Bosansko-Hercegovački Istočnik
Св. 10 и 11
Б.-Х. ИСТОЧНИК
Стр. 535
писмо написао и послао по једном сајији (књигопоши) Мехмед паши. Чим је Мсхмед пагаа примио писмо и кад је видпо шта је и како је, у томе .се помоли низ ЛТеваре делибаша везиров са 500 делија. Мехмед паша није се имао када ни обути, побјегне у шуму, а писмо заборави. Делибаша је питао: гдје је? А они су му казали, да је неђе отпшао. Он нађе писмо и кад прочита, нареди, те му конаке поробе и развале, па се врати везиру и даде му писмо. Везир дозове ћају и покаже му, а ћаја пошто му све исприча, везир га огрне својијем ћурком и рекне: „кад си ти за једну питу '"ако добро учинио, а како ћеш учпнити цару?!" Г1о причању истог Смајил-бега, Мехмед паша ннје имао браће. У вријеме бјежаља паша је наопако потковао коње и побјегао у Татарску, од куд је послије 6 година дошао натраг, пошто је добио. милост одржавши побједу у I. рату против руске царице Катарине. Пошто се од пута одморимо, пођемо сви заједно на Кукањ, и послпје 15 минута дођемо на град, који се гордо узднгао на једном повеликом брежуљку, кога се источна страна пружила сва у литице на стотипе метара, до ријеке Чајетине. Град се налази с' лијеве стране Чајетнне. Главни град дугачак је 300, а широк до 100 метара. Улазак је с јужне и сјеверне стране. Око свега града налази се онкоп. По граду виђа се много обурванијех презида, куда су куле и велике зграде биле. ГГрн сјеверном крају града унутар, налази се једна угнута долина, за коју се прнча, да је магаза била, у којој је муниција стајала. На источној страни налазе се брда.Ђијели Камен, Мала Градина и Гостиеч; на сјев.-ист.; Рујско Гувно, гдје се прије руј вро и гдје је 'крај Чајетина табана била, гдје су се коже чиниле. Даље: ВучиИево Б рдо и М илодијева; сјев.-запад.: Р ијечка Стијена ; западно: Обарак и В рањача- јужпо: ЈБубнша. (По нричању: Љубиша се зове, што је Херцег ПЊепан, на том мјесту обљубио своју снаху) па: Милосно Врдо н Краљичино Брдо. За Краљичино Брдо прича народ: „Да је нека краљица на том мјесту отрла своју обућу, те да је на истом мјесту узрасло
брдо, које је народ послпје нз почасти назвао Краљичипо Брдо". У дну града — на источпу страну с ноља — погграј Чајетине налази се рушевила, гдје је била подземна тавница. За исту тавницу нричао ми је Обрад, како су била на њој врата, која је он својијем очима впдио, али су сад зсмљом затрпана. На јужној страни, — одмах пред градом, налази се мала издпгнута равница, гдје је стража стајала. Према граду — на ист. страну налази се „М ала Традина и брдо, гдје су билп женскч конаци. По прпчању, биоје спојен са главнијем градом великијем синџирима. Дуљина је до 3000 метара. Преко истог синџнра могло јо пашче прелазити, те је женскињу јављало, кад је трсбало у град јело преносити, преко истог сипџнра (!). Град је сав зарастао у велик« шипраг н дрвеће. Нпже Мале Градине налази се вода Трдт, која је веома студена и љековита од грозиице. Нсточно од града налази се мала уздигнута равнпца, гдје је била српска црква око које је гробље било. На истом мјесту зарасле су плоче—стећци у земљу. На гробиици једној налази сеиривр'у усјечен крст. Све су гробнпце окренуте прсма истоку, што и ово доказује, да су онуда жнвјели православни Срби, чије костп и сад почивају.. Слава вам — слава О претци драги! Ви спомен Српству дадосте тај: „Да Србин живи докле је св'јста И пошље смртн да дође у ра)!"... На нсточној странн налази се брдо Тлаветин. гдје вода добра пзвпре, одакле је чунковнма извађана па град и под град. До скора су налаженн земљани чункови, бнјеле боје, којс су облпжњи селаци носили својијем кућама, којс су чункове мјесто сулунара на фуруне ударали. Близу града на источпој странн је њива т. з. „В иновица а , гдје је лоза рађала грожђем. О друге стране пута, уз Виновицу је њива „Ђакупница и , која је дотичној српској црквп припадала. Средња странгг градд бранила јс нападај од запада,