Bosansko-Hercegovački Istočnik

Отр. 500

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 10 и 11

љај да шмел.е. Прошли смо испод његових прозора и кроз варош смо пролазпли пјевајући све лијепе наше српске пјесме у њиховим дивним мелодијама. Народ бијаше изишао, да нас пун веселе радозналости гледа и елуша, нећу вала рећи, умилно пјевање, јер сам и ја ту био. Ако је то било „масло" г. Пантелића, е ја му у то име захваљујем и дубоки му поклон његовим, и иначе патриотским осјећајима даривам, У петак у јутру око 11 сати кренуло се је Његово Високопреосвештенсто из Власеница на Црквину, у пратњи нашег цјелокупног свештенства и свију готов јучерашњих пратиоца. Пред славолуком новоподигнуте цркве поздравио је митрополита дотични свештеник овим ријечима: Ваше Високопреосвештенство! иремили архииастиру! „На прагу ново-подигнуте цркве. предусретајући те српско-православно свештенство са драгим му народом српским поздравља те Високопреосвештени владико, са синовљом љубављу кличући: добро нам дошао ! Презирући ти све тешкоће твога путовања, желећи само да твојом личном посјетом усрећиш све крајеве простране ти Богом спасајеме архидијецезе, настављајући у благочеетију повјерено ти стадо Христово, учећи га светој евангелској истини, усрећио си ето и све нас данашњим твојим сретним доласком и високом твојом посјетом зарадовао нас врло. Долазак твој премили владпко! увеличава радост и весеље наиме тим више, што ћеш нам с помоћу Божијом и овај подигнути храм у име свемогућег Творца Бога освјештати, у коме ће се од сада топле молитве престолу Свевишњега узносити за срећу здравље и спасење побожних му приложника и свију благочестивих Христјана. Подизаће се усрдне молитве и за владајућег земље господара нашег премилостивог цара и краља Франц Јосифа I., па и за тебе Високопреосвештени архипастпру — ревни учитељу, наставниче милог нам православља, врли патриото и големи добротворе драгог нам Српства! Преусхићени радошћу и весељем видјевши те први пут у средини нашој, кличемо ти свети владико, подобно оној невиној дјеци јерусалимској, са рпјечима: „осана, благословен, који долазиш у име Господње!" Дмин,

Мени је сад врло жао, што нијесам имао срећу и ја с њима путовати, а доцније ми је и криво било, што сам ост'о, јер послије њпховог одласка паде код нас лијепе берићетне кишице така, да ја, чекајући не ће л' преминути, нијесам могао са својом дружпницом ни на вечерњу приспјети, коју су одслужпли у присуству Њ. Високопреосвештепства преч. госп. Тодор Голић прото, пароси: Стеван Поповић, Вићентије Савић и Никола Поповић. По свршетку вечерње одсјео је Високопреосвештени у једној иначе врло умјешно и пажЛ ј Иво уређеној одаји црквеног конака. А што се јо Високопреосвештенство њом потпуно задовоЛ ј Ило , то може послужитн на част г. М. Јакшићу, канцелпсту. С тесте, ђе ћемо скретати, био је велики славолук, окићен храстовим гранчицама и лијепим тробојкама. Од њега је водила право цркви нова, утапкана теста, што се је за врло кратко вријеме пред ову свечаност направила. Код ње кад смо били, сунце бијаше почело нагињати за висове наших планина, па нам још романтичнији и дражеснији изгледаше овај пут, чија љепота остаје ваистину, барем за ме неопнсива. Васдуги дан данашњи, што је грцо и промнцо силан свијет у многобројним групама, а различитијех лица, добе и различне ношње. Сав тај дражеснп, наш весели н из многих лијепнх нрпзора састављени пут изгледао је ништа вшие, него као велики и живописани вашар, кога, можда никад више, мале Власенице неће запамтити. Кад смо пјесмом „Ала је лијеп овај свијет" прешли лаки нагиб лијеиог брежуљка, онда смо нзишли и на' једну зелену, опет шумом и шипражјем обраслу висоравањ, ђе нам се нрви пут указа мала, али врло скромна и укусно пзрађена црква. Моја браћа одгуђеше одавде у најбјеснијем галопу, а ја сам осто, једно, што нијесам нмао воље, а друго, што ми ни зекан није био баш тако расположен, па онда шта ја знам, шта би ме чекало, а у мојим начелима има предосторожност врло углед,на мјеста. Дошавши и коња подмиривши из чисто религиозних побуда одем у цркву, па по изласку онда станем расматрати положај, плам и грађевину цркве, и ако се врло слабо, готов ни колико у архитектури не разумијевам. Што јој се тиче самог положаја могу, и без најмањег | прећеравања, ријет', да је „на најљепшем мјесту [ ове околине. Испод мале искрчене равнице на