Bosansko-Hercegovački Istočnik

(Јтр. 526 В.-Х. ИСТС роугла пзведеп је у орединп крст у впду сплетп, а па ћошк-онпма и-распе узиојлцо. Оваиу. нрсту слпк-а п :фох па почстх;у тек "Сга 5. п 8. не !>ел >е по Пасхп. У погледу језнка, пранонпса п другпјех особеностн онога саставка, пека послулсе макар п овт сскуднп, алп впјершг пзвадцп: „Нросв^ктшшсА кт^гкчкскдд к г \с,цМ' сен'п/ик ткоњик ги. ирЈи плкм (ОкрзесА, к кгк;ке ткарк к'кс\'кд 1'кљ (|!ИТл\. пЂснкти ктшгдд лр и = носитк"'.'. плп: „Прсславндд дш^с) кид'кпн азк1ци (пема кси) к г кгрлд'к дкдок"к. егдд д\к с г книде стк!и, (в г ког) 1 )нк ик|(х) Азк'|ц'к\'к. гакоже сго глкк! лоука на.. 2 )...8 етк. рече ко с г ккрлнио /ик 0\,'чсш1ик0.ик \ск 'к(л1к). кк1стк глдск 1лк0же но= си иЗ ноу кдно дк!\-л'(и!)|о. и нсилкни Д№,ик. идеже Г/к ^игч с 'кдАф{. (и )К 'ксн НДЧАШЕ К 'к |ј1ДТИ. СгТрДннкш/ии гл у. 0грдннк1 /ии кгл^нлш. Отрдннмлш оучен.ии стк1А триЈИцљ.*/ На сачуванијем лпстовпма овога П< чттпкостара пеА1а ппђе шхкакова записа. п< >пхто је пагс почетак н сврпхетак кнлхге пропао, то сад пе могу да зпадем, кадје н 1је је пхтамиапа, да ли у Мил.ехпову илп Горажду фо данас иа жчлост нема ама бапх хш једххог прпмјерка издахва древие штампарххје при храму св. Георхч|ја од год. 1529. и прпје XI каспије од ове годппе) илп у к >јој другој штампарнјн. Но кад бп се отхсуд 0 !:ај Пептшсостар сравнио са појсдпним сачувапим издан.пма спомепутпјех, а п друшјех пашпх хнтампарпја XVI. впјс1са, онда бп се занста могло одреднтп, коме времену прнпада ова књпга, као п то, чпје је пздап>е н је штампана 3 ).

Ј ) Ограђеии дијелови ријечи озпачују опа мјестл, која су у Пентикостару исгрунула и отплла. Овђе су попуњена аналогијом према осталом саставку књиге.

2 ) Ово пропале мјесто не внађах поиунити. Можда је п})ије било ндпиг&тч* или ндк^гтк&тв..

3 ) Онај кратак опис биће довољна подлога дотичном писцу (библиограФу и т. д.) да сравњавањем означи њено мјесто и вријеме постанка.

Св. 10 и 11

II. Оитоих бо.пидара ВуковиЂаМ.1>етачка нздања велпког родо.з>уба п служител>а Хрххстово!-, војводе Божидара Вухсовпћа, парочпто хвеговп охгтонсхх, добро су позпатп српслсрм чпталачком свгајету, јер су на вппхе мјеста и у разнпјем лнстов !1Л1а спомињани и описиваххп. Па зато уххраво и хтнје пуж.! < с, да се овђе нарочпто описује Вожпдарев Октоххх са 5. гласа, од годипе 1537., игго се доста оштећсн палази у Херцеговој црквн. С тога ћу прпвестп ов1је само нехге опће црте о садахпњем стању нсте кхвх1ге, за тпм један засебаи лпст од пеког другог пздања тога велпког трудбеншса, што се у истој црквп пађе, па осп.ч тох\а још изнијети хх заппсе, што се сачуваше на томе октосху и његовнјем омотннм листовпма. 1. Дотпчхш Вожпдарев охстопх од годпне 1537. као да нема дапас свпју предњпјех лпсгова. Очувап је до сад лнст са предговором, за тнм садржај почевпш са иосл>едованијем 5. гласа н то од суботе па малој вечерп.п, па дал>е све до хсраја, заједно са прет-ледом јутрењпх евапђе.х.а, п Божндаревнм поговором. Књтхга је повезана у ј;псе дрвене корице, са укусном кожиом преобуком; повез јс мнохч) нопустпо. Изузевпш крајње бпјеле лпстове ххо хсортхцалха и око увеза, иема у овоме октопху ннкахсова запнса. Красни Вожндарев предговор објелодап.ен је у цјелинн у опису манастпра Завале од г. ихумана Хр. Мпхајловпћа („Вос. Впла" 1888. стр. 330.), па је тнме обзнањен српским чххтаоцххма у овој земљп, али мп ннје по31хато, да ли је ђе у цјелпнн објавл>ен п 0x1 :1] духовптн XI врло поучххн поговор истога октонха, па га за то ов^е у цје-