Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 508

Б.-Х. ИОТОЧНИК

Св 10 и 11

која се села и од којих парохија одузнмају и којима се додјељују. На пету тачку: Пошто се парох Ребровачки Милан Марјановић на његову собствену молбу уз одобрење Високопречасне Конзисторије пресељава са парохије из овог протопрезвитерата на парохију Сански Мост, то је закључено : да му се као подпресједнику свештеничких сједница, као вриједном пастиру изрече најтоплија захвалност, и да се свакн од присутних с њиме братски онрости и један другог у лијепој успомени задржи, што је и учињено. На то је парох Марјановић устао и у кратким потезима опроштајни говор држао и са свима се братски пољубио и поздравио. На шесту тачку: Да се изабере потпредсједник свештеничких сједница, те пошто је једногласно изабран Милан Радовановић, иарох Маховљански, то се је псти тога звања и примио. На седму тачку: Да свакп уплати по 2 фор. за „БосанскоХерцеговачки Источник", за I. полугође 1891. На осму тачку: Присутни свештеници из котара Котор Варошког: ЈГука ГГоповић, парох Жпвинички, Алекса Кнежевпћ, парох Шолајски, Снмеун Кнежевић, парох Рађићки и Симо Јовановић, парох Борачки (овај посљедњи потпадао је и прије овом протопрезвиторату), изјавише, да се они желе Прнсајединити овом протопрезвитерату, једно због тога, што припадају и овом окружју, а друго што Варцар-Вакуф припада травничком окружју, и што нх дијели еа ВарцарВакуфом ријека Врбас, те да им је немогуће на позиве и у сједнице у Варцар-Вакуф долазити. На ову њихову жељу ријешено је: да се о том Високопречасној Конзисторији јави, па како иста за сходно нађе и своје мњење о томе изрече; па кад бањалучком протопрезвитерском уреду на 8. тачку одговори, онда ће молитељи у своје врпјеме бити извијештени. На девету тачку: Да сваки свештеник строго препоручи црквеннм општинама и туторима, да се црквени новап добри чува, ако би се коме од прквених новаца нека свота под интерес издала, то се мора пазити, да се новац пзда на сигурно мјесто и

уз добру гаранцију. Уз то је још ријешено, да сваки у идућој сједницп, која ће се обдржавати у мају мјесецу,"поднесе, колико има црква готових новаца и колико по интересу, има ли непокретних добара и у чему се састоје? На десету тачку: Да сваки свештеннк у својој порохији код имућнијих парохијана покупн добровољне прилоге за унутрашњу градњу српеко-православне цркве у Бечу, и да скупл»ени новац пошаље што прије на признаницу протопрезвитерском бањалучком уреду, а овај, код покупљени новац од свештенства добије, има га иредати на признапицу бањалучкој српско-православној црквеношкол<'-кој општини. На једанаесту тачку: Да свп свештенпци поднесу исказе рођенпх, вјенчаних и умрлих, број цркава, манастира, кућа, душа и број школа и ученика (ца). На дванаесту тачку: Да сваки свештеник поднеее по пменпце она лица, која у конкубинату живе: кад су се обје странке састале, које су запреке да се не вјенчају, да ли имају законпте супруге, јесу ли у сродству, имају ли и колико дјеце? Такав један искнз свију безбрачних нарова, из свију парохија овог протопрезвитерата под тачком 12., а усљед дописа Впсокопречасне Конзисторије број 1809 пр. г. има се истој на даље уредовање припослати. При закључку ове сједнице пријавише свештеници: Павао Млађановић, парох Јавореки, Симеун Кнежевић, парох Рађићки и Лука Поповић, парох Живинички, да се у Котор-Варошу уз главни друм налази српско-правосл. гробље, за које и сами Которани Мухамеданци тврде, да је ово гробље српско-православно, а и парох Живинички, Лука Поповић, свједочи, да су двојица нравославних самртника из љегове парохије прије 10—12 годипа у исто гробл^е сахрањени. Пошто уз исто гробље римо-католици намјеравају овог прољећа цркву подигнути, па како немају довољно простора, то би им ово српско-правоелавно гробље као испуст њиховој пркви служити морало. Да би се овом на пут стало, док још нијесу римо-католици започели цркву, то горе наведени свештеници понизно'] моле Високопречасну Конзисторпју, да би иста кроз Високу