Branič

БРОЈ 2. КИНА ТРАНОВАЛ И МЕЂУНАРОДНО ПРАВО СТР. 151.

требан био. Само иак међународно право постоји тек од оног времена, када с-у државе признале, да их закључени споразуми обавезују независно од променљивих захтева дневне политике. На ова ј виши ступањ није се Кпна ни данас попела, п за то може у њој један или други став међународног права да нађе само прпвремено признање, но то не мења ни у колико тај Факат, да она и дан дањи стоји ван заједнице међународног права. Најјасније се види ово у рату. Ратно међународно право има да захвали за своје богато развиће последњим деценијама ; оно у многим тачкама има значај необичног напретка у правним убеђењима и самих најобразованијих нација. У том напретку Кина сигурно није имала никаква удела. Јер је тај напредак тесно везан са све веће цењење живота и својине поједине личности. Ублажавање казни, брига за опште народно образовање, уређивање сиротињског стања, мере за заштиту раденика и старање за ове — све то заједно са ограничењима, која се стављају ратним разорењима, чини један, заједничким идејама скопчани низ хуманитарних творевина. Не стоји никако ни до воље појединих држава, да се ма којом од ових творевина може што Фактично да постигне без неког вишег, целокупног поштовања самих индивидуа. Она влада, која даје, да се њеним вишим чиновницима, без икаквог претреса, главе одсецају, и која са успехом може да нареди, да се неброј њених поданика поубијати може, та није никако у стању да својим трупама улије решпект о животу и својпни непријатеља. Ко има ту навику да међу својим сопственим сународницима покоље прави, тај не може никако ни да појми, да ухваћеног непријатеља ваља штедити; и када би у томе смислу и оило какве наредбе, то би је Кинез тим више за неозбиљну држао, што према његовом народном карактеру, добро познаје двојезичну политику својих претпостављених, те би према томе и гледао да ту наредбу по своме начину протумачи. Данашње међународно право у рату на суву добило је, закључцима хашке конФеренције, своју ОФицијелну конФикацију. На тој конФеренцији Кина је учествовала на један сасвим потчињен начин, и те закључке, разуме се, под садањим околностима, није ни ратиФиковала. Према томе, Кина се ни Формално и ни у колико на овоме земљишту није обвезала цивилизованим државама осталога света. Најбољи доказ за исправност горњих навода састоји се у томе, што се Кина никад потужити неће, па ма шта да је буде снашло. Она је њеним делима доказала невермање међународног права западних земаља, и неће јој ни на памет пасти, да се на то међународно право позива. 0 протестима Кине због повреде међународног права, неће се сигурно нннгга чути: од таког ступња