Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 10 и 11

Е.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 507

свака љегова рнјеч пада у трње и без успјешна остане. Свештенство не зна и управо нема начина да овоме злу на пут стане, зато је у данашњој сједници једногласно закључило, 'аамолити Висогсопречасну Конзисторију да иста преко Високе земаљске Владе и областп овој зарази на пут стане, јер без силе и затвора, у оваким случајевима ђе је страст љуцка до крајности покварена а морал изгубљен, не може се ништа учинити. На пету тачку: Да се замоли славно уредништво „БосанскоХерцеговачког Источника" да лист у будуће излази засебно сваког мјесеца, као што је то и у позиву на претплату оглашено. На шесту тачку: Претплатише се на кљигу: Хаџи попа Миле Понадића „Опис путовања и христијанске светиње на Истоку у Палеетини" следећи свештеници: Впд Ковачевић прота, Милан Марјановић, Јован Иоваковић, Цвијо Поповић, Петар Иванковић, Ђурађ Лазичић, Остоја Милетић, Теофан Варница, Стево Млађановић, Лука Милошевић, Павао Млађановић, Дпмитрије Ескић, Симеун Поповић почаснп прото, Јован Јелић, Станко Врањешевић, Милан Радовановић и Илија Бубњевић свештеници. У петој редовној сједници овог протопрезвитерата, дрзканој 29. и 30. јануара 1891. по гласу записника, у главном претресано је п ријешено: На прву тачку закључено: По прочитању записника прошле редовне IV. сједнице, предсједник позива присутно свештенство да своје примједбе на псти изјаве, те пошто није ни један имао шта примјетити, то је записник одостовјерен п потписан. На другу тачку: Окружницу број 1552. свештенство је пажљиво саслушало, на повољно знање једногласно примило, те се потпуно слаже, да се вјенчања у црквама обављају, па и они свештеници, који у својој парохији цркве немају, вољни су вјенчања обављати у оближњој цркви, којој његови парохијани о празницима на молитву долазе, изузимајући случај, за који би дотични свештеник Довољно оправдане разлоге поднијети имао: зашто је вјенчање изван цркве обавио.

П1то се тиче крштоња, свештенство примјећава, да је немогуће свако крштен>е у цркви обавити, једно због даљине и рђавих путева, непогодних времена и других изванредних при порођају случајева, али ипак настојаће да оближњи парохијани кад је лијепо вријеме, дјецу на крштење доносе у цркву. На трећу тачку; Први Конзисторијални допис број 1809., по прочитању узет је на повољно знање. А на други број 1082. ријешено је: да се позову странке пред протопрезвитерски бањалучки уред на 19. фебруара о. г. и да се пред свештеницима : Петром Иванковићем, Теофаном Варницом и свједоцима са обе стране, тачно испитају и на записник узму. На четврту тачку: Пошто је свештенство дуже времена са предсједником и међусобно о организацији парохија разговор водило п споразумно се договарало, да се парохије и колико је могуће што боље заокруже, тако, како би сваки свештеник у близини своје куће — односно цркве и парохијалног стана — парохију у наоколо имао. То је ријешено и закључено, да се један нацрт парохија, који је свештенство споразумно одобрило, од стране протопрезвитерског уреда Високопречасној Конзисторији пошаље. Према овом нацрту имале би се раскомадати 4 парохије: Лакташка, Поповачка, Крминска и Шљивањска, и то тако, да се Лакташка парохија раздјели на Блашку, Маховљанску и Б»шковићку; Поповачка на Ребровачку и Јаворску; Крминска да припадне Бочачкој парохији а Шљивањска да се раздјели на манастирску и Лусићку. Што се тиче парохија котара Котор-Варошког, ријешено је, да се Липље епоји са парохијом Шњеготина; Живиничкој парохији да се придодаду: Раџић, Варјаче и Ћуковац; Шолајској Чарићи и Пауновићп а Бочачкој Маљева и Буча. Још би требало организирати парохије у Имљанима, али пошто исте послужују свештеници из Травника, те им је немогуће нз толике даљине долазити у сједнице овог протопрезвитерата. — О том нека Високопречасна Конзисторија по својој увиђавности одреди. У нацрту под тачком 4, који ће се овом записнику прпложити, бити ће јасно обиљежено