Bosansko-Hercegovački Istočnik

Ов. 10 и 11

Стр. 527

лини ианоспм, са жељом, да у млађијем нашим нараштајима учини онај духовиоморалии угјецај, који је подобан покренути дух човјечији на велика опћекорисна подузећа. Поговор гласи овако: „Ежкстко/Ик гкои,ик прослдклгаел»и к г ктро? ици кк нашк. и посилде« лјокнј Г ж / И к его клго« д-ктк пр&стаго д\ ; а. п;ке истиннонј в-крок>, ит к иже нлпЈИ иТи (С игпри ?оснокгнддго кжксткл его. КСИ1ЛОЈ: Ск кгИЛД КлС-.И >У' /11 1,) )У". ИСПЛКНМКМ|1ДД КЖ1Л рТЕНТа, П0КЖСТККН\0Л»0у СКЛ10ТреНН5 плит Т ел 1 к стго д\м. ( И ко\с же оуао ш не.ик кжксткпм/ик л^оужел!, Тцзднноу Дллискуноу, и козлаи , и иачт.фог. пр'кддшЕЖЕ оувго мл.ик сик> идшесмспоук кнкшоу, глелш №\тон\к, еже ккзк'ктиш{ илл1к мкснослокити к г ктрТслчмел!к КЖКСТК'к Тр:1СТЈШИ ГЛСК1 ЛГГЛСККК1 ИИ СЛДК0СЛ0= ки.ијдго кккиш ш\к. изк (,узлксткока!(0 /ик писанТа. покаанп« пастакиика. кккоу прилшренп и кксакк1 л1к гр'к\ол!к потр-кклепе. икккжсткшшк сткзалш шксткуе ткорити. ирп1(оде1|Ш/Ик скк^ Р0К> ИСрДКЧИОК) Л10К010. 11акк1ЖЕ пол1лсти келикааго ка нашего Ту \ ; а. и клгод^кти идаро\- стго д\ ; а. азк гр^кшнкм! Еожидарк Ео\ г кокикк. Жчксгкол! К дицјклит Т ј еже ес ккпр-кд^кл^к л^акедониск-ки^к. модвкм го ^ ол ! ксе пасТе кжстк кное д^кло еж« желл\к СЗк»ности <иоге. исккксл« срдчнок« лкжокТк мотро\-ди\к. ижачеже нисна скои/иа очи.иа да^к. нииофгд -кх к, ижл1ежа ,иоего ежелш далк естк кк дондеже придо^к насккркжгнТе сткш кмк1ги С1Е рЕКО И ! и'\"Г0И\'К. коу 110С1 гкшКСП10\-|01;!0\-/Ии. СКИИСа\'К ИСККрКШИ\*К СК КЕЛИКК1еЛ1К ТрО\'ДОЛ1К Екзападнк1\-к страна\'к. № клчеже / и Л | осе кксако/ио^ Н0Н5ф0Л10\' ИЛИ ЧКТО^фО/ИО^, ИЛИ Пр«ПИС0К»ф0Л10\С. КЛСКИТЕ аНЕ КЛПЕТЕ. идаккси Мр'кк8ДЕ/И0 ккклслкнш \'ске ккдан соудни, иккк-кку, а.имнк". (Даље слиЈедп ознака сатруд^еника Теодосија и Генадија, инока маиастира с». Саве у Ми.љешевој, родом из ]Тријеноља, а на пошАетку шнхова молба читаоцу и врнјеме свршетка књиге).

2. Уз исти октоих нашао сам три засебна бијела лисга, који, судећи по формату и другпјем биљезнма, бијаху у повезу око исте књиге и на корицама. На првом омотном листу записан је тешком руком, полушгампано, крупно, овај спомен: „С1а скЕтаа и кожЕсткЕнаа книга Г/1ДГ0ЛЕЛГК ОКТОИ СКЕЦЈЕННО МрОТОМОПЕ К\-рХ ННколЕаа глаголЕЛ! шдкрачЕша, его №це/и и /иаиКО/ИК ЕЧ/ИЕНИЦа. пнса ПОП ДИЛШТрИЕ СВ0ЕК> НЕ 3 врЕнп8н> р8к8к> азх грЕшни н /ианши инкац па ахјгнг года. (1753). На другом празиом листу уз предњу корицу налази се овај запис: „О^ига скЕтаа и кожЕсткЕнад книга глелш шктои цркке го= рДЧКЕ да сл8жи скет0 /И8 ГЕОрППО МрИНЕСЕ сец1еноЈЕрЕИ г10их НИКОЛа КраНЕПЈ ОЦЕ.ИХ И <НДТЕрОЛ1% Ечлджица. Писа азх грЕшни и лшшји пачЕ касЕ члокек ГЕоргиЕ Докри локдЈ^к \Ексара патрпар к% 1779. (Чудо је, што Георгије из Добриловине манастира год. 1779. назива приложника Николу попом, дочим је он у запису од 1753. протопоп 1 ).) На трекем засебном лпсту налази се овај, у облику рукоппса изведепи запис: „Сил\ книга кожЕсткЕна сии\ \октои прото пр'к .'5кит 'кра лдза косорића нрочи нио= ки\- лоз'к\х знано да естх ннока с8т н го= рашкЕ црквЕ естА 1795." Ниже тога стојп: „Оддзх ГрЕКИ". „Писд ДЗ'А ГрЕПЈНИ ерО/ИОНД\К дкцЕнтие трочанх" (из П.л.свал.а ?) На задњој корици књиге записала је пста она рука, ггоја п запис од год. 1753. слиједеће рпјечп: „покрила се цркка гош» рашка 1778". Овп заппси пемају никакова општег важнијег значаја, али ја их ипак пзпоспм па јавност из благодарпости ирема сјепп х ) Према запису у Ораховичком „Отачиику" преставио се 11ои Ни «бда иј Гораждч год 1777. Ако је овај Никола истовјета« са онијем Јечменицом од Врпнепга, онда је овај злпнс у октоиху ностао иза његове смрти. Свакако је то била врло часна личрјост , кад му се име на толико мјеста спомиње.