Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 10 и 11

Б.-Х. ИСТОЧНИК

док Цигани не загуђеше; „зора зори, дан се бјели". Небо бијаше заиста засивило, па до мало се и — развиђе. Умио сам се и Богу драгом молио, гха отиш'о гледат' дивне зоре љупки осмијах. О, само нешто, кад бих могао све осјећаје, што с' у мени сада буде, да их изразим, да их овђе намалујем. Како је дивна само ова околица, а замислите је сада, кад ју је ова религиозно-народна свечапост при изласку сунца животом задахнула. У 7 сати зајеча звона јасна са торња, да је сав ови дражесни шумовити предјео брујао; за њим загуђеше тешке прангије, да се је све проломпло а народ се поче кретати и бпјаше све оживило, а то све били су поздрави том жељеном дану, што носи собом толиког блага, толиког весеља, и опет поздрави побожној јутрењи, што ју је ол,служило неколико часне господе свештеника. Пред саму пак литургију на „благословено царство" народ се расцнјепи и начини пут покрнвен шаловима, појасевпма, тканицама и чемберима, куда је архијсреј Ђорђе Николајевић у пратњи неколицине свештеника прошао у цркву. На самим вратима црквеним дочекан је исто од тројице у одежде обучена свештеника и пропраћен до олтара уз „слаткопјеније" „Тон-деспотин"При облачењу Високопреосвештеног у његове достојанственичке ризе и одежде, пјевао је милозвучним гласом уз пријатно секундирање богослова Зарије Поновића, часни г. Софроније Чалмић: „Слава и Цар небесни" 8-ог гласа. За тим је одмах шљедовало видоосвећење и сами чин освећења цркве па литија, која се је једва могла и обдржавати, јер се силан свијет бијаше слег'о, па да, што но има рнјеч с неба падне Јабука, не би опет пала на земљу. Ето, све се Власенице листом искупиле да учевствују и заједнички проведу с браћом Цикотањима ову значајну и ријетку свечаност. Из Тузле је било такође пет, шест угледних породица, исто тако из Зворника, из српске Љубовије па и са Сокоца. А свега било је — многи тврде — ни више ни мање 5000 душа и словом пет хиљада душа. За вријеме цијелог богослужења пјевали су за пјевницама: млади нат богословац Зарије Поповић и опробани пјевчика Димшо Ђокановић, који је својом снажном и углађеном басином слушаоце задивио. „Хај да живи свјест и српска слога, та узајамна је љубав од самога Бога".

Пред литијом је носио барјак кум црквени Стојан Ступар, који је даровао 241 ф. а свијет је при свечаном томе обреду непрестано стер'о своје мање хаљинке куд ће Њ. Високопрсосвештенство проћи и тушкао се, јагмио да цјелива крст часни и руку митрополитову. Послије овако најсвечанијег обављеног чина шљедовала је литургија, коју су у присуству Њ. Високопреосвештенства лијепо п складно одслужнли наши свештеници са митрополнтовим протођаконом Р. Бошковићем. Послије јевангелија говорио је нрекрасну и врло поучну бесједу, коју само Њ. Високопреосвештенство умије онако течно и дпрљиво изговорити. 0, како је народ био пријатно узбуђен, како ли само тронут, што слуша очинске, побожне и благе ријечи свога вазда обљубљенога Србина архијсреја, и ријечи које том приликом изтекоше из његовог милостивог, чистог кзвора патриотских осјећаја а с усана, што но вјечно моле Бога за свој мили српскн род, салише се у дубину душе Србинове. И освећење и литургија и све остале цернмоније обављене су од прилике до 12 сати. Одмах послије богослужења иозвати су гости на ручак, који је отпочео у 1 г / 2 послије подне. У прочељу сједио Високопреосвештенп, до њега г. предстојник и прото, па остало свештенство, г. г. чиновници, виђенији људи, грађани власенички, за тпм одбор, кнезови и првенцч васцијелог Бирча и, и што ми је особито драго споменути, те крупан број нашијех виђеннјех браће Мухамедоваца са начеоником. Као незнатна и јефтина личност нијесам имао срећу учествовати и ја при том сјајном ручку, па с тога нећу моћи ни зборит' много о њему. Тек по чувењу истом велим, да јс био особити ручак, којим се је и Високопреосвештенн и свц остали потпуно задовољнлн па и иохвалнли. По обичају Њ. Високопреосвештенство наздравнло је у здравл.е Њ. Величанства и истакло његову мнлост и велнкодушност а нашу према њему оданост; та је здрачица пропраћена са „ Боже живи". За тим је г. предстојник подиг'о и красну здравицу изговорио г. митрополиту; послије њега нречасни г. г 1лорђе Марковпћ нашој владиит. д. Здравице су многе изредане н големим треском прангија, као и по једпни моменти при свечаном богослужењу су пропраћене. За ручком је поново узео ријеч Високопреосвештени, па задахнут хуманим осје-