliste i separatiste to bili samo neposredni povodi za podsticanje masovnih okupljanja i demonstracije, dok su njihovi krajnji ciljevi bili ostvarivanje parole „Kosovo — Republika“, otcepljenje teritorije Kosova od Jugoslavije, i, u narednoj fazi, njeno prisajedinjavanje NSR Albaniji.

Mesec dana kasnije, u vreme priprema i na sam dan davanja saplasnosti na Ustav SR Srbije u Skupštini SAP Kosova, albanski nacionalisti i separatisti su organizovali novi talas demonstracija koji je trajao od 23. do 29. marta. Ove demonstracije je karakterisala izrazita agresivnost demonstranata, u kojima je, prema raspoloživim podacima, u 15 mesta u Pokrajini učestvovalo oko 58.000 lica. Pripadnici bezbednosti se branili

Pripadnici organa bezbednosti Jugoslavije su, i u uslovima takve agresivnosti demonstranata, postupali veoma obazrivo, i u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima. Međutim, demonstranti su pribegli upotrebi vatrenog oružja i najdirektnije ugrožavali živote građana i pripadnika bezbednosti, koji su bili prinuđeni da, u samoodbrani, takođe upotrebe vatreno oružje. Poginula su 22 učesnika demonstracija, a 108 je zadobilo teže ili lakše povrede. Izvršavajući svoje dužnosti, u demonstracijama su poginula 2, teško je ranjeno 14, a povređeno je 112 pripadnika organa bezbednosti.

U Podujevu i Prištini je, 30. i 31. maja, došlo do demonstracija koje su bile smišljeno organizovane u vreme boravka delegacije Evropskog parlamenta na Kosovu. Tom prilikom privedeno je 95 najagresivnijih demonstranata među kojima je bilo 88 studenata, 3 srednjoškolca i 4 radnika,

Inače, o ozbiljnosti svih ovih demonstracija i masovnih okupljanja i obimnosti preduzetih mera govori i podatak da je od zavođenja vanrednih mera 27. februara do 15. juna identifikovano i prive-

' za obaveštavanje, zavođenje raz-

deno 2.233 lica. Zbog osnovane 7 sumnje da su neprijateljski delova- au

li sa pozicija albanskog nacionaliz-

ma i separatizma, podnete su 143

krivične i 1.105 prekršajnih prijava, upozoreno 738 lica i oduzeto | 205 putnih isprava.

Odlukom Predsedništva SFRJ od 27. februara uvedeno je ili ini cirano dvadesetak bezbednosnih i drugih mera. Njihov manji deo, kao što je pojačana aktivnost subjekata društvene samozaštite, po- | jačano obezbeđenje značajnijih objekata, neprekidni rad centara

ovoj tački dnevnog reda, ako se broj iseljenih stavi u odnos sa ukupnim brojem življa u ovoj Pokrajini, može se reći da je iseljavanje još intenzivnije nego ranijih godina.

Govoreći o aktivnostima Saveznog izvršnog veća i saveznih organa na sprovođenju JU-programa o Kosovu u periodu od 1. januara do 15. juna ove godine, Gašoski je ocenio da je deo zadataka iz ovog programa već izvršen, a za ostale zadatke da je organizovan rad i uspostavljena saradnja i koordinacija sa odovarajućim organima u republikama i pokrajinama, kao i

uzajamnog poverenja, jer u bezbednosti svojih suseda vidimo i sopstvenu bezbednost, naglasio je Zelenović.

Uporni separattisti

U ocenjivanju celine političko-bezbednosne situacije moramo polaziti od konstatacije da se neki značajni nepovoljni elementi stanja u SAP Kosovu još nisu promenili. Među takve elemente moramo ubrojati uporna nastojanja albanskih nacionalista i separatista da ostvare svoje poznate ciljeve.

lje. U zaključcima se takođe navodi da se državni organi nisu blagovremeno i na pravi način suprotstavili napadima na JNA, te da bi se oni ubuduće morali blagovremeno suprotstavljati sličnim pokušajima.

jugoslovenskog ugla. Martino; su sada zasmetali uopštenj ključci, istakavaši da je na Ko; najvažnije obezbediti funkcion, nje pravne države,

Marija Rodić se posebn, | vrnula na problem različito, mačenja posebnih mera Pre, ništva SFRJ u nekim našim sy. nama, od strane najodgovom, političkih funkcionera. Pon dj tim merama daje prenaglašen čaj, pa potom izvode pop ocene koje su van konteksta n. ukupnih aktivnosti na Kosoyu |

Šerif Hudići je u delu svog ii,

U zaključcima se navodi da bi pravosudni organi morali u skladu sa principima nezavisnosti i samostalnosti da primenjuju zakonske propise prema počiniocima kažnjivih dela uperenih protiv JNA.

Kao što se i očekivalo delegati iz SR Slovenije su glasali protiv zaključaka, pa su uz zaključke priložili izjavu u kojoj se navodi da su zaključci „jednostrani, uvredljivi, nepravedni i neprihvatljivi za slovenački narod pošto potenciraju napade na JNA u Sloveniji, a da se istovremeno ne govori o saradnji JNA i građana ove republike. U izjavi se ističe da, recimo istovremeno dok se u Veću vodila ova debata jedan partijski funkcioner iz jedne republike preti oružjem drugoj republici, ukoliko se ova ne bude ponašala po njegovom modelu, piše u izjavi delegacije Slovenije.

nih dežurstava i sl. uveden je na teritoriji cele zemlje. Ove mere su u međuvremenu ukinute ili zamenjene redovnim.

„Predsedništvo SFRJ je, pored mera koje je preduzelo na osnovu svojih ovlašćenja, dalo inicijativu da nadležni organi u SAP Kosovu preduzmu i mere u okviru svoje nadležnosti.

ACIJE: Dr Dragutin Zelenović govori u Skupštini SFRJ

Naoružani do zuba

Mera izolacije je primenjena prema 238 lica, i to prema onima za koje je postojala osnovana sumnja da su pripadnici ilegalnih nacionalističkih i separatističkih grupa u zemlji i veze albanske neprijateljske emigracije, licima koja se bave ilegalnom trgovinom oružja, municije i eksplozivnih materija, kao i prema inspiratorima i organizatorima prošlogodišnjih novembarskih i ovogodišnjih februarskih i martovskih štrajkova i demonstracija. Prilikom primene ove mere, kod 173 lica je izvršen pretres stambenih i drugih prostorija, kada je pronađeno i oduzeto 90 pištolja, 14 pušaka, 2 automatske puške, 2 vojnička karabina, 1 automat, 3 lovačke puške i 2.000 komada razne municije. Organi

unutraših poslova su, protiv ovih

lica, podneli 52 krivične i 23 pre-

kršajne prijave, a 168 lica je upozoreno. IiGAWPir Bu Gorani iritp rage BBK RETra pse PEC IG Bre Ni Tr Kur anBinsyagmogr rerne

U SAP Kosovu je, prvi put, zbog izuzetno složene bezbednosne situacije, primenjena i mera naređivanja boravka u određenom mestu, odnosno zabrana napuštanja mesta boravka, tzv. izolacija. Ovu odluku je, u skladu sa svojom ustavnom i zakonskom nadležnošću, donelo Izvršno veće Skupštine SAP Kosova, a pokrajinski sekretar za unutrašnje poslove je donosio rešenja o primeni mere za svaki konkretan slučaj.

Izolacija po zakonu

Predsedništvo SFRJ je insistiralo da postupak izolacije traje što kraće i da se dosledno poštuju prava i sloboda građana. Treba reći da je postupak radnika organa unutrašnjih poslova prema ovim licima bio zakonit i korektan. Međutim, u nekoliko slučajeva došlo je do određenih prekoračenja ovlašćenja i maltretiranja jednog broja izolovanih lica od strane zatvorskog osoblja u kazneno-popravnim domovima u Leskovcu i Vranju. Čim se saznalo za ove slučajeve nadležni republički organi u SR Srbiji preduzeli su sve neophodne mere da se utvrdi stvarno stanje i vinovnici nezakonitog postupanja pozovu na zakonsku odgovorhost. O rezultatima utvrđivanja činjeničnog stanja i preduzetim merama javnost će uskoro detaljno obavestiti nadležni organi. Predsedništvo SFRJ je obavešteno da se više ni jedno lice ne nalazi u izolaciji.

U SAP Kosovu još je na snazi samo naredba kojom se zabranjuje demonstriranje i protestovanje.

Vanredne mere, kao i druge mere i aktivnosti doprinele su smirivanju nepovoljne bezbednosne i političke situacije u SAP Kosovu. Najznačajnije je pri tome da je sprečeno dalje pogoršavanje stanja i nastajanje težih posledica, a stvoreni su i neki od uslova za efikasnije funkcionisanje društveno-političkog i ekonomskog sistema.

RrSyrMI JUN priLaricarirpluri Pira iii DgiGa VOGO TT ia) U rta pgi i rani TiEea

Radna obaveza

U sklopu vanrednih mera rekao je dr Dragutin Zelenović preduzeto je i zavođenje radne obaveze propisane Zakonom o opštenarodnoj odbrani. Ovom merom bilo je obuhvaćeno nešto više od 35.000 radnika. Zbog nepoštovanja radne obaveze, disciplinski postupak je pokrenut protiv 2.038 radnika kojima su izrečene sledeće mere: prestanak radnog odnosa — 365 radnika; privremeno udaljavanje iz radne organizacije — 301 radnik; raspoređivanje na niže vrednovane poslove 87 radnika; novčana kazna — 361 radnik; opomena — 133 radnika; javne opomene — 33 radnika. Prekršajni postupak pokremut je protiv 1.163 radnika, od kojih je 707 kažnjeno kaznom zatvora, 94 novčanom kaznom, a u 219 slučajeva radnici su oslobođeni. Za preostala 143 slučaja predmeti se nalaze u postupku rešavanja.

Prema tome, ukupno je disciplinskim i prekršajnim postupkom obuhvaćeno 3.201 radnik, odnosno 7,3% ukupnog broja zaposlenih u radnim organizacijama u kojima je uvedena radna obaveza. Od 12. jula ove godine ukinuta je radna obaveza u nizu privrednih oblasti kao što su mlinovi, pekare, trgovine prehrambenim proizvodima, u fabrici „Ramiz Sadiku“ u Peći, u fabrici amortizera u Prištini, radnoj organizaciji „Vinteks“ u Vitini itd. Radna obaveza zadržana je u samo još sedam radnih organizacija, i to u oblasti rudarstva, energetike i saobra_ ćaja. Time je broj radnika za koje važi radna obaveza smanjen na 24.000, odnosno ova mera se primenjuje samo u delatnostima od vitalnog, značaja za rad i život ne samo u Pokrajini, nego i u zemlji u celini.

Imajući u vidu da je političko-bezbednosna situacija u SAP Kosovu i dalje složena, posebno u nekim mestima, nastavio je Zelenović, Predsedništvo SFRJ je ocenilo da još izvesno vreme treba da ostanu na snazi preostale ranije uvedene mere, kao što su: zabrana okupljanja radi demonstriranja, pojačane mere obezbeđenja granice, angažovanje štabova civilne zaštite, ažuriranje planova za sprečavanje i eliminisanje vanrednih pri-. lika, rad centara za obaveštavanje, dežurstva i slično.

Neprimerena poređenja

Nedovoljna informisanost o našem pravnom sistemu i ncadek'vatna upotreba pojma vanrednog stanja i vanrednih mera izazvala je neprijatne asocijacije i neosnovanu analogiju sa sličnim institutima u drugim zemljama, pa i neopravdanu reakciju ne samo u delu međunarodne javnosti, nego i u našoj zemlji.

U vezi s tim treba reći da za razliku od drugih pravnih sistema, vanredne prilike u našem ustavno-pravnom sistemu imaju sasvim

drugačiji sadržaj. Naime, pod van-.

rednim stanjem se, u klasičnom smislu te reči, podrazumeva stavljanje van snage određenih ustavnih rešenja, posebno onih koja se odnose na ljudska prava i slobode i ovlašćenja određenih državnih organa, uključujući i parlamenata. Ništa od toga se nije desilo u našoj zemlji posle zavođenja vanrednog stanja.

Donošenje takvih odluka i mera je u nadležnosti federacije, što proizlazi iz člana 281. i iz člana 244. Ustava SFRJ u kojima je utvrđeno da se u SFRJ ostvaruju i obezbeđuju suverenost, ravnopravnost, nacionalna sloboda, nezavisnost, teritorijalna. celokupnost, bezbednost, odbrana zemlje i drugi zajednički i vitalni interesi naroda i narodnosti, radnih ljudi i građana Jugoslavije.

Stanje u SAP Kosovu pobuđuje pažnju i strane javnosti. U vezi s tim, na žalost, moramo konstatovati da javnost u inostranstvu nije potpuno i objektivno obaveštena o pravoj prirodi problema i pojedinih zbivanja u ovoj našoj Pokrajini. Nalaze se razumevanje i opravdanje za albanski separatizam i prelazi preko činjenice da je ovaj separatizam izvor teškog stanja na Kosovu i uzrok mera koje su preduzimane da bi se sprečile najteže posledice. Nepoznavanje stvarnog stanja, obima i sadržaja prava albanske i drugih narodnosti u Jugoslaviji otvorilo je prostor za jednostrana tumačenja događaja i preduzetih mera i dalo podsticaja za propagandne i političke pritiske na našu zemlju. .

Treba da uložimo znatno veće napore da istina o Kosovu bude prisutnija u međunarodnoj javnosti. U tom kontekstu moramo istrajnije ukazivati na nespornu činjenicu da je dugoročna orijentacija Jugoslavije bila i ostaje razvijanje stabilnih odnosa sa susedima, uspostavljanje svestrane saradnje i

„zovala preko 50 antijugosloven-

lako grupe i pojedini albanski nacionalisti i separatisti povremeno podstiču ekstremnije aktivnosti kao što su sabotaže, diverzije, teror i oružani ustanak, kod njih i dalje preovlađuju propagandno-psihološki metodi delovanja. O tome govori i porast broja parola, pamfleta i drugog propagandnog materijala. U toj aktivnosti se ne biraju sredstva. Širenje glasina o tome da će, navodno, vakcinacija školske omladine dovesti do njihove sterilizacije je još jedan drastižan primer propagande nacionadista i separatista.

Više nego što je to bio slučaj u ranijim godinama, albanska neprijateljska emigracija se javlja kao aktivan učesnik u pojedinim zbivanjima na Kosovu. Ona pruža raznovrsnu pomoć i podršku svojim istomišljenicima u zemlji i vrši snažan pritisak na radnike albanske narodnosti na privremenom radu u inostranstvu. U periodu od zavođenja vanrednih mera u SAP Kosovu ova emigracija je organi-

skih demonstracija u zapadno-evropskim zemljama, Sjedinjenim Državama, Kanadi i Australiji. Ona ne preza ni od ucena, terorističkih i drugih pretnji da bi proširila krug svojih pristalica, ili, makar, ućutkala one koji ne nasedaju njihovoj propagandi.

Uz angažovanje značajnih finansijskih sredstava, albanska emigracija je, u nastojanju da internacionalizuje takozvano kosovsko pitanje, izvršila određen uticaj i na neke političke krugove u inostranstvu. To je rezultat kako njihove upornosti i umešnosti, tako i naše nedovoljne efikasnosti da u inostranstvu učinimo prisutnijim realno viđenje stanja u SAP Kosovu. Predsedništvo SFRJ je odlučno u stavu da se od vanrednih mera ne može očekivati da će razrešiti suštinske i dugoročne probleme Kosova, kao što su ekonomska i druga nerazvijenost, demografska eksplozija, međunaciona]no nepoverenje, posledice. dugogodišnje indoktrinacije itd, već da se tim merama mogu stvoriti samo određeni uslovi za preduzimanje sveobuhvatnijih mera. Suštinske promene mogu nastati kao rezultat napora u oblasti privrednog i ukupnog razvoja, oslobađanjem prirodnih i ljudskih potencijala kojima raspolaže Kosovo, za brži opšti razvoj i bolji život, punu ravnopravnost i slobodu svih naroda i narodnosti u SAP Kosovu.

Konfrontacija javnih glasila

Konfrontacija pojedinih javnih glasila u tretiranju vanrednih mera i uopšte stanja na Kosovu nije doprinosila rešavanju složene i teške situacije u toj Pokrajini. Od javnih glasila naši radni ljudi i građani s pravom očekuju da doprinose mobilizaciji svih snaga za rešavanje problema i konsolidaciju prilika na Kosovu. Ona to mogu samo na osnovu samostalnog, odgovornog i društveno angažovanog koje će slediti jedinstvene interese i težnje svih jugoslovenskih naroda i narodnosti. .

Predsedništvo SFRJ je rešeno rekao je na kraju dr Dragutin Zelenović da i ubuduće, kao što je to činilo i do sada, u okviru svojih ustavnih i zakonskih nadležnosti, prati situaciju, preduzima i inicira mere neophodne za konsolidovanje stanja u SAP Kosovu i, ističe, da neće ni na koji način i nikome dozvoliti da podriva i ruši ustavni poredak i teritorijalni integritet zemlje, da ugrožava ravnopravnost, bratstvo i jedinstvo naroda i narodnosti Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. U tome ne treba i ne sme biti kompro-

misa. Na tome će Predsedništvo |E

SFRJ istrajati, u tome će biti dosledno i očekujemo da će to činiti i svi drugi državni organi i društveni subjekti u zemlji.

objavljivanje podatka stručne pomoći, a zatraženo je da Savezno veće otvori raspravu i donese zaključke o d

sa organima u Srbiji i Kosovu.

Pošto je podsetio da su nezako-

nit rad nekih državnih organa, samovolja pojedinaca, nekažnjeno nasilje pojedinaca, lični teror i pritisci bili uzrok opšte nesigurnosti, on je rekao da je težište aktivnosti saveznih organa bilo usmereno na zaštitu ustavnog poretka, jačanje

ODGOVORI MA DELEGATSKA PITANJA Mleko i večna vatra

ipEeBiFKOHBSP/ OT iri UfO Ra i oriBpniira ir GORE URACU VE artyazrr:8- JE Cry III TJ KI DURI

zakonitosti, i zaštite sloboda i prava građana kao i njihove imovine. Neprijatelj je uspeo da uključi svoje kadrove u određene državne i samoupravne organe kao i društvene organizacije i institucije koji u njima na perfidan način deluju na liniji dugoročnih ciljeva veliko-

Ni jednim saveznim propisom nije regulisano čuvanje, održava-

nje i način posete Spomeniku Neznanom junaku na Avali kraj Beograda, a upravo se razmatra zahtev Skupštine glavnog grada, da savezni zakon oblikuje „protokolarna ponašanja prilikom poseta stranih državnika i delegacija našoj zemlji“. To je suština jednog od odgovora na delegatska pitanja, koji su dostavljeni delegatima u Saveznom veću Skupštine SFRJ za današnju sednicu ovog skupštinskog doma.

Da li će i kad kraj pomenutog Spomenika osvanuti počasna stra-

ža i večna vatra — što takođe zanima delegata Ljubišu Savića — savezna vlada u svom odgovoru nije „garantovala“.

e Povodom delegatskog pitanja o merama koje — eventualno —

državni organi Jugoslavije preduzimaju radi zaštite imovinskih prava i

interesa svojih građana koji su nekad bili vlasnici nepokretnosti na teritoriji susednih zemalja (pitanje je postavljeno povodom NSR Albani-

je) — vlada je uputila pismo Predsedništvu SFRJ u kojem se osvrće na

Informaciju (ne zna se čiju) o ovoj problematici. Dotična informacija (verovatno zasad) nije dostupna javnosti.

& Zato što su se „neke društveno-političke zajednice“ nepokolebljivo držale stava da ne bi trebalo uvoditi „saveznu“ premiju za mleko, već da je dovoljna jedinstvena premija na nivou republika i pokrajina — u Saveznoj skupštini nije mogao biti usaglašen Dogovor o jedinstvenoj premiji za mleko. Ovo objašnjava vlada na pitanje Stanimirke Videnović „zašto se odustalo od jedinstvene premije“ i „ima li SIV neki bolji predlog“. Iz brojki koje u odgovoru navodi SIV može se videti kakvo šarenilo caruje diljem federalnih jedinica: najviša premija je za

mlekara)...

delegafska pitanja i

brdsko mleko u Sloveniji (500 dinara), a na dnu lestvice se kotira Srbija bez pokrajina (48 dinara u brdskom području, plus 10-15 dinara od

albanske politike.

U ime Komisije Skupštine Jugoslavije o sprovođenju JU-programa o Kosovu, Branko Kostić, rekao je kako je ovo treći šestomesečni izveštaj o izvršavanju programa koji razmatra Skupština Jugoslavije — sa, na žalost istom Osnovnom konstatacijom — da se on ne ostvaruje. Događaji iz novembra rekao je Kostić, uticali su na sprovođenje programa, doveli do naglog pogoršanja opštepolitičko-bezbednosne situacije na Kosovu Iako je najveći broj privremenih mera na Kosovu ukinut, situaciju na Kosovu moramo i dalje smatrati krajnje složenom — u političkom, ekonomskom, bezbednosnom, socijalnom i u pogledu stanja međunacionalnih odnosa. Zbog toga se opasnost od ponovnog pogoršanja ove situacije ne može smatrati trajno otklonjenom, U raspravi o ovoj temi na sednici Saveznog veća, nije bilo polemičkih tonova sve do pred „kraj gotovo četvoročasovne diskusije, kada je „temperaturu“ podgiao najpre Dragan Malović, a zatim i Zarija Martinović, čije su inače diskusije kasnije podržavali neki delegati (Viktorija Potočnik). Prvi je ukazao da se u predloženim zaključcima komisije konstatuje kako se neki zadaci iz JU-programa nisu ostvarili, ali se u vezi odgovornosti jedino pominju organi na Kosovu. Propuštena je prilika, smatra Malović, da se po istom aršinu govori i o odgovornosti organa i organizacije federacije, što je inače kao zadatak postavljeno u samom programu o Kosovu i to njegovom prvom članu. Njemu je

ganja izneo da je udruženom r: Kosova neophodna i mnogo stručna pomoć i saradnja vi obrazovanih kadrova nego to bio slučaj do sada. Viktorija Potočnik se zali za drugačiji pristup ocenjivan, sprovođenju JU-programa o vu, „dokle god svaki građanin

Kosovu ne bude s

rešavanju kosovskih prob

dotle neće biti rez

Savezno veće iako je imalo pripremljene zaključke — nij

usvojilo. Ostalo je rasprave oni sutra

e angažova)

ultata“.

da se na

Sednica nastavlja rad

donesu. |

Plate ipak

na rate

Posle duge i iscrpljujuće rast ve delegati Saveznog veća su predlog SIV da se zabrani is

ta plata na rate.

Protiv predli

savezne vlade glasalo je 87 del

ta, „za“ je bilo 22 gat je bio uzdržan

glasa a | U debati delegati su do!

da je predlog SIV klasično nje države u poslove privrede,i je ovaj predlog neustavan, a stavnici savezne vlade su imali!

gumente da se na stiče inflacija i da zakonita. SIV je

ovaj način M je njihova na kraju im

„džokera“ prema kojem bi om! lo zadovoljno da predlog Vi mo do kraja godine, što opti prihvaćeno.

o a uu najesen onie neee anEOI|

0 nacionalizmu rasprava u veću

6 U hrpi delegatskih pitanja postavljenih mahom saveznoj vladi, svoje mesto našla su i ona kojima 56 tri

ma, zasnovanog na mržnji i nasilju

Inicijativu da na prvoj sledećoj sednici Savezno veće Skupštine SFRJ oceni stanje i zauzme stavove o nacionalističkom „ludilu“, koje u poslednje vreme hara duž Jugoslavije, podneo je danas ovom skupštinskom domu delegat Žan Božidar. Shodno yposlovničkoj proceduri inicijativa je prosleđena Odboru Saveznog veća za društveno-političke odnose, da se vidi ima li potrebe za otvaranjem ove rasprave u najvišem jugoslovenskom organu vlasti.

Ovom zahtevu, izrečenom tokom postavljanja delegatskih pitanja, pridružio se delegat Sulejman Redžepagić, i uz to postavljajući i pitanje kako vlada ocenjuje „sa gledišta političke situacije u zemlji, pojave nacionalizma koji se zasniva na mržnji i nasilju“, šta SIV preduzima da bi institucije sistema efikasno suzbijale „takav nacionalizam, u svim sredinama, bez obzira na nacionalno porijeklo“, budući da je i po međunarodnim normama koje je Jugoslavija preuzela kažnjivo izazivanje mržnje na nacionalnoj osnovi.

Danas je postavljeno više zanimljivih delegatskih pitanja, mahom po „Flavi“ savezne vlade:

0 Funkcioneri na Kosovu

Vučina Jovanović (SAP Kosovo) pita koliko je ukupno — radi pružanja stručne pomoći — na Kosovo otišlo da živi i radi funkcionera iz saveznih organa, iz CK SKJ, SSRNJ, Saveza sindikata Jugoslavije i iz Skupštine SFRJ; posebno, ima li među njima „onih koji su pisali Jugoslovenski program o kosovu“. Pitanje je upućeno „Komisiji za praćenje sprovođenja JU-prorama, SIV ili onom ko može da najbrže odgovori” da bi delegat mogao već na ovoj sednici Veća da diskutuje o sprovođenju JU-programa. e „Izvoz“ mitinga

Da li će i koje mere preduzeti sekretar SSUP jer se krše stavovi Predsedništva SFRJ od 14. septem-

staviti odgovor na njegovo delegatsko pitanje (postavljeno 30. juna) o poštovanju zakonitosti u vezi „javnih istupanja osuđenog Janeza Janše, za vrijeme izdržavanja

oliko je ukupno saveznih funkcionera otišlo da na Kosovo živi i radi zbog pruži ivljanju nacionil'

je raspoređeno po SR i SAP, |

kojoj ceni su artikli p kakvi su efekti ovog pote!

kad je nabavljeno

FL ad tih 6.000!”

pšenice, po kojoj ceni i kop

bra 1988. godine, u vezi sazivanja kazne“. teta, kolika je kamata na Pr“ protestnih skupova na područjima we robnih rezervi i koliko ta k3!" drugih SR i SAP bez saglasnosti „Fantomski“ putevi ” učestvuje u ceni (i odakle 567

„domaćina“? Šta je sa odgovornošću onih koji su kršili pomenute stavove Predsedništva SFRJ — pi-

ta Petar Škorić (BiH), ukazujući.

da na „preduzimanje mera opominje zbir u Moševcu 13: maja i drugi, koji se javljaju u BiH, ali i u drugim republikama“.

Vladimira Sazdova (Makedonija) zanima kako se moglo dogoditi da se gradi novi auto-put na trasi gde je Jadranska magistrala, kad se u Društvenom planu Jugoslavije govori jedino o rekonstrukciji te magistrale. Sem toga, kako se po-

Ko koga jede?

· „Neće biti potrebe da podnosimo ostavke, narod će nas smijeniti

oknađuje), ko snosi kamatu 7 |

vi rod pšenice do koje dolazi zbog puštanja

pšenice na tržište,

{kam „ave“ kako vlada

li da obnovi prodate reže kojoj ceni i iz kog će poreža prinosa obezbediti pare ?4

novih količina pše

i sa nice Z4 57

Direkciju za robne rezerVe:

ničko ovim delegatskim

pita,

je opšti kontekst, da je OV tervencija SIV višestrukO nE,

na: „ubija“ volju

pšenicu, a i Direkcija za TD

seljaka bn M

i izabrati delegate koji će moći da rešavaju probleme naroda i koji će biti na nivou vremena u kojem živimo“. I ovim je rečima Milomir Vukadinović (Crna Gora) obrazložio svoje delegatsko pitanje postavljeno vladi — „šta će uraditi protiv enormnog divljanja cijena i na obuzdavanju inflacije“.

0 1 Dragoljub Jakić (Crna Gora) pita SIV o inflaciji, i to zašto vlada ne predloži celovit antiinflacioni program sa preciznim zaduženjima „svih subjekata“, kad na potrebu za donošenje takvog programa

zerve sada mora da na e ajt? popunjavanje praznine A 0 tala „emisijom“ ovih roba te:_

e Ozon

a oristP Kad će Jugoslavija piif

ukazuju „stručni i naučni radnici, a pogotovo radnici i građani“.

IRI EBiyan i TROOSiEgti Gera KAJ} (Tai 88 OT O Ua DA IVI i ay rio irr O ama pin

e Bujanska konferencija

Da li je Skupština SAP Kosova prema ustavnoj obavezi, iz pravnog sistema Pokrajine eliminisala sve što se može dovesti u vezu sa poništenom Bujanskom konferencijom, i je li stavljeh van snage Zakon o „Decembarskoj nagradi“, pita Dragan Malović.

0 Janša i štampa

Vaso Đukanović (Crna Gora) pita saveznu vladu zašto nije i kad namerava („ako namerava“) do-

javila ideja da se gradi auto-put od Beograda do Budimpešte, kad o tome u pomenutom planu nema ni pomena.

e Robna interve SIV ncija

Odluka vlade o puštanju u promet izvesne količine pšenice, šećera, jestivog ulja, pirinča i ostalog (iz saveznih robnih rezervi) bila je zanimljiva za više delegata — Ivana Ivanova (Makedonija), Radeta Bajacu (Vojvodina), Milisava Milenkovića (Srbija). Rešetajući ovu odluku pitali su i: koja je količina

proizvoda puštena u promet, kako

Montrealskom sporazumi! pe di zaštite ozonskog om0t4t 7

viđa zabranu proizvodnjč kaž ćenja hlorovog fluorvodoniz mikalija koje razjedaj! | pe omotač, i zašto to doš

uradili, pita SIV (Slovenija).

društvenoj, a ne p vrše devize kojima

Stanko

e „Morske“ devize

iti dž Kako će vlada obezbedi < y rivatn0J

00 stranćl, a

luci SIV, do 30. septembra ie

plaćati usluge m menjačnica i Na Desimir Jovanović

IZVEŠTAČI:

imo rodne

bankt,P (Kosovo):