Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 536

Е.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 10 и 11

По причаљу, одмах под градом, са сјеверозападпе стране, била је негда варош. Под Малом Граднном налази се у Чајетини вир „ Адровац". О овоме виру причају: г Не(си Мухамедапци из Пљеваља пошлп у рибу. Један зарони у тај вир, да извади једну велику младицу. Ронећи зађе у дну воде у једну пећину. Друштво га је чекало и већ су мишљели, да се је утопио. Врате се кући и кажу кућанима, да се утопио. Кућани скувају алву за душу. 1 ) Он преноћи у пећини и није знао гдје је, јер се онесвијестио. Кад је у јутру грануло сунце по води, позна он, да је у сувоти, па пође назад кроз воду, а нешто му се заплете за ноге, па се једва ослободи и пођс на више. Кад је био у сред воде сретне га вила (тако се њему учинило) па му рекне: Моли се Богу гдје су дјеца била, а да сам те ја везала, никад се ослободио нс би\ и Пошто изађе на суво — го к'о од мајке рођен, пође кући у Пљевље. Кад у собу, а Мухамедапци једу алву за љегово подушје. . . . Чим га виде, устапу и изљубе се, те мјссто жалости настане весеље и пјесме, да се хорило на дуго и широко". * Кук 1н> је био у руцч православног Србпна Херцега ГПКсиана, из кога га је сип му Владислав (по причашу оадашњијех) из града ишћер 10, пошто му је жену обљубио. Втадислав је предводио турску војску. Кад је хтјео бјсжати у Царпград, питао је оца Шћепана: „Оче ! Одакле бп нас непријатељ пајнрпје шпћерао и побједио?" На то му је Шћепан одговорио:

Ј ) Алва ова зове се (мевлуш ) (подушје). Обићај им је св.чгда, кад ко умре тај мевлуг правити. Иисац.

Поучне Човеку је дато: Свако зло нобјеђикати, Свакоме добру тежитн, Сваку истину познавати.

„Сине! Гледај онамо (ноказујући му руком) Краљпчино Брдо, са њега би нас непријатељ најприје побједпо и ишћерао, а с' друге стране не би!" Син га је послије одатле и побиједио, вративши му: „ жао за срамоту и ; као шго народ српски говори ... * Са града је дпван поглед, тако, да човјеку срце зангра, гледајући иоједпне : брежуљке, планине и равнпце, како се таласато прељ^вају зеленилом на све стране, к'о да је чонјек у сред најкраснијег земаљског перивоја. Слава Ти Впшњи, који у свакој тваркн славиш име Твојс, који држнш н чуваш, гледајући богата и сиромаха, ништа и убога. Нек је на вијек славно име Твоје Боже наш!!.. Са града се вратпмо, покрај питомијсх пашњака и њива окићенпјех дугокласим јечмом, ншеницом, ражи и т. д. брата Обрада кући, гдје и ручак бијаше готов. За ручком је бпло доста прича. и говора, те пошто ручамо у ићиндију, то из пушака погађајућн у биљег, ко ће погодити, те срећом — пошто смо свн бнли добре нишанције, нико не погодп. Опростнмо се са домаћпном, и вратпмо се другнјем путем преко К омина, весело поппјелајући разне српске пјесме; П у сами сутои д§ђемо у Пљевље. * * Толшсо о том мом путу, на чему лијепа хвала господи свештеницпма, а особито чсститом Србендп Михајилу Бајнћу, којп нс пожалнше труда са мном пропутовати. 1 ) Фоча , на Херцеговпни 1891. г. авг. мјесцсца.

Ј ) Ово сам још у августу лањске године послао у „Г»ос. 13илу", па како још до сад не изађе штампано, то ево износим у дичном листу : „Бос. Херц,. Источиику". Писац. о изреке. Ј. Побједа над злом. Старај се да те пужда не доведе до порока,