Bosansko-Hercegovački Istočnik

; V";

Стр. 520

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 10 и 11

ђакон, сви обучени у црквена одјејанија. Иза ових корачао је тихо и споро старац мптрополит, а по зади њему сљедовадо је 16 свештеника и силни народ, и тако допратише га до у цркву, уз грување прангија, звонење звона и пјевање тропара „Преобразилсја" и т. д. Најприје је обављен чин освјепггавања цркве, па онда архијерејска служба, на којој је нроизведен искушеник манастира Гомионице Петар Иванчевић, за јерођакона, а Гавро Стојнић јеромонах, за игумана истог манастира. За вријеме од 8 сах. па до 1 сах. иза подне, док је трајало освјештање и архијерејска служба, грувале су прангије добро и у своје вријеме. По свршетку св. Евангелија говорио је г. митрополит у цркви врло лијепу и поучну бесједу о поштовању вјере и народности, о моралу, слоги и братској љубави, коју су сви присутни пажљиво н на миру саслушали, признавајући у срцу сваки да онако треба и радпти. Послије службе око 1 х / 2 сах. по подне, сјео је госп. митрополит са осталим гостима за ручак, и то одмах на домак цркве у пространој и нарочито за то направљеној одаји од пиљеннца. Гостију бјеше из Бос. Градишке, Бањалуке, Прњавора и т. д., којих је до близу 100 било за заједничким столом. При свечаности и банкету градишку котарску обласг заступао је погл. г. В. Жановски, котарски предстојник. За ручком наздравио је прву здравицу г. митрополит Њ. В цару и краљу Франц Јосифу 1. на коју је друштво отпјевало „царску химну". Затим је г. В. Жановски наздравио г. митрополиту, а „тон деспотин" заори се најумилније. Даље наздравио је прото бањалучки г. В. Жановском, а нрото — намјесник из Градишке свима приложницима овога данас освсћенога храма. Сваку здравицу пратно је пуцањ прангија и јека звона, а неке још пропраћене су и пјевањем „многаја љета". За сво вријеме послије подне играо је и пјевао народ око цркве и по цијелом збору,али тек наста вријеме правом српском весељу, од 4 сах. иза подне, кад остарјели — дични наш архипастир диже се иза стола, а за њим и више гостију, да гледају народно веселе, које је трајало тако без престанка и у најбољем реду, до самог мрака. А кад злаћано сунашце поче савпјати своје миле п љубке зраке, као оно стидљива нева скуте и рукаве, па за гору залазити,

тад и многи гостн почеше се спремати и одилазити сваки на своју страну, и тако тај мили дан „славе и величине" мораде се завршити, мораде проћи. Примјетити ми је да је народа било око 3000 душа, и да је пало чиста прихода у црквену благајну 1636 фор. Кум црквенн Миле Голић, из Козинаца — котар градишки — дао је сам 200 ф. готових новаца, и још један барјак у вриједности 68 ф. Ово племепито дјело нека му свевишњи Бог накнади својом милости стоструко, а на овом мјесту буди му изречена срдачна хвала. Живио на ионос и дику своје околине и у будуће као и до сада, ако Бог да ! Такође нека је искрена хвала и свима осталим приложницима, који ма п најмањи дар учинише на олтар цркве; а тако исто буди лијепа благодарност и свима оним, који својим присуством увеличаше светковину освештања нове цркве у Стапарима. •» * -* У понедјељак, —- 7. септем. — око 10 1 / 3 прије подне, милозвучна звона са српске цркве у Бос. Градишци огласише православном житељству градишком, да долази велики добротвор Срба, и многозаслужни архијереј Николајевић, да сјутра на Госпојину малу, одслужи службу у цркви. Г. митрополит из Стапара дошао је у Градишку управ у 10^/а сах. прије подне, у великој пратњи кола, од којих половина дошла је из Градпшке у сретање до „машпћке тополе". Тога истог дана до подне посјетио је г. мптрополит у конаку г. В. Жановског, котарског предстојника, гдје му је и сво чиновништво престављено било; а по том учињена је посјета пресједнику српске општине, и мјесном пароху. У 1 сах. иза подне био је г. митрополит на ручку у стану котарског престојника, на који га је он позвао још при поласку у Стапаре. Ова част и ако је била у ужем кругу, ипак, проведена је у пријатном разговору, сјећајући се сви успомена Јучерашњег веселог дана у Стапарима. Са ручка је ишао г. митрополит и чинио поејетс још неким виђенијим грађанима, све до вечерње, а тачно у 4 сах. огласидо је звоно на вечерњу, а у црквеној порти, од „славолука" (који је начињен био од шуме и цвијећа), па до црквени врата, стајали су већ учитељ и учитељица, са упарађеном школском дјецом, с обје