Branič

О УС^ДОВНОЈ ОСУДИ (ЗАКОН БЕРАНЖЕ-ОВ) од Лувијана Трепо-а (НАСТАВАК) ДРУГИ ДЕО П Р В А Г Л А В А Област условне осуде. * 137. — Испитаћемо у којим су случајевима судови овлашћени да изрекну условну осуду. Три су гледишта, са којих се може посматрати ово питање: 1. са гледишта ирестуаника.; 2-о са гледишта ирестуиа; 3-е са гледишта казне. Напослетку ћемо проучити 4-о правила о надлежности и иостуику. I Одељак. Који преотупници имају права на 6лагодејан>е условне ооуде ? 138. — Благодејање обуставе извршења казне могу имати : 1, иочетни ирестуиници, т.ј. они који нису били осуђени ни на какву осуду. На исто не утиче то, ако су окривљени и за више преступа; 2-о извесни асимиловани ирестуиници : они, који нису осуђени раније на затвор за злочин или преступ казним по општем праву чл. 1. ■§. 1.). Ову је Формулу потребно објаснити; она обухвата три елемента: закон изискује 1-во осуду; 2^го извесну природу казне; 3-ће извесну ирироду иристуиа. 139. — Примећујемо претходно, да благодејање одлагања не искључује никакву категорију преступника:') судови имају само да се баве ранијдм осудама, и да овере да ли ове сачињавају услов, који сматра закон као препреку законске милости. Из тога следује: да се страни ирестуиници, као и домаћи 2 ) могу кори') В. етр. 127. питање о војеним престушшцима. г ) Ово питање не наилази на тешкоће у праву. (Јоигп. <1е Бгоћ 1п1егп. рг1Уе. 1893 стр. 169.). У ствари не изгледа да је умесно у начелу одобрити од-