Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 10 и 11

Б.-Х. ИОТОЧИИК

Стр. 499

саме Високопреосвештени је пзишао из кочија, а многобројна ту сакупљена маса парода пламенито п стостручно поздравила је са урнебесним живио! живно ! свога, за свагда највишега госта. То је заиста свечани, то је баш прави дочек и поштење. Од искпћеног са натписом славолука поредала се ђечица наша све до .врата нрквенијех, а Ружа, ђевојчица попа Ђоке уа крата'к ама лијеп поздрав испред свију Српчића, додаде му бокор цвпјећа са наших ливада. Киту је Високопреосвештенн примио, похвалио је па и Друге ђачиће призивао : „Ходите ближе, ходите ђечицо моја, Српчићп моји мпли". Ко не би помислио у том тренутку на икону св. Савве. Пред самим вратима црквенпм, у празнинп торња дочекао га је преч. г. отац Ђоко и часни парох Софроније обученн у одежде и с евангелпјем у рупи, пред ким се је митрополит поклонио и пјеливао. А затим јс нреч. г. парох Ђорђе Марковић држао красан говор у виду поздрава и дочека Њ. Високопреосвештенству. — Поздрав од прилпке овако гласи: Вагие ВисокопЈхосвештенство општељубжни Лрхипастиру! „Народ српски од вајкада из давних давннпа љубио је, поштовао и впсоко уважавао своје цркве достајанственике, своје духовне пастире. Па и дан данас та красна врлпна није пшчезла из Србинова срца. Н данае Србин дијели срећу и несрећу, радост и весеље са својим духовним пастирима. Са сличном љубављу предусретам те Високопреосвештенн архипастиру, и српско-правоСлавни народ и српско свештенство котара вдасеничког, кличући ти пз дубљине дугае: Добро нам дошао! Долазак твој премпли владико, зарадовао нас је врло, видјевши те поелије три љета опет у средини нашој здрава. Радост наша подобна је оној апостолској, која је обузела ученпке Христове, кад су први пут по Васкрсу виђели свога божапственога учнтеља Спаснтеља васцијелога свијета, зарадовали су се врло, као што каже свето еванђеље: „козрлдок.шЈнгл уч^ницм кнд^кии Г 01И0ДЛ. А што нзм радост нашу највише у овом тренутку уздиже, то је, што у твојој Високопреосвештеној личности видимо Србина, врлог Архијереја свога, којп нам српски збори и говори

ерпским језиком и кога глас ми потпуно разумијемо. — Достојна потомка првог архијереја и просвј етитеља српског, светитеља Саве. Видимо патриоту рода свога и великог добротвора милог нам Српства, који је цио вијек свој посветио Богу и роду српскоме. Твоје велико име Високопреосвештени владико, твоја родољубпва дјела сјаће у српском роду као сјајна на небу звијезда Даница све, док траје Српства и српског имена. Па за то ходи, ходи премили владико! Словом и дјелом својим поучи нас свему ономе, што је достојно врлинн св. јеванђеља, слози н љубави драгог нам Српства, да би тако у општем напретку нашем преблаги Бог дао, да под владом нашег премилостивог цара и краља Франц Јосифа I. и управом земаљских високодостојника наших достигнемо онај степен просвјетног и културног напретка, као што су и остала наша једнокрвна браћа по другпм покрајинама. Амин !" У кратко ал' н усрдно захваливши му Високопреосвештени уљегао је у храм, а за њим свештеннци, чиновништво и грађаНство, од ког ниђе ннко, чини ми се ни ост'о није. За вријеме појања „Тон деспотин" пјеловавши часну трапезу и престоне иконе, стао је Високопреосвештанн на богородпчино коло, па је тако језгровито меким, врло звучним гласом бесједио, да је у самом храму и најсавршенија тишина завладала, а његова св»ка нзговорена топла ријеч падала је као капља прољетне кише на суво и жедно земљиште. Завршивши ту дивотну бесједу, бесједу чпјег се смнсла и ја и сви присутни тако јасно и разговјетно сјећамо, завршпвши је са очпнским благословом упутио се је у пратњи свештеника и госп. престојника кући преч. г. попа Ђоке, која је на расположење заједно са послугом изложена била нашем архијереју. Око 5 сати вратно је Високопреосвештени посјету г. престојнику походећп га у дому његову. Баш се потревих тада на Дервнш-агину дућану, ђе сам имао прилику својим ушима чути врло питомих и ласкавих ријечи од стране наше браће Мухамедова закона. У вече некако око јација било је освјетљење у почаст нашем премилом госту. Но по што је Високопреосвештени утруђен и уморен од далека пута, спустно се био већ и на постељу меку, то нам н омладнна није могла сав засии-